3 SAMOHRANE MAJKE UDRUŽENIM SNAGAMA KUPILE ZAJEDNIČKI DOM: Život koji vode je NESVAKIDAŠNJI!

Holi Harper iz Vašingtona, 2018. razvela se od svog supruga nakon 17 godina braka. Kako se situacija smirivala, odlučili su se na prijateljsko,zajedničko roditeljstvo i prodali porodičnu kuću u kojoj su nekada zajedno živeli.

Holi se tada preselila u stan, koji je više ličio na hotel nego na dom, i nakon godinu dana življenja u njemu, odlučila je nazvati svog agenta za nekretnine i pronaći nešto novo. Iako je znala da će biti nemoguće pronaći nešto bolje za budžet samohrane majke, htela je ponovno posedovati nekretninu. Kako bi uspela u svom naumu, pronašla je još jednu samohranu majku s istim potrebama kao i njene - prostor, udobnost, dom - s kojom će živeti.

To je promenilo život ne samo za njih, nego i za njihovu decu. “Kako bi naš zajednički život funkcionisao, pristupili smo mu kao da biramo platonskog supružnika. Osigurali smo da su naše vrednosti usklađene u mnogim kategorijama, uključujući političke poglede, stil roditeljstva, finansije i stil života. Morali smo se dogovoriti i kakav nam tip kuće treba. Hteli smo više porodičnu nekretninu koja bi imala dve prostorije slične veličine, a da niko od nas ne spava u podrumu”, objasnila je Holi.

Početkom aprila 2020. godine posetile su jednu nekretninu, a kupovinu iste zatvorile su sredinom juna. Zatim su svaku prostoriju renovirali prema njihovim posebnim potrebama te počeli tražiti još jednu samohranu majku koja bi im se pridružila u suživotu. I do avgusta 2020. godine tri mame, petero dece, tri psa, dva hrčka i jedan gušter su se svi smestili.

“Prednosti našeg suživota su nemerljive. Od deljenja vožnji i zajedničkog korišćenja automobila, malih usluga, čuvanja dece i šetnja pasa, deljenje troškova, imati prijatelje za plakanje i neograničeni zagrljaji. Osećam se sigurno, voljeno i utemeljeno u porodici— nikad nisam bila sretnija”, otkrila je.

Izazovi su slični svakom porodičnom životnom aranžmanu. “Potrebno nam je više prostora jer deca svake sekunde postaju fizički veća. Može biti bučno i neuredno, a stvari se pokvare brže nego u mojim prethodnim životnim situacijama. Često se nađem s dodatnom decom za zabavljanje, kada je sve što želim biti malo sama. Kad pogrešim, ponašam se kao čudovište ili nekoga povredim, nemam kuda pobeći. Moram prihvatiti svoje ponašanje svaki dan”, nastavila je Holi.

Ovaj životni aranžman je dečji raj, zajedno s divovskom trambolinom, parkour linijom, vrtom, teretanom, TV-om s velikim ekranom i sobom za izradu ukrasa. Njihova deca, koja mogu koristiti prijateljski sistem za šetnju kako bi dobili sladoled i koja imaju prijatelje tokom karantina i školskih meseci kod kuće, napreduju. I ne samo to, oni doživljavaju različite perspektive o tome kako se ljudi koje vole snalaze u stvarnom životu.

“Cilj života nije doseći neki nivo sreće, već stvoriti okruženje u kojem smo sigurni da tragamo za srećom u svakom trenutku”, zaključila je.

(Espreso/VL)