UDBA JE IDENTIFIKOVALA I POPISALA SVE LJUDE KOJI SU BILI NA SAHRANI STEPINCA: Tako je radila TITOVA SLUŽBA!

Kardinal Stepinac danas, snažnije nego ikad u proteklih pola stoleća, ima simboličku snagu u političkom, ideološkom, verskom, pa čak i diplomatskom ili pravosudnom smislu, pišu hrvatski mediji u pokušaju da prikažu Stepinca kao mučenika kojem je Titova Jugoslavija neopravdano došla glave.

Oklevanje Vatikana i pape Franje da okonča njegovo proglašenje svetim, poništenje presude iz 1946. godine, zatim napadi iz Beograda, pa na kraju i protestna nota hrvatskog Ministarstva spoljnih poslova, govore u prilog svima koji smatraju da se o Stepincu i njegovom delovanju ima mnogo toga reći.

U prilog tome govori i sjajna knjiga publiciste i istraživača Gordana Akrapa “Kardinal Stepinac u dokumentima Gestapa i OZN-e”.

U knjizi je Akrap na temelju autentičnih dokumenata rekonstruisao delovanja nacističkih i komunističkih tajnih službi kojima je Stepinac smetao. Posebno su interesantne nikad viđene fotografije sa Stepinčeva sprovoda na Kaptolu.

Udba je pomno pratila ceo sprovod, čitav prostor unutra i izvan katedrale, snimljene su brojne fotografije, koje su kasnije pomno analizirane. Jasno, Udba je nastojala identifikovati i potom obraditi sve one koji su došli da isprate Stepinca na poslednji počinak, ali zna se da su beleženje čak i izjave samih vernika na sprovodu.

Akrap u knjizi detaljno piše i o samoj Stepinčevoj smrti i opisuje aktivnosti komunističkih vlasti oko priprema sprovoda:

„Dana 10. 2. 1960., u 14.30 sati, u župnom dvoru u Krašiću, preminuo je zagrebački nadbiskup, kardinal dr. Alojzije Viktor Stepinac. Preminuo je nakon odležanih 14 godina zatvora i internacije, tek dve godine pre kraja izdržavanja kazne na koju je bio osuđen. UDB-a je, kao i druge jugoslovenske bezednosne službe, odmah dodatno pojačala svoju delatnost i represivno delovanje prema sveštenicima i biskupima, zapretivši im rigoroznim represivnim merama u slučaju da se smrt kardinala Stepinca počne obležavati na način na koji su u UDB-i smatrali neprimerenim: ...organi SUP-a posetili su 11. 2. uglavnom sve jugoslovenske biskupe i skrenuli im pažnju da neće biti dozvoljene nikakve javne manifestacije niti kolektivne posete Krašiću u Zagrebu, kao i to da od njih očekujemo da preduzmu odgovarajuće mere kako ne bi došlo do nepoželjnih ispada među klerom ili vernicima”.

Istog dana uvedene su stroge mere kontrole prilazima Krašiću tako što su sva vozila, privatna i autobusi, zaustavljana, a putnici pregledavani. Sveštenici koji su se uputili u Krašić, kao i druge osobe koje nisu bile iz Krašića, bili su izdvojeni i onemogućen im je ulazak u Krašić. Međunarodna štampa je, uz emigrantske novine, za koje je to bilo očekivano, u superlativima počela pisati o kardinalu Stepincu i njegovu mučeništvu.

Zato Udba pokreće i medijsku akciju, a Akrap ovako citira jedan njihov dokument: “U cilju paralizovanja tendencioznog pisanja povodom Stepinčeve smrti preduzete su mere da se međunarodnoj javnosti pruže što tačniji i objektivniji podaci o njegovu vladanju i razlozima suđenja. Zbog toga je dopisnicima stranih agencija dat sažet tekst Stepinčeve političke delatnosti za vreme nemačke okupacije, uslovi pod kojima je živeo posle suđenja na uslovnoj slobodi, mogućnosti lečenja itd. Ovakvi podaci servirani su stranoj štampi koja ih je rado prihvatila, a na istoj liniji i sa sličnim komentarima na stranim jezicima nastupio je i Radio Beograd u emisijama za inostranstvo. Ovo je imalo pozitivne rezultate pa su znatno smanjeni negativni napisi u međunarodnoj štampi”.

Udba je u potpunosti preuzela kontrolu nad svim vrstama pismenih pošiljki najviših crkvenih velikodostojnika u Jugoslaviji. Ne samo da je sva pošta bila kontrolisana, nego Udba posebno ističe da je “9 telegrama zaplenjeno zbog neprijateljskog sadržaja (politička emigracija)”, a to znači da ti telegrami nisu stigli kuda su bili upućeni.

Iako je Udba insistirala da se kardinal pokopa u porodičnoj grobnici u Krašiću (čak im ni ukop u župnoj crkvi u Krašiću nije bio prihvatljiv), nadbiskup Šeper je veštim manevrima pozitivno rešio pitanje mesta ukopa.

Ivan Krajačić Stevo, iako na dužnosti izvan Udbe, dao je odobrenje da Katolička crkva sama odluči gde želi pokopati kardinala Stepinca, pa bilo to čak i u zagrebačkoj katedrali, ali uz što manje buke u javnosti i uz isključivo verske aktivnosti unutar katedrale.

Uoči pokopa u Zagrebu Udba je, piše Akrap, pritvorila oko deset osoba (istaknuti klerikalci, ustaše i sl.), a isto toliko upozorila i pustila. Istovremeno je politički deo vlasti upozorio strane diplomatske predstavnike da „njihovo moguće službeno sudelovanje u sprovodnom obredu neće smatrati prijateljskim činom prema FNRJ”. Tokom prevoza mrtvog tela kardinala Stepinca u vozilu kojim je voženo na obdukciju u Zagreb, na povratku u Krašić i ponovo iz Krašića u Zagreb na sprovod, celo vreme nalazio se i “službenik Državnog sekretarijata unutrašnjih poslova (DSUP-a)”.

Nakon sprovodnih obreda koji su počeli 13. 2. 1960. u 10 sati, kardinal Stepinac pokopan je u katedrali. Katedrala je bila prepuna (prema nekim procenama Udbe, oko 6.000 vernika), dok se na prostoru izvan katedrale nalazilo još između tri i četiri hiljade vernika.

Udba iznosi da je, prema „gruboj proceni od večeri kad je Stepinac dopremljen u Zagreb (u večernjim satima 11. 2. 1960.), pa do završetka sahrane, kroz crkvu prodefilovalo oko 20.000 vernika.

Međutim, čitavo vreme nije zabležen nijedan incident niti provokacija, bilo od strane sveštenika, bilo od prisutnih vernika.

Savezna i hrvatska Udba izradile su kasnije podrobne analize o mogućim posledicama smrti kardinala Stepinca.

BONUS VIDEO:

NAGRADA DOBRIČIN PRSTEN POSTHUMNO PRIPALA GLOGOVCU: Voja Brajović održao govor u čast velikana! SUZE U PUBLICI! (VIDEO)

(Espreso.co.rs/Express)

.