"DONEO JE POGREŠNU ODLUKU, I PLATIO NAJVEĆU CENU ZA TO":Život i tragična smrt muškarca koji je odbio VAKCINU (FOTO)

Bilo je to 11. juna 2021. godine. Dženi McKan je sedela u bašti svoje kuće u severnom Londonu sa svojim bratom blizancem, Džonom Ejersom, njihovim roditeljima, Lin i Derekom, i svojim mužem i decom. Slavio se 10. rođendan njenog sina.

Džon i njihovi roditelji došli su za vikend iz Souporta u Mersejside-u na proslavu. Odrasli su razgovarali o vinu, deca o rođendanskoj torti.

Dženi se ne može se setiti kako je počela svađa oko cepiva protiv kovida: "Džon je počeo govoriti lude stvari koje nisu imale smisla. O tome kako su se ljudi cepili samo da bi dobili besplatan obrok u McDonald’su i da je u vakcini bilo formaldehida". Ostatak porodice mu je protivrečio, izvlačeći svoje mobilne telefone kako bi proverili šta govori. Ali Džon je bio neumoljiv. "Stalno je govorio kako neće biti zamorac", govori 43-godišnja Dženi za The Guardian.

Savršen vikend uz kratku svađu zbog maski

Na kraju se našalio i promenio temu, što je bio njegov način da smiri napetost. Izuzevši svađu, bilo je to sjajno druženje. Otišli su potom na večeru u turski restoran i igrali pikado. Džon je zatvorenih očiju pogodio centar i time se hvalio ceo vikend.

Dogodio se još samo jedan incident kad je porodica otišla u lokalni klub. Džon je odbio nositi masku. Blizanci su se posvađali.

"Rekla sam da stavi masku. Odgovorio mi je da mu nisam ja majka", objašnjava Dženi.

Džon je na kraju pristao, a zatim se još jednom našalio. Otišli su na kupanje i igrali tenis i zaboravili na to. Savršen vikend. Blizanci uživaju u društvu nakon prisilnog razdvajanja pandemije.

Ni jedno ni drugo nije slutilo da će im to biti poslednji put da su zajedno.

Džon je uvek bio sportista

Džon i Dženi rođeni su u Soutportu 1978. Kao deca bili su potpuno suprotni. Dženi je bila odlična učenica; Džon je bio nestašan, dobar u sportu i nezainteresovan za školu. Uprkos razlikama, bili su bliski. Dženi je otišla od kuće s 18 godina kako bi studirala. Džon je u vreme radio u kompaniji za tepihe njihovih roditelja, ali nije uživao, a zatim se pridružio erotskoj plesnoj trupi "Chippendale"s, nastupajući po celoj Evropi.

Otprilike u to vreme dobio je ćerku Mejsi, kojoj je danas 19 godina. Veza s njenom majkom nije uspela, ali Džon je bio predan otac pun ljubavi. Prošli su dani striptiza, vratio se u Soutport i počeo raditi kao stručnjak u industriji podnih obloga. Obožavao je sport. Džon je oduvek bio nadaren sportista.

U tinejdžerskim godinama bio je prvak u skoku s motkom i hokejaš. U odrasloj dobi prošao je kroz faze. Neko vreme se bavio triatlonom, pa takmičenjima u bodi bildingu, pa planinarenjem. Bio je redovan u lokalnoj teretani, gde je upoznao svog najboljeg prijatelja, 37-godišnjeg Džonatana Kohena, ovlašćenog geodeta. "Primetio me u teretani s utezima i tako je počelo naše druženje. Družili smo se svaki vikend", kaže Džontana za The Guardian.

"Slušao je dezinformacije"

Od januara ove godine, Džon se borio sa svojim psihičkim zdravljem. Ograničenja zbog covida teško su ga opterećivala. Mrzeo je što nije mogao ići u teretanu, mrzeo je što se nije mogao penjati, mrzeo je što se ne može viđati s prijateljima. Živio je sam, prekinuo je s devojkom na Božić i bio je usamljen. Poverio se svojoj sestri. "Stvarno sam bila zabrinuta za njega. Morala sam ga zvati svaki dan kako bih se uverila da je dobro", kaže Dženi.

U martu im je umrla baka. Kad ga je Dženi videla na sahrani, bila je užasnuta, jako je smršao.

Džonatan misli da je to izazvalo skepticizam njegovog prijatelja prema covidu: "Bio je frustriran zato što nije mogao raditi uobičajene stvari. Nije želio još jedan lokdaun. Džon je smatrao da je covid stvaran, ali da su ga vlasti dramatično precenile. Niko koga je poznavao u Soutportu nije dobio covid. "Došlo je do tačke da je odbijao nositi masku", kaže Dženi.

"Pitao sam ga zašto se ne želi vakcinisati. Stalno je govorio da želi pričekati. Iz nekog razloga nije htio slušati poruke nacionalne vlade. Slušao je dezinformacije", rekao je Džonatan.

Džon je bio obožavatelj Tonija Robinsa, kojem su motivacijski govori doneli bogatstvo od 500 miliona dolara. Iako se klonio izravnih izjava protiv vakcina, Robins je tokom pandemije davao komentare koji umanjuju ozbiljnost covida ili impliciraju da su ograničenja preterana. U septembru 2020. Robins je objavio poveznicu na članak novinske stranice RT koju finansira Moskva, u kojoj se kaže da lokdaun nije učinkovit kod covida i da nije sprečen nijedan smrtni slučaj. U septembru 2021. pojavio se na konferenciji na Floridi gde je ismejao australijska ograničenja, doveo u sumnju učinkovitost cepiva i poručio publici da ne dopusti da ih strah kontroliše.

"Govorio je da mladima i zdravima neće biti ništa"

"Džon mi je jednom spomenuo kako smatra da ne bismo trebali živeti u klimi straha oko covida. Govorio je da mladima i zdravima neće biti ništa", kaže Dženi.

Džon nije bio u potpunosti u krivu. Bilo je vrlo malo verovatno da će umreti od covida, jer je bio fizički spreman 42-godišnjak bez ikakvih drugih bolesti i stanja. Stopa smrtnosti od covida za 40-godišnjake bez prethodnih zdravstvenih stanja je otprilike jedna od 1490 zaraženih osoba. Ali njegova računica kada je reč o razumevanju mera rizika i koristi od vakcinisanja protiv covida nije bila pravilna.

Ako je zaražen, neko ko nije vakcinisan ima 32 puta veću verovatnost da će umreti od covida nego neko ko jeste. Iako vakcinsacija nosi rizik od nuspojava, taj je rizik daleko manji od rizika nevakcinisanja tokom pandemije. Od 46.3 miliona potpuno vakcinisanih ljudi u Velikoj Britaniji, 77 ih je umrlo od krvnih ugrušaka za koje se smatra da su povezani s vakcinom protiv covida.

"Postoji velika asimetrija u riziku. Ako se usšete izvući sa stvarima za koje postoji mala verovatnoća, ne znate koliko su opasne dok ne bude prekasno", kaže dr. Tom Staford, profesor psihologije u Shefieldu. Staford koristi primer vožnje bez pojasa, većinom je to bezopasno, ali kad jednom doživite nesreću, stvari bi se mogle vrlo brzo pogoršati.

"Isto je i s vakcinom. Mala je verovatnoća da ćete dobiti virus i da ćete trebati hospitalizaciju. Ali ako to učinite, onda cepivo pokazuje svoju korist", objašnjava Staford i dodaje: "Izračun rizika može biti posebno težak u određenim okolnostima. Rizici u kojima ne vidimo uvek ishod, pa moramo verovati ljudima. I novi rizici. Koronavirus nosi obe te stvari".

Zašto je netko poput Džona prihvatao dezinformacije?

Ali zašto je netko poput Džona bio sklon prihvatiti informacije o pandemiji od influensera na društvenim mrežama, a ne od naučnih stručnjaka?

Staford je koautor rada iz 2009. koji je ispitivao ljude koji su živeli na nekadašnjim industrijskim područjima koja su mogla biti kontaminirana zagađivačima. Iako je većina ljudi verovala naučnicima da će im reći istinu o zagađenju, gotovo je jednako verovatno da će svoje informacije uzeti od porodice i prijatelja, uprkos potpunom nedostatku stručnosti. "Nije da nisu verovali stručnosti naučnika. Samo su mislili da naučnici ne rade u njihovom interesu, dok su kod porodice i prijatelja bili uvereni da je tako", kaže Staford za The Guardian.

Internet replikuje ovaj temeljni ljudski impuls - verovati porodici i prijateljima gotovo jednako kao što verujemo stručnjacima - u velikoj razmeri. "Osećamo povezanost s ljudima koji nam govore stvari na način koji ne osećamo kad slušamo savete stručnih javnozdravstvenih tela", kaže Staford.

U doba društvenih medija ne moramo ni upoznati ljude kojima verujemo koliko i stručnjacima. "Zato su društveni mediji toliko opasni. Zato što ljudi dele tu emocionalnu vezu s influenserima koje možda nikada nisu upoznali. Ali to je asimetrična intimnost. Možda mislimo da poznajemo nekog vlogera i da se on obraća nama. Ali zapravo se obraća milionima ljudi i oglašivačima koji im donose prihod", kaže Staford.

Neistine koje je Džon ponavljao svojoj porodici i prijateljima u mesecima koji su prethodili njegovoj smrti uobičajeni su u antivakserski krugovima i lako ih je pronaći: cepivo ima opasne količine formaldehida u sebi; cepivo je eksperimentalno...

"Najbolje što ljudi mogu učiniti jeste shvatiti da su platforme društvenih medija u osnovi nesigurna okruženja za prikupljanje činjenica o pandemiji koja bi vas mogla ubiti. Društveni mediji sadrže ogromne količine dezinformacija koje se neprimetno mešaju s kvalitetnim informacijama. Dezinformacije bi vas mogle ubiti. Oni ne žele da pronađete istinu. Žele da nastavite surfati. Ako pronađete istinu, ne morate više tražiti. Žele da nastavite pretraživati i svađati se i tražiti još sranja", kaže Imran Ahmed, izvršni direktor Centra za suzbijanje digitalne mržnje.

U svega nekoliko dana postao je teško bolestan

Džon je bio pozitivan testu na covid 29. jun. Do 3. jula bio je ozbiljno bolestan. Njegova devojka Ejmi morala ga je prisiliti da nazove hitnu pomoć. Istog dana odvezen je u bolnicu Southport&Ormskirk. Džonatan je svom prijatelju poslao poruku čim je čuo vest: "Rekao je da ne može kucati, ali da je u bolnici s upalom pluća. Nije želeo priznati da je dobio covid".

Džon je imao visoku temperaturu i poteškoće s disanjem. Lekari su ga stavili na uređaj kako bi mu olakšali disanje i umotali ga u rashladnu ćebad. Sledeću noć je bio budan i povraćao krv. Sledećeg jutra poslao je Džonatanu glasovnu poruku.

"To je najgori glas koju sam ikada čuo u životu. Briznuo sam odmah u plač. Traje minutu i po. Za to vreme Džon je izgovorio oko 12 reči. Čuo sam strah u njemu. Doslovno hvata vazduh, a pre toga mogao se popeti na planinu bez muke", objašnjava Džonatan.

"Nemoj dopustiti da odustanu od mene"

Dana 6. jula , Dženi je bila u supermarketu kada ju je obuzeo osećaj panike: "Imala sam osećaj da nešto nije u redu s Džonom". Otišla je kući ne obavivši kupovinu. Tog poslepodneva primila je telefonski poziv. Džon je bio na intenzivnoj. Odmah je stigla vozom u Soutport, jecajući celim putem. Džon je 11. jula trebao dobiti respirator.

Dženi je razgovarala s njim telefonom pre nego što je dobio sedativ. Rekla mu je da ga voli. Nije mogao odgovoriti, ali joj je poslao poruku: "Nemoj dopustiti da odustanu od mene." Bila je to poslednja poruka koju je dobila od svog brata blizanca.

Ujutro 27. jula, Džonova porodica primila je poziv kojeg su se svi pribojavali. Umirao je, trebali bi odmah doći. Otrčali su u bolnicu, ali Džon se stabilizovao do njihovog dolaska. Osoblje im je reklo da idu kući i rekli da će im se javiti ako bude promena.

Svi su plakali, bio je mlad i nisu ga mogli spasiti

Otprilike sat vremena kasnije, ponovno su zvali iz bolnice. Porodica se nagurala u auto i velikom brzinom krenula prema bolnici. Sestre su stalno zvale, govorile im da požure. Odjurili su do jedinice za intenzivnu negu. Dženi je mogla čuti alarme u bratovoj sobi. Kad su konačno navukli zaštitnu opremu, utrčali su u njegovu sobu. Bila je puna osoblja, svi su bili u suzama.

Džon je upravo umro. Dženin očuh se srušio na pod. Njena mama je plakala. "Svi su plakali. Lekar je plakao. Osoblje je plakalo. Zato što je bio tako mlad. I nisu ga mogli spasiti", rekla je Dženi.

Zašto je fizički zdrav muškarac umro od bolesti koja obično pogađa starije?

Kako objasniti da je fizički zdrav 42-godišnji muškarac umro od bolesti za koju se obično smatra da pogađa starije ljude ili one s teškim prethodnim stanjima?

"Genetika ima najviše smisla kao odgovor", kaže dr. Guillaume Butler-Laporte, genetski epidemiolog sa Sveučilišta McGill. Butler-Laporte član je globalnog istraživačkog programa za analizu genoma više od 100.000 ljudi s covidom, u nastojanju da se shvati zašto su neki ljudi teže oboleli od drugih.

Kad je u martu 2020. godine započeo svoje istraživanje, Butler-Laporte nije očekivao da će pronaći mnogo: "Mislili smo da će covid uticati na sve, ali da će biti pogubniji za starije, a ne tako strašan za mlade. Ali kako smo uključivali više pacijenata, videli smo kako se razvija jasna slika. Bilo je iznenađujuće".

Butler-Laporte i njegovi kolege otkrili su da su ljudi s varijantama na do desetak mjesta u ljudskom genomu izloženi većem riziku od razvoja teškog covida ako se zaraze koronavirusom.

Ljudi s varijantama samo na području hromozoma 3 imali su do dva puta veću verovatnoću da će razviti teški covid od onih bez te genetske mutacije. Mutacije hromozoma 3 ima oko 10 posto ljudi evropskog porekla, što znači da takvi ljudi imaju 10 posto šanse da budu dvostruko osetljiciji na tešku infekciju covidom.

"Nema sumnje da za to postoji genetska podloga. Što se tiče toga je li genetika važnija od drugih stvari, poput dobi, ne bih želio to komentarisati. Ali jasno je da postoje i druge determinante teške bolesti i genetika je jedna od njih", kaže Butler-Laporte. Gotovo je siguran da Džon odgovara profilu nekoga s genetskom varijacijom koja ga je učinila ranjivijim na teški covid: "Nemoguće je tačno znati koje je gene nosio, ali vrlo je verovatno da je nosio tu genetsku predispoziciju".

Džon nije znao da će njegovo telo maksimalno reagirati na covid. Budući da je bio dovoljno nesretan da udahne zaraženi zrak koji nosi beskonačno male čestice virusa, njegovo telo postepeno je slabilo.

Da je bio vakcinisan...

"Da je bio vakcinisan, možda bi razvio sterilizirajući imunitet, što znači da bi virus u njegovim nosnicama pokupila antitela i nikad ne bi izazvao infekciju. Da je imao nižu nivo imuniteta od cepiva, imao bi nesterilizirajući imunitet, što znači da bi virus počeo inficirati stanice, ali bi se njegovo telo borilo protiv toga i bilo bi u stanju očistiti virus pre nego bi se stanje pogoršalo", kaže dr. Tom Lavton, lekar intenzivne nege.

Ali Džon nije bio vakcinisan. Virus je zarazio njegove stanice, replikujući se u njegovom telu. Naposletku je njegovo telo uspelo ukloniti virus, ali njegov je imunološki sistem reagirao preterano. Prvo su mu zahvaćena pluća. "Dolazi do stvaranja krvnih ugrušaka, kao i do zadebljanja membrane koja odvaja vazduh i krv u njegovim plućima", objašnjava Lavton. Kao rezultat toga, krv nije mogla prenositi dovoljno kiseonika u Džonove organe.

Njegovo telo bilo je bez kiseionika i isceđeno, umro je

Lekari su ga lečili steroidima, kako bi prigušili njegov imunološki odgovor. Ali ti imunosupresivi učinili su Džona ranjivim na bakterijske i gljivične infekcije. Razvio je infekcije u plućima.

Njegova jetra i bubrezi počeli su kvariti, zbog čega se otpadni proizvodi nakupljaju u krvi. Lekari su Džona stavili na dijalizu kako bi očistili toksine, ali do tog trenutka mnogi su mu organi otkazali i imao je neizdrživo niske nicoe kiseonika. Uložio je nepojmljivo ogroman metabolički napor da bi ostao živ.

"Iako izgleda kao da netko samo leži i spava, količina posla koji obavlja je stvarno impresivna", kaže Lavton. Upoređuje to s hodanjem maratona svakog dana hospitalizacije. Na kraju je Džon iscrpeo svoju fiziološku rezervu. Njegovo telo bilo je bez kiseonika i isceđeno. Srce mu je prestalo kucati i umro je.

Pre nego što je umro, Džon je lekaru rekao koliko mu je žao što nije primio cepivo. "Doktor je rekao da se kajao pre nego što su ga stavili na respirator. Govorio je: 'Zašto se nisam vakcinisao? Zašto to nisam učinio? Zašto nisam slušao?'" rekla je njegova sestra Dženi.

Upravo je iz tog razloga njegova porodica pristala podeliti njegovu priču.

"Verovatno ne bi bio mrtav da je primio vakcinu. Doneo je lošu odluku. Svi mi stalno donosimo loše odluke. I platio je najveću cenu za to", izjavila je Dženi, naglasivši kako samo želi ljudima preneti poruku da se vakcinišu i da savete potraže kod lekara, a ne na internetu.

(Espreso/Index.hr)