NAJVEĆI GADOVI SU ZA NJEGA MALE BEBE: Za razliku od Hitlera i Staljina, Bolhin je žrtve GLEDAO U OČI DOK IH JE KLAO

U svetskoj istoriji ima mnogo ljudi koje bismo mogli nazvati pravim čudovištima. Tu su Hitler, Staljin, Ivan Grozni i mnogi, mnogi drugi.

Njihova dela, njihova osvajanja, njihovi bolesni fetiši i neobične nesigurnosti ubili su milione ljudi. Borili su se da ispune svoje sjajne šeme i ideje, da obezbede svetlu budućnost za svoje nacije ili da jednostavno dominiraju nad drugima. Koristili su vojske, tajnu policiju ili grube pobunjenike koji su im bili na raspolaganju i koji su za njih radili svoja prljava posla.

Ali, koliko su ljudi lično ubili ti zli ljudi? Koliko je zloglasnih lidera samo povuklo okidač? Koliko ih je pogledalo u oči žrtvama pre nego što su im oduzeli život? Neki su verovatno ubili desetine, ili možda čak stotine, ali šta je sa hiljadama? Šta je sa sedam hiljada? Sedam hiljada za 28 dana? Niko ne može, niko osim jednog jedinog čoveka - Vasilija Blohina.

O Vasiliju Blohinju pre njegove uloge u masakru u Katinu nije mnogo moguće znati. Rođen je 7. januara 1887. godine u malom gradu zvanom Suzdal. Njegova mladost je nepoznata i prilično nevažna. Pridružio se i služio u carskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Šta god da je radio tokom Velikog rata, stekao je mesto u sovjetskoj agenciji državne bezbednosti. Njegova dela su privukla Staljinovu pažnju i, ubrzo, Blokhin je bio šef Upravnog izvršnog odeljenja NKVD-a. Njegov tim bio je odgovoran za stotine hiljada pogubljenja tokom Staljinove vladavine, a Blohin je lično ubio mnoge visoko rangirane zatvorenike, poput Mihaila Tuhačevskog, Genriha Jagode i Nikolaja Ježova.

1939. godine sovjetska vojska je ušla u Poljsku. Zarobili su i pritvorili preko 20.000 poljskih oficira i poslali ih u brojne zatvorske logore širom istočne Evrope. To je bilo "previše" zatvorenika, a Staljin je odlučio da ih sve očisti, a pritom je odsekao glavu poljskoj vojsci. Vasilij Blohin je bio savršen čovek za izvršenje čišćenja i brzo je poslan u logor Ostaškov za ratne zarobljenike. Sa sobom je angažovao još 30 muškaraca, od kojih su neki pomagali u ubistvima, drugi da premeštaju žive i mrtve zatvorenike pre i posle pogubljenja. To je bio početak zloglasnog masakra u Katin-u.

Blokhin je svoj posao uzeo veoma ozbiljno i izvršio neke pripreme. Sa sobom je poneo torbu punu nemačkih pištolja "valter" da bi ih koristio za pogubljenja, jer nije verovao u pouzdanost nijednog sovjetskog pištolja. Prostor za zvuk je posebno dizajniran za taj zadatak, sa kosim podovima i dobrom drenažom, moćnim crevom za ispiranje krvi i drvenim zidom za hvatanje ispaljenih metaka. Da ne bi pokvario uniformu, Blohin je nosio kožnu pregaču, kožni šešir i duge kožne rukavice. Red kamiona sa ravnim krevetom bio je spreman da prevozi mrtva tela do njihovog konačnog odredišta, a svake večeri su iskopavani sveži grobovi kako bi se sakrili dokazi o počinjenim zverstvima.

Deset sati svake noći, dok je Blokhin više voleo da radi kad nije izašao mesec, zatvorenici su sprovedeni u podrum, gde su njihove identifikacije potvrđene, a zatim lisicama i silom ubačeni u sobu za pogubljenja. Nije bilo saslušanja, optužbi, poslednjih izgovorenih reči. Svaki put kada bi pred njega doveo zatvor, Blohin bi jednostavno podigao pušku, ciljao i povlačio obarač. Nepokretno telo bi se odvuklo, pod oprao, a sledeći zatvorenik uvukao. Blohin je u proseku uspevao da ubije čoveka na svake tri sekunde, zaokružujući 300 pogubljenja po noći. 28 dana je radio, neumorno je radio, pažljivo čistio oružje, snabdevao svoje ljude stalnim obrokom votke i nemilosrdno oduzimao ljudske živote. Ukupno je ubio 7000 ljudi.

Za svoj naporan rad Vasilij Blohin je odlikovan Ordenom Crvenog barjaka. Po završetku Staljinovog režima, nasilno je penzionisan i lišen čina. Dana 3. februara 1955. godine, nakon što je podlegao alkoholizmu, počinio je samoubistvo. Teško je reći da li si je oduzeo život kao rezultat nepodnošljive krivice izazvane strahotama koje je počinio ili jednostavno iz samosažaljenja.

Za Vasilija Blohina se beleži da je sam pogubio desetine hiljada zatvorenika, uključujući ubistvo oko 7.000 poljskih ratnih zarobljenika tokom masakra u Katinu u proleće 1940. godine, što ga je učinilo najvećim zvaničnim krvnikom u zabeleženoj svetskoj istoriji. Bio je major NKVD-a zadužen za pogubljenje poljskih oficira iz logora Ostaškov i verovao je u lično izvršenje ubistva koje su mu nadređeni naredili da nadgleda.

Rođen 1885. godine, bio je poznat kao glavni krvnik NKVD-a, koga je za ovu funkciju izabrao sam Josif Staljin. Blohin je lično ubio desetine hiljada muškaraca i žena tokom Staljinovih velikih čistki 1930-ih, pa je bilo sasvim prirodno da će mu se NKVD obratiti kada dođe vreme za otpremu oficira koji su držani u sovjetskim logorima. Zajedno sa timom od tridesetak muškaraca NKVD-a iz Moskve, uglavnom vozača i zatvorskih čuvara, Blokhin je stigao u zatvor NKVD-a u Kalininu (Tver) i smestio se u zvučno izolovanu podrumsku sobu koja je imala nagnuti pod za odvod. Zatim je obukao svoju posebnu uniformu koja se sastojala od kožne kape, duge kožne pregače i rukavica do lakata. Na stolu pored njega bila je aktovka napunjena njegovim ličnim pištoljima Valther PPK, jer Blohin, istinski "umetnik" u svojoj zanati, nije koristio ničiji drugi alat, već svoj.

Nakon što je proveren identitet zatvorenika, lisicama su ga doveli u podrumsku prostoriju gde ga je Blohin čekao u svojoj dugoj pregači, poput nekog užasnog mesara. Jedan stražar je kasnije svedočio: „Muškarci su držali [zatvorenikovu] ruku i [Blohin] su ga upucali u podnožje lobanje ... to je sve“. Blokhin je radio brzo i efikasno, ubijajući u proseku po jednog muškarca na svaka tri minuta tokom desetčasovnih noći - ubistva su se uvek vršila noću, tako da su tela mogla da se odlažu u mraku.

Iako ovo nikada nije u potpunosti dokazano, istoričari sumnjaju da je Blokhin u dvadeset i osam dana ubio 7000 ljudi, što bi ga učinilo jednim od najsvirepijih ubica svih vremena. Koliko god ljudi ubio, Blohina su njegovi pretpostavljeni neprekidno unapređivali zbog izvršavanja „posebnih zadataka“. Izgubio je posao nakon što je Staljin umro. Uzrok Blokhinove smrti, 1955. godine, naveden je kao samoubistvo.

Masakr u Katinu

Masakr u Katinu, poznat i kao masakr u Katinskoj šumi, bilo je masovno pogubljenje poljskih državljana koje je izveo Narodni komesarijat za unutrašnje poslove (NKVD), sovjetska tajna policija, u aprilu i maju 1940. godine. Masakr je podstakao šef NKVD-a Lavrenti Berijev predlog za pogubljenje svih zarobljenih članova Poljskog oficirskog kora od 5. marta 1940. Ovaj zvanični dokument odobrio je i potpisao sovjetski Politbiro, uključujući i njegovog lidera Josifa Staljina. Broj žrtava procenjuje se na oko 22.000.

"Zanimljivosti":

Blohin se u početku odlučio za ambicioznu kvotu od 300 pogubljenja po noći i konstruisao efikasan sistem u kome su zatvorenici pojedinačno vođeni do malog predsoblja - koje je bilo obojeno u crveno i bilo je poznato kao „Lenjinistička soba“ - radi kratke i površne pozitivne identifikacije, pre nego što su im stavljene lisice i odvedeni u sobu za pogubljenje sledećeg vrata. Soba je bila posebno dizajnirana sa podstavljenim zidovima za zvučnu izolaciju, kosim betonskim podom sa odvodom i crevom i zidom od balvana za koji bi zatvorenici mogli da stoje.

Doneo je aktovku punu svojih Valter pištolja, jer nije verovao u pouzdanost standardnog sovjetskog TT-30 za čestu, tešku upotrebu koju je nameravao. Upotreba nemačkog džepnog pištolja, koji su obično nosili nemačka policija i obaveštajni agenti, takođe je pružala verodostojnu poricanje pogubljenja ako su tela kasnije otkrivena. Još jedan razlog što je koristio Valter-a umesto svog standardnog izdanja Tokarev bio je uzvratni udarac. Valter-ov donji odboj olakšao mu je (kao i drugim krvnicima NKVD-a) da ubije veliki broj ljudi u jednoj noći. Valteri su bili lako dostupni zbog saradnje između Sovjeta i nacista u kojoj su Nemci na kraju dali priličnu količinu oružja svojim sovjetskim saveznicima.

Svake noći buldožer je iskopavao 24–25 rovova, ukupnih mera od osam do deset metara (24,3 do 32,8 stopa), da bi imao mesta za noćne likvidacije, a svaki rov je prekriven pre zore.

Blohin i njegov tim radili su bez pauze po deset sati svake noći, dok je Blokhin ubijao prosečno po jednog zatvorenika na svaka tri minuta. Na kraju noći, Blokhin je pružio votku svim svojim ljudima.

27. aprila 1940, Blokhin je potajno primio Orden Crvenog barjaka i umerenu mesečnu premiju kao nagradu od Josifa Staljina za njegovu „veštinu i organizaciju u efikasnom izvršavanju posebnih zadataka“.

Njegovih 7 000 upucavanja u 28 dana i dalje je najoorganizovanije i najduže masovno ubistvo koje je zabeležila jedna osoba; i proglašen je 2010. godine za Ginisovog rekorda za „Najplodnijeg dželata“.

Blohinov čin mu je oduzet u kampanjama za destaljinizaciju Nikite Hruščova. Navodno je potonuo u alkoholizam, poludeo i umro 3. februara 1955. godine, a službeni uzrok smrti naveden je kao „samoubistvo“.

Sovjetska vlada je priznala da je sovjetska tajna policija bila odgovorna za masakr u Katinu 1990. godine. Pre toga su tvrdili da su to činili Nemci. Nemci su zapravo pozvali međunarodnu delegaciju da istraži masovnu grobnicu 1943. godine, koja je takođe zaključila da su to uradili Sovjeti. Da bi pokušali da se 'izvuku' s tim, Sovjeti su organizovali emisije protiv nemačkih ratnih zarobljenika da bi ih okrivili za Katin i pokušali da optuže nemačke optužene za Katin u Nirnbergu (što su saveznici odbili).

Vasilij Blohin je sahranjen 1955. godine na Novodevičijem groblju. Krajem 1960-ih, nakon završetka Hruščovljeve ere, vraćeni su mu titule i medalje, a njega samog je država rehabilitovala.

"Najplodniji" dželat u istoriji pronašao je grobnicu za odmor, za razliku od deset hiljada ljudi koje je on ubio.

Bonus video:

(Espreso/medium.com/rarehistoricalphotos.com)