međunarodna kulturna saradnja
Slovenske kulture udružuju snage u borbi protiv globalizacije
"Odmah iza ruskih autora, srpski su pisci najprevođeniji, što govori o tome koliko je naše poverenje u potencijal edicije koja će nas približiti međusobno i otvoriti našu savremenu književnost i književnu kritiku svetu”, rekao je Vukosavljević
Međunarodni kulturni forum u Sankt Peterburgu, posvećen ove godine temi “Kulturni kodovi u globalizujućem svetu”, bio je prilika i za obeležavanje 15 godina postojanja Foruma slovenskih kultura (FSK), čije je formiranje, prema rečima ministra kulture i informisanja Srbije Vladana Vukosavljevića, bilo prirodno upravo zbog globalizacije.
“U vremenu globalizacije, kada se teži uspostavljanju jedne, uniformne kulture, kada svet postaje globalno selo s težnjom da unifikuje kulturne izraze i jezike, bilo je neophodno da se formira organizacija koja će dati prostor pojedinačnim nacionalnim kulturama i kojoj će cilj biti negovanje različitih kulturnih obrazaca i jezika slovenskih naroda. Danas Forum slovenskih kultura postoji 15 godina i sve jačim elanom radi na boljem međusobnom upoznavanju slovenskih zemalja, njihovih umetničkih jezika i tradicije”, rekao je Vukosavljević, aktuelni predsedavajući Foruma slovenskih kultura, otvarajući izložbu “100 slovenskih romana”.
Vukosavljević je istakao da je edicija “100 slovenskih romana” jedan od najvažnijih projekata FSK, saopštilo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.
“Ovim projektom započinje intenzivna književna razmena između slovenskih naroda i otvara se mogućnost stvaranja šire evropske publike koja će po prvi put u tom formatu imati priliku da, preko reprezentativnih savremenih autora, upozna u jedinstvenoj ediciji tokove moderne slovenske literature. Ovaj veliki poduhvat ujedinjuje 108 slovenskih autora, devet slovenskih jezika i više desetina prevodilaca na kompleksnom zadatku predstavljanja najboljih slovenskih romana od perioda pada Berlinskog zida. Edicija ‘100 slovenskih romana’ dobar je pokazatelj izražajnog bogatstva savremene slovenske književne scene”, naglasio je Vukosavljević povodom tog izdavačkog poduhvata, koji na srpskom, inače, objavljuje Arhipelag.
Vukosavljević je posebno naglasio važnost jačanja kontakata među autorima, prevodiocima, kritičarima i publikom.
“Razmena koja se ostvaruje u kontaktu među slovenskim kulturama u rezultatu daje jedinstvenu sliku satkanu od mnoštva modernih književnih glasova. Edicijom ‘100 slovenskih romana’ otvaramo vrata razumevanju tema, motiva i stilova koji nastaju na slovenskim jezicima i dobijamo uvid u specifične poglede na istorijske, društvene i kulturne prilike u slovenskim zemljama, ali i šire, u savremenom društvu ovog doba”, rekao je Vukosavljević, posebno pohvalivši uspeh Srbije i Rusije u realizaciji tog projekta.
“Odmah iza ruskih autora, srpski su pisci najprevođeniji, što govori o tome koliko je naše poverenje u potencijal edicije koja će nas približiti međusobno i otvoriti našu savremenu književnost i književnu kritiku svetu”, rekao je Vukosavljević i pozvao sve učesnike FSK da se “uključe u punom kapacitetu u rad na objavljivanju izabranih romana”.
Na otvaranju izložbe “100 slovenskih romana” Vukosavljević se susreo sa direktorom Nacionalne biblioteke Vadimom Dudom, koji se obratio prisutnima. Na otvaranju je govorila i direktorka FSK Andrea Rihter, a pisci su čitali romane.
U okviru FSK, održana je treća međunarodna konferencija “Kulturne rute Slovena na mapi Evrope” na kojoj je delegacija Srbije podržala ideju davanja većeg značaja ženama piscima iz slovenskih zemalja.
Prema njegovim rečima, s jedne strane time se želi opovrgnuti mit o isključivoj dominaciji muških pisaca, a sa druge strane, skreće se pažnja na neka od nepravedno zaboravljenih imena, kako u nacionalnim, tako i u međunarodnim okvirima.
“Zato, u slučaju Srbije, želimo da se na liniji ove kulturne rute nađu sadržaji vezani za život i rad naših poznatih književnica. Kada se ovim srpskim autrkama pribroje i autorke iz ostalih slovenskih zemalja dobićemo i duboku i široku sliku o ženama piscima slovenskog sveta koje su u mnogim slučajevima bile u ravni sa književnicama drugih kultura, a u nekim i ispred njih”, kazao je Vukosavljević.
Na konferenciji su govorili i ministar kulture Belorusije Jurij Bondar, ministar kulture Severne Makedonije Husni Ismaili i zamenica ruskog ministra kulture Ala Manilova.
Forum kulture u Sankt Peterburgu, pod pokroviteljstvom Vlade Ruske Federacije, ruskog Ministarstva kulture i Grada Sankt Peterburga, jedan je od najvećih događaja te vrste, koji okuplja hiljade kulturnih stručnjaka iz celog sveta, zvezde pozorišta, opere i baleta, reditelje i muzičare, javne ličnosti, predstavnike vlada i korporacija, kao i i akademsku zajednicu.
Prilikom svečanog otvaranja osmog sanktpeterburškog Foruma kulture, koji se održava od 14. do 16. novembra, Vukosavljević se susreo sa zamenicom ruskog premijera Olgom Golodec, ruskim kolegom Vladimirom Medinskim, kao i sa specijalnim predstavnikom predsednika Rusije za međunarodnu kulturnu saradnju Mihailom Švidkojem.
Bonus video:
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!