STUDENTKINJA KNJIŽEVNOSTI ANDREA OTIŠLA JE U STRIPTIZ BAR: Nakon toga njen ŽIVOT se promenio iz KORENA!

Andrea Verhun, studentkinja književnosti, dve godine je radila kao eskort, a sat sa njom vredeo je 260 dolara. Ona kaže da je jedina mana ovog posla osuda koju je morala da trpi od društva. Povodom toga napisala je i knjigu, pod naslovom “Moderna kurva”, a svet je za njenu priču saznao 2017. godine.

– Nikada nisam osećala stid jer spavam sa ljudima za novac. Volim novac i volim seks, u čemu je tu problem? Jedino kada me je bilo sramota, bilo je to zbog tuđe sramote – rekla je Andrea.

Ona smatra da je odnos društva prema ženama “lakog morala” posledica vekovnog verovanja da je “seks loša stvar”, a da su prostitutke “najgora”.

– Vreme se menja, a seksualne radnice treba češće i otvorenije da pričaju svoje priče – navodi ona.

Prvi put je pomislila da bi volela da postane prostitutka kada je sa drugaricom otišla u striptiz klub. Tada je jedan od njihovih kolega rekao da su žene koje plešu oko šipke “dno dna”.

– Ono što sam ja videla jesu nage žene, koje plešu na podijumu i prikazuju lepotu, snagu i eleganciju – kaže ona.

Tada se prvi put zapitala – zbog čega je to tabu? Andrea u njihovom poslu nije videla ništa loše, a to je bio okidač da i ona uđe u slične vode.

Isprva, ona je poželela da počne sa striptizom, ali onda je dobila savet koji nije očekivala.

– Zašto ne bih postala eskort umesto toga? Intimno je, imaš vozača koji te čuva, a zarađivaćeš mnogo više novca”, rekla joj je jedna od majki prijatelja.

Nakon proslave svog 22. rođendana naučila je neke sasvim nove stvari o sebi. Ubrzo su je prijatelji podržali, a ta ideja je postajala sve jača i primamljivija Andrei. Ujedno, veoma zastrašujuća.

– Znala sam šta mi je činiti. Plakala sam i jedva sam disala i jela danima. Prostituisanje je bilo moja sudbina – navodi Andrea, koja priznaje da je njeno polje informisanosti o prostituisanju bila uglavnom romantičarska literatura i književne studije.

Ova studentkinja Engleske književnosti ubrzo je shvatila da je seks sa strancima nešto što je izuzetno uzbuđuje.

– Ono što me je plašilo nije bio seks sa nepoznatima, već zaštita. Kako da se sačuvam od polno prenosivih bolesti? Da li agencija nabavlja kondome? Kolike su šanse da me neko uvredi u toku posla? Kakav je protokol u slučaju opasnosti – otkriva ona svoje glavne brige sa početka.

A, ona najveća bila je, naravno, to što mora da krije svoju delatnost zbog osude društva.

– Morala sam da ćutim o svim onim smešnim, zanimljivim stvarima o mom poslu… To je i razlog zbog kog sam napisala “Modernu kurvu””, navodi ona.

Prvo veče

Prve večeri Andrea je imala četiri klijenta, saznala je mnogo toga o sebi i dobila svoje novo “ja”.

– Ime joj je bilo Meri En. Nosila je kratke suknje i visoke štikle, volela je svaki trenutak seksa za koji je bila plaćena – kaže Andrea.

Muškarac koji je ostavio najveći utisak tada na nju bio je Maks – advokat na lečenju od zavisnosti.

– Bio je savršen klijent. Pitao me je da igram za njega, da mu pružim oralni seks… Uradila sam sve to – kaže Andrea, koja je vodila sa svojim prvim klijentom jedan od najzabavnijih razgovora, a imali su i mnoštvo sličnih interesovanja.

Uvek je čekala da je ponovo pozove, ali to se nije desilo.

Novac joj je naravno bio najveći motiv u celoj priči. Od 260 dolara za sat, Andrei je išlo čak 160.

– Kao pisac na početku, bilo mi je veoma korisno to što sam upoznala toliko novih likova, na mnogo dubljim nivoima”, priznaje ona.

Muškarac od 80 godina

Jedan od klijenata bio joj je izvesni bankar Albert, koji je imao tada 80. godina. Pa ipak, od njega je nešto naučila – da je starenje izbor. Jer, Albert je kako kaže bio vrlo zabavan, a imao je energiju mladića.

– Često govorim o njemu. Ispričala sam i svojim prijateljima, porodici, pa čak i dečku, koji me je jednom pitao: “Jesi li sigurna da nećeš sa njim da se zabavljaš?” On je bio mnogo više od svog tela – rekla je Andrea, koja je imala i jednog stalnog klijenta sa invaliditetom.

Njoj je najzanimljivije od svega, priznaje, bilo da noću glumi prefinjenu i izuzetno atraktivnu damu, kakva nije bila preko dana, ni približno.

– Na neki način, činilo mi se kao da me plaćaju da budem neka elegantnija verzija sebe. Dok sam van posla sedela u biblioteci, bez šminke u martinkama i farmerkama – seća se Andrea.

Ubrzo nakon što je ušla u posao upoznala je i svog budućeg dečka. O tome čime se bavi nisu razgovarali, niti je on postavljao preterano pitanja. Našli su kompromis, ali majka nije mogla da se pomiri sa ćerkinom novom “karijerom”. Andrea je zato sa njom potpisala ugovor.

– Do sledećeg rođendana ću prestati – rekla joj je. Tako je i bilo.

Sada je napisala knjigu, u koju je pretočila sva svoja iskustva. Pa ipak, svoj stav prema prostituisanju i dalje nije promenila.

– Društvo ima predrasude prema onima koji koriste naše usluge. To nisu nikakvi seksualni predatori, već vredni ljudi, radnici, šefovi, mnogi su očevi i muževi, koji su usamljeni ili žele način da bezbedno i bez osude izraze svoje seksualne fantazije. Demonizovanje klijenata nije fer, pogotovo ne zbog toga što se kao društvo stidimo svojih seksualnih želja i potrebe za fizičkom intimnošću – zaključuje Andrea.

Ipak, priča o Andreinom životu mora da se posmatra kao još jedan primer surove realnosti, nikako kao parametra poželjnog stila života.

Bonus video:

(Espreso / Daily mail)