NJENO TELO RASPIRIVALO JE ŽUDNJU: Da li je najpoznatija kurtizana bila špijun ili žrtveno jagnje?

Njene predstave bile su retke i kažnjive zatvorom. Njen zavodljiv ples izazivao je divljenje, a njeno telo raspirivalo je žudnju. Šta o njoj znamo danas, a gde se prepliću mitovi i istorija...

Mata Hari rođena je kao Margareta Gerturda Zele 7. avgusta 1876. u Leuvardenu u Holandiji. Stekla je popularnost kao cirkuski akrobata i egzotična plesačica na prelazu iz 19. u 20. vek.

Kada je počeo Prvi svetski rat Francuzi su je regrutovali da špijunira Nemce za njih. Decembra 1916. dobila je dopuštenje od Drugog francuskog biroa pri Ministarstvu rata da otkrije identitet šest belgijskih agenata. Pet agenata je optuženo za pribavljanje lažnog materijala i kolaboraciju sa Nemcima. Šesti je optužen za dvojnu špijunažu i ubijen je. Ostalih pet nastavilo je da radi, što je navelo Francuze da poveruju da je Harijeva odala njihov identitet i Nemcima. Uhapšena je 13. februara 1917. u Parizu. Izvedena je na sud 24. jula pod optužbom da je špijunirala za Nemačku i izazvala smrt najmanje 50.000 vojnika. Proglašena je krivom i streljana 15. oktobra u Vensenu u Francuskoj.

Pisma ljubavniku

Pisma koja je pisala svom ljubavniku, tada nepoznatom umetniku Pitu van der Hemu, otkrila su još neke zanimljive detalje o intrigantnom životu čuvene špijunke. Inače, njegov portret Mate Hari danas se nalazi u Muzeju Frizije u Leuvardenu.

Većina pisama nema datum, ali najverovatnije je pisana između kraja 1914. i početka 1915, dok je Francuzi još nisu angažovali kao špijuna. Hari ih je sve pisala na papiru iz Hotela "Viktorija" u Amsterdamu, gde je boravila početkom rata, kada je iz Berlina pobegla u neutralnu Holandiju. Pisala mu je kako se zaposlila kao igračica, kako su Holanđani reagovali na njen plesni stil, o "novinarima svinjama" koji su je kritikovali. Pomenula je i Vila van der Shalka, imućnog bankara koji joj je plaćao boravak u hotelu. Od Van der Hema je tražila da joj naslika portret i dizajnira kostime.

Sedam pisama napisano je na francuskom, ostala tri na holandskom.

"Jasno mi je... kada žena oprosti ljubavniku od koga zavisi, ali pošto sam te volela samo zbog tebe samog, ne opraštam ti... što si se samo zabavljao sa mnom", piše mu.

Dodaje da mu se neće svetiti, što bi inače učinila sa drugim muškarcem koji je prema njoj zgrešio.

Zabranjeni ples

A kako je sve počelo... Margareta Zele stigla je u Pariz sa 27 godina, novembra 1903. godine. Napustila je rodnu Holandiju i supruga, mornaričkog oficira Rudolfa Mak Leoda, starijeg od nje 20 godina. Tragajući za srećom, okušala se kao model slikara Oktava Gilonea, ali to iskustvo nije bilo pozitivno. Počela je stoga da pleše u privatnim salonima pod imenom Ledi Mej Leod, dok se nije proslavila pod pseudonimom Mata Hari (Sunce, na malajskom) izvodeći "indijske plesove" o kojima zapravo nije ništa znala. Izmišljala ih je, zahvaljujući sećanju na svoj boravak u Holandskoj Istočnoj Indiji, današnjoj Indoneziji, gde je boravila sa suprugom. Tako joj je Emil Gime, osnivač istoimenog pariskog muzeja azijskih umetnosti, otvorio svoju dvoranu za slavnu izvedbu 13. maja 1905, koju je započela kao hindu princeza i završila potpuno gola. To je bio početak njenog mondenskog života jer su takve predstave bile retke i kažnjive zatvorom. Celu je deceniju nakon toga njen zavodljiv ples izazivao divljenje, a njeno telo raspirivalo žudnju.

Bila je kurtizana koja je diplomate, ministre, prinčeve i generale upoznala sa umećem vođenja ljubavi. Bezbrojne priče, mnoge od njih neistinite, isprepletene su oko njenog glamuroznog i tajanstvenog života.

Nakon nekog vremena zanimanje za njene usluge opada pa plesačica zapada u finansijske probleme, a uskoro je počeo i Prvi svetski rat. Tada za nju počinju da se zanimaju razne tajne službe, svesne da se mogu okoristiti njenim brojnim poznanstvima. Prvo je radila za Nemce, a zatim se ponudila Francuzima.

Osuđena na smrt

Prvo se, godine 1915, vratila u Holandiju. Tamo je početkom 1916, u dugovima zbog svojeg raskalašnog stila života, pristala da joj nemački diplomata podmiri dugove u zamenu da špijunira za Nemačku. Tako je postala agent H 21.

Vrativši se u Pariz upoznala je kapetana Žorža Ladoa, pripadnika francuske vojne kontraobaveštajne službe, koji joj od početka nije previše verovao. Zahvaljujući tome što se družila s ministrima, Mata Hari je verovala da je svemoguća. Lado joj je dao nekoliko zadataka, ali je naredio i da bude pod prismotrom.

Postala je jako sumnjiva kada se tokom leta 1916. pojavila u kancelariji vojne kontraobaveštajne službe, na bulevaru Sent Žermen, kako bi dobila propusnicu za Vitel, gde je Francuska upravo gradila vojni aerodrom. Dobila ju je, no sudbina joj je bila zapečaćena. U januaru 1917, uhvaćena je poruka nemačkih službi koja je dokazala da je H 21 dvostruki agent. Istoričari kažu da su je Nemci tako dobrovoljno predali, znajući da će Francuzi dešifrovati poruku. Uhapšena je 13. januara u sobi hotela "L'Elysee-Palace" i smeštena u zatvor Sen Lazar. Ratni savet osudio ju je 24. jula na smrt. Poručnik Andre Morne, koji je bio izvanredni tužitelj, lako je izborio smrtnu kaznu.

Žrtveno jagnje?

Pre nekoliko godina britanska obaveštajna služba MI5 deklasifikovala je svoje dokumente o Mati Hari. Britanci, koji su je presreli na jednom putovanju 1915. u Velikoj Britaniji i temeljno je ispitali, tvrde da Nemce nije snabdevala naročito važnim informacijama. Upravo suprotno, kaže se u izveštaju, mlada Holanđanka nemačku ponudu smatrala je tek lakom "dodatnom zaradom". Navodi se i kako nakon hapšenja u Parizu ništa nije priznala nego je svoje istražitelje zasula gomilom tračeva i glasina. Vesli Vark, stručnjak za sigurnost i terorizam na Univerzitetu u Otavi, ide i korak dalje i tvrdi da Mata Hari nikad o politici nije mnogo znala. Nakon stote godišnjice njene smrti i Francuzi bi trebalo da otvore svoju arhivu i mnogi očekuju da će se pokazati da je Mata Hari samo bila "žrtveno jagnje" za gomilu poginulih Francuza na bojištima.

Istoričar Leon Širman, koji je umro 2003, pre smrti je tvrdio da su francuske vlasti režirale suđenje Mati Hari i da se njenim iskazom manipulisalo prema potrebi. U svojim knjigama Širman je dokazivao da je suđenje bilo čista propaganda.

Na temelju Širmanovih argumenata pariski advokat Tibo de Monbrial pre više od 15 godina je zatražio reviziju suđenja. Zahtev je odbijen. Isto je pokušala, sa istim rezultatom, i holandska zadužbina Mate Hari.

U međuvremenu, zahvaljujući njenoj slavi, njen pseudonim postao je uvrežen za sve špijunke-kurtizane. Život te fatalne žene i "legendarne špijunke" bio je dosad tema 250 knjiga i romana, nebrojenih filmskih scenarija kao i baleta.

(Espreso /Blic)