"MOJE SESTRE SU VEZANE LANCIMA, POMOZITE": Jeziva ispovest dece koju su roditelji godinama držali U KAVEZU(VIDEO)

Svet je ovih dana imao prvi put priliku da vidi kako je izgledao upad policije u kuću horora u Kaliforniji, u kojoj je bračni par trinaestoro svoje dece držao u kavezima.

Na snimcima se vidi kako policajac ulazi u kuću i nailazi na Dejvida Turpina i njegovu spurugu Luiz, a potom pronalazi decu, od kojih je najmanje dvoje bilo vezano lancima za krevet.

- Šefe, imamo još jednu sobu ovde ispred, dvoje dece je u krevetu - čuje se kako policajac govori u snimku.

Braća i sestre, koji su imali od 2 do 29 godina u trenutku kada su spaseni 2018. godine, izvučeni su iz kuće nakon što je njihova sestra Džordan, koja je tada imala 17 godina, uspela da se izvuče kroz prozor i pozove policiju.

Na objavljenim snimcima čuje se i trenutak u kojem je Džordan pozvala policiju.

- Upravo sam pobegla od kuće. Pomozite mi. Živim u porodici koja broji 15 članova i naši roditelji su nasilnici. Moje dve male sestre vezane su lancima za krevet - čuje se kako Džordan govori.

Sada su se i te dve sestre pojavile pred kamerama, spremne da ispričaju sve o traumama koje su proživele dok su bile pod roditeljskim krovom. Jedna od njih, u intervjuu koji će ABC emitovati iduće nedelje, kaže da za opis svega postoji samo reč "pakao".

Džordan je potvrdila sestrine reči i rekla da su se svi više puta osećali kao da su na ivici smrti.

- Mama bi me davila, mislila sam da ću umreti - ispričala je Džordan.

Deca iz porodice Turpin bila su redovno zlostavljana. Dejvid i Luiz bi ih tukli, izgladnjivali i davili. Kuća u kojoj su živeli bila je puna prljavštine, a ljudski izmet se svuda oseća.

Jedna od sestara tvrdi da su deca znala da budu vezana lancima i po nekoliko meseci. Zlostavljanje je bilo toliko strašno da su kod dece zabeleženi poremećaji u razvoju i brojne zdravstvene tegobe, te dve devojčice nikad neće moći da se ostvare kao majke.

Deca su godinama trpela zlostavljanje, a za sve se saznalo tek u januaru 2018, kada je Džordan uspela da pobegne i o svemu obavesti policiju. Oni su sa njom razgovarali duže od 20 minuta, jer je toliko bilo potrebno da im devojčica objasni kako da je nađu, jer nikad ranije nije sama napuštala kuću.

Razgovarajući sa novinarkom, Džordan je rekla da se odlučila da obavi poziv jer je shvatila da su ona, njena braća i sestre bukvalno svakog trenutka sve bliže smrti.

- Bilo je ili tad ili nikad. Da mi se nešto tad dogodilo, bar bih umrla pokušavajući da nas spasim - rekla je devojčica.

Nakon što su Dejvid i Luiz uhapšeni u januaru 2018, saznalo se šta su sve deca trpela tokom godina.

Policajci su svedočili da su im deca rekla da im je bilo dozvoljeno da se istuširaju jednom godišnje.

Iz soba su jedino smeli da izađu da bi jeli. Nekad bi dobijali tri, a nekad smo jedan obrok. Godinama su svakog dana jeli dva parčeta hleba sa puterom od kikirikija ili salamom. Dok bi oni jeli maltene suvi hleb, Dejvid i Luiz bi pred njima jeli pite i sve drugo što deci nisu dozvoljavali da jedu.

Deci nije bilo dozvoljeno da se igraju kao druga deca i nikad nisu imala igračke.

- Moji roditelji su mi ukrali moj život i ja sad pokušavam da ga vratim - rekla je jedna od sestara koja nije imenovana prilikom najave intervjua.

Ona je rekla da ne želi da neko njenu braću i sestre pamti kao žrtve, već kao borce.

- Hoću da kad neko čuje naše prezime kaže: "Bravo, oni su jaki. Nisu ih slomili. Mogu oni to" - rekla je devojka.

Džordan je rekla da je nakon spasavanja njen život potpuno drugačiji.

Okružni tužilac koji se bavio ovim slučajem takođe je intervjuisan. Rekao je da ga je ovaj slučaj bio naterao da se ukopa u mestu.

- Postoje slučajevi koje ne možete da zaboravite. Koji vas proganjaju - rekao je Majk Hestrin.

Dejvid i Luiz priznali su 14 krivičnih dela 2019. godine i osuđeni su na doživotnu kaznu zatvora, sa mogućnošću izlaska na slobodu nakon 25 godina. Ostalo je da robijaju bar još 22 godine.

Njihovo trineastoro dece sklonjeno je od očiju javnosti dok je trajalo suđenje kako bi mogli da se oporave od svega što su proživeli i kako bi im bilo omogućeno da se adaptiraju novim uslovima života.

- Neki od njih žive sami, u svom stanu, i istovremeno rade i školuju se. Neki volontiraju, idu u crkvu - rekao je Bičam tad i dodao da se svi redovno viđaju.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf)