NAUČNICI OBJAVILI TEORIJU KOJA MENJA SVE ŠTO ZNAMO: Sunčev sistem je nekad imao DVA SUNCA?

Jeste li se ikad pitali kako je nastao sunčev sistem? Ova misterija verovatno će i dalje ostati nerešena ali su naučnici načinili korak napred u odgonetanju ove zagonetke. Naime, kako piše Gizmodo, nova studija ukazuje na to da je sunce imalo svog "brata blizanca".

Prenosimo vam njihov tekst:

Čudna konfiguracija materijala u spoljnim obodima našeg Sunčevog sistema navela je tim naučnika da nagađaju da je Sunce tokom svojih prvih dana imalo partnera. Intrigantno je da bi ovaj scenario mogao da objasni prisustvo moguće devete planeta, ukoliko ona zaista postoji.

Hipotetički blizanac našeg Sunca odavno je nestao, ali njegovi tragovi mogu se videti u ogromnoj masi koja se nalazi unutar spoljnjeg oblaka Ort, pokazalo je novo istraživanje objavljeno u časopisu Astrophisical Journal Letters.

Ortov oblak je najudaljeniji region u solarnom sistemu, sa prebivalištem mnogo dalje od udaljenih planeta i Kujperovog pojasa. Za razliku od Kujperovog pojasa, koji je u obliku krofne, oblak Ort je masivna i gusta sferna školjka koja obavija čitav Sunčev sistem. Unutrašnji Ortov oblak počinje na oko 1000 AU od Sunca (u kome je 1 AU prosečna udaljenost od Zemlje do Sunca), dok se njegova spoljašnja ivica zaustavlja na oko 100 000 AU.

Ovaj prostor ispunjen je milijardama, verovatno bilionima, stenovitih i ledenih objekata preostalih od formiranja Sunčevog sistema. Prema novom radu , prekomerna količina materijala za koji se pretpostavlja da postoji u spoljnjem oblaku Orta rezultat je ranog postojanja našeg Sunca kao binarnog sistema.

Do danas, računari koji pokušavaju da simuliraju stvaranje Sunčevog sistema nisu uspeli da reprodukuju deo objekata viđenih u spoljnim oblastima oblaka Ort i raštrkanog diska - specifične populacije trans-neptunskih objekata izvan Kujperovog pojasa. Kao rezultat toga, poreklo spoljnog oblaka Orta je "nerazrešena misterija", prema dokumentu čiji su autori astronomi Avi Loeb i Amir Siraj iz Centra za astrofiziku sa univerziteta Harvard i Smitsonijan.

Novi rad predstavlja elegantno rešenje problema prenaseljenosti: drugo sunce.

"Zvezdani pratilac Sunca povećao bi mogućnost hvatanja objekata sa matične grupe Sunca", napisao je Loeb u e-poruci. „Sunce i njegov pratilac deluju kao ribarska mreža koja zarobljava predmete gravitaciono dok prolaze pored jedne od dve zvezde i gube energiju laganim udarcem.“

Po klasteru nastanka, Loeb upućuje na grupu zvezda koje su nastale zajedno u istom molekularnom oblaku, poznatom i kao zvezdani rasadnik . Zvezdana prašina se na kraju raspršuje, bilo zbog jakih zvezdanih vetrova , bilo zbog plitkih gravitacijskih sila koje vrši sama galaksija Mlečni put. Pretpostavlja se da je sunčev hipotetički blizanac izvzučen veoma daleko.

"Popularna teorija povezuje poreklo Ortovog oblaka sa ostacima koji su preostali od formiranja solarnog sistema", rekao je Loeb. „Objekti su bili raštrkani po planetama na velike udaljenosti. Ali ovaj model ima poteškoće u reprodukciji posmatranog odnosa između raspršene populacije diska objekata i više sfernog Ortovog oblaka. Naš model može objasniti taj odnos. "

Hipotetički drugo sunce, da bi se uklonilo ovaj višak materijala, zahteva masu uporedivu sa našim Suncem. Dakle, u osnovi blizanac. Dve zvezde bi, prema novom modelu, imale otprilike 1.000 AU.

"Potpuno je verodostojno da je Sunce moglo započeti svoj život kao binarni sistem", rekao je Konstantin Batigin, profesor planetarne nauke na Kalifornijskom tehnološkom institutu koji nije bio uključen u novu studiju . "Zapravo, posmatranja mladih zvezdanih grozdova sugerišu da se vrlo veliki deo zvezda sličnih suncu rađa kao višestruki, koji se kasnije razdvajaju."

Mnogo nebeskog materijala izgubilo bi se kada bi se dve zvezde razdvojile, ali autori tvrde da je ostalo dovoljno materijala da objasne Ortov oblak. Prolazeće zvezde u klasteru nastanka verovatno su bile odgovorne za odvajanje Sunca od njegovog pretpostavljenog pratioca, ali ne pre nego što je naš sunčev sistem zarobio spoljašnju populaciju objekata, naime Ortov oblak i - vrlo verovatno - neuhvatljivu devetu planetu . Ova gigantska, hipotetička planeta, koju su opisali Batigin i njegov kolega Majk Braun 2016. godine, veruje se da postoji u spoljašnjem solarnom sistemu zahvaljujući neobičnon grupisanju određenog objektma u Kujperovom pojasu.

Priča o nastanku devete planete je ta da se formirao kao gasni gigant u unutrašnjem Sunčevom sistemu, ali je gurnuo u spoljni solarni sistem nakon što je preblizu Jupiteru. Novi rad nudi alternativni scenario: naš solarni sistem je zarobio devetu planetu.

"Slagalica njenog formiranja ne uključuje samo ortove oblake, već i ekstremne trans-neptunske objekte, poput potencijalne planete devet", rekao je Loeb. "Nejasno je odakle su došli, a naš model predviđa da bi trebalo da bude više objekata sa sličnom orbitalnom orjentacijom kao deveta planeta."

Zapravo, Planeta Devet bi mogla biti doslovno deveta planeta ili čitava populacija patuljastih planeta, ili čak masivan prsten krhotina .

„Siraj i Loeb izneli su novu ideju za ranu istoriju našeg Sunčevog sistema i dali zanimljivo novo poimanje mogućeg porekla hipotetičke planete devet“, rekao je Džejms Anvin, fizičar sa Univerziteta u Ilinoisu u Čikagu koji nije povezan sa novim istraživanjem, navedeno je u e-poruci. „Primetno je da autori iznose testirajuću hipotezu u obliku prevelike veličine patuljastih planeta, a sigurno će biti zanimljivo videti da li će to biti potvrđeno u budućim istraživanjima“.

Opservatorija Vera C. Rubin, koja bi trebalo da bude otvorena 2021. godine, ima potencijal da dokaže ili opovrgne postojanje planete Devet. Što se tiče pronalaska našeg davno izgubljenog blizanca Sunca, to bi moglo biti nezamislivo teško. Kao što je Siraj napomenuo u saopštenju za Harvard i Smitsonijan, ova ranjena zvezda "sada bi mogla biti bilo gde na Mlečnom putu."

Sramota. Ali ozbiljno, kako bi bilo kul u ​​stvari naći najbližu braću našeg Sunca?

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Gizmodo)