NAJBIZARNIJA EVROPSKA REPUBLIKA: Kladimo se da NIKAD NISTE ČULI ZA NJU! Sve je počelo 1947. GODINE

Duž francusko-švajcarske granice nalazi se mala republika sa sopstvenom carinarnicom, predsednikom, novcem i poštanskom markom.

Sve je počelo u šali 1947.godine kada je regionalni službenik stigao u posetu opatijskom gradu Monbeno, a njegov hotelijer Žorž Pušo ga je pitao da li ima dozvolu za ulazak na teritoriju Sužea. Zvaničnik je prihvatio „igru“, priznao da nema dozvolu a svog domaćina je imenovao za predsednika Slobodne Republike Suže.

Pored Pušea ideju su prihvatili i stanovnici ovog i još 11 okolnih sela. Oblast ima svoj dijalekt, koji predstavlja mešavinu francuskog, švajcarskog i arpitan dijalekta rasprostranjenog u italijanskim Alpima. Upravo na toj mešavini jezika, lokalni sveštenik Žozef Bobilijer je napisao crkvenu pesmu koja će kasnije postati himna Republike, pošto je muziku komponovao Teodor Botrel.

Žorž Puše je vladao do svoje smrti 1968.godine. I možda bi sve tu bilo i završeno da sveštenik iz opatije Monbeno i predsednik seoske opštine nisu gospođi Puše, Gabrieli, saopštili da je ona nasledila titulu predsednika.

I Gabriela se prihvatila posla. Pune 33 godine svog života je posvetila promociji Sužea i odgovorna je za većinu velikih projekata kao što su grb koji je dizajniran 1973. godine i zastava koja je nastala 1981. godine. Potom je 1987. godine štampana prva marka ove oblasti a gotovo u isto vreme su posetioci počeli da dobijaju pisane „dozvole“ koje im odobravaju posetu Sužeu.

Gospođa Gabriela je umrla 2005.godine a funkciju je nevoljno prihvatila njena ćerka Žaožet Bertan-Purše jer su na tome insistirali članovi Vlade koja se sastoji od premijera, generalnog sekretara, dva carinika i ambasadora.

Republika svoj dan obeležava prve nedelje oktobra. Iako nije priznata od Francuske na čijoj teritoriji se nalazi, bivši predsednik Nikola Sarkozi ih je često pozivao u Jelisejsku palatu na zvanične ceremonije.

Katolička crkva ovde ima snažan uticaj a narod Sužea važi za konzervativnije od ostalih. Uz to, ovaj kraj je poznat po siru „Komte“ i kobasicama koje se suše na planinskom vazduhu.

(Espreso/ 24sedam)