PRE 55 GODINA PETORO JUGOSLOVENA OBIŠLO JE SVET BRODOM: Ovako je prošla najopasnija avantura u SFRJ (VIDEO)

San o obilasku sveta brodom star je koliko i avanturistički duh. Stazama koje su utabali Kolumbo, Marko Polo, Vasko De Gama mnogi su u godinama i vekovima iza njih pokušali da idu. Međutim, samo su retki istrajali u želji o životu koji zavisi od dobrog vetra i mirnog mora. Među malobrojnima koji su uspeli u svojoj zamisli nalazi se i posada jedrilice "Besa", koja je 31. avgusta 1965. godine krenula iz Kotora na put oko sveta.

Jožo Horvat, njegova supruga Renata, sin Marko, Vlado Hrilić i inženjer Života Pavlović skoro dve godine su bili jedna od glavnih tema razgovora svih Jugoslovena tog doba. O njima su imali prilike da čitaju svake srede u "Vijesniku".

Kako je naveo u jednom intervjuu za pomenuti list, Jožo se na ovaj put odlučio kada su njega i njegovu porodicu izbacili iz kuće koju su iznajmljivali u Malom Lošinju.

- Moj stariji sin, partizansko dete od rođenja, imao je astmu, povremeno bi provodio vreme u Malom Lošinju, gde sam zbog toga iznajmio kuću na 10 godina. Jednog dana, za vreme boravka u Parizu, primio sam iz Zagreba pismo u kojem mi supruga Renata javlja da su nam gradski oci oduzeli tu kuću jer u meni ne vide patriotu dostojnog njihove dobrote. Sudbina, neobjašnjiva odrednica života, odvela me je tih dana u Pariz u nautički salon. Naleteo sam odjednom na stotine jedrenjaka podignutih jedara, koji su me u prvi mah zbunili, a zatim oduševili, otkrivši mi nove, beskrajne prostore slobode. More! Toga sam se dana u Parizu venčao sa jedrima i pučinom. Uskoro sam odgovorio Renati: "Neka su nas izbacili iz kuće, sagradiću kuću na moru iz koje nas više niko i nikada neće moći izbaciti" - rekao je on, dodavši da je po povratku iz Pariza sagradio svoj prvi jedrenjak "Skitnicu", da bi potom usledili "Besa", "Modra lasta" i "Marko".

Jožo, koji je rođen 1915. godine, u trenutku isplovljavanja imao je 50 godina, a avanture koje je doživeo na tom putu, ali i na sledećim putovanjima, pretočio je u nekoliko desetine knjiga, od kojih je najpoznatija "Besa: Brodski dnevnik". Međutim, pored pomorskog života, Horvat je bio i urednik nekoliko časopisa, ali i uspešni scenarista radio i televizisjkih drama koji je u jednom delu svog života bio čak i zabaranjen. Za to je možda najviše zaslužan i veliki jugoslovenski pisac Miroslav Krleža, koji je postao njegov mentor nakon što je pročitao njegovu autobiografskui knjigu "Sedmi B".

-Slušajte, mladiću, ako nekog boga nosite u sebi, ako nekog boga imate u crevima, vi ćete pisati nezavisno o tome hoće li to biti dobro ili ne, i ta gorka čaša pisca neće vas mimoić' - rekao mu je on jednom prilikom.

No, da se vratimo na Jožu Horvata - prvog jugoslovenskog moreplovca.

Kako je u intervjuu za portal Pomorac ispričao Vladimir Hinić, brod je dobio ime“Besa” po časnoj reči koja se daje nekome, a koja je specifična za albanski živalj. Besa je takođe i vrsta primirja između zavađenih porodica.

Renata i Jožo su imalili dva sina, Miću i Marka, od kojih je ovaj drugi, Marko, bio član posade koja je oduzimala Jugoslovenima dah pustolovinama "Besom" po morima i okeanima.

U Puli gradi legendarnu "Besu", uči navigaciju, svladava sekstant, mornarska znanja. Sponzori su skromni, sklapa ugovor sa zagrebačkim "Vjesnikom", sa kojim je dogovorio da piše dnevnik s plovidbe. "Vjesnik" te tekstove objavljuje u sredu. Nakon toga, počeo je da traži posadu. Uz njega, Renatu i sina Marka ukrcavaju se autor nacrta "Bese", inženjer mašinstva Života Pavlović i Markov vršnjak Vlado Hrlić, mladić koji je u Uljaniku radio na gradnji "Bese". Drugi sin, Mićo ostaje u Zagrebu.

Na putovanje su krenuli puni entuzijazma, sa velikom količinom konzervisane hrane, vode unutar rezervoara na brodu, ali s navigacijom koja nije funkcionisla, kao i sa kartama koje baš i nisu bile dobre. Ipak, nekako su uspeli da putuju bez većih poteškoća. Kako se navodi, na brodu su u trenutku isplovljavanja imali devet tona hrane i preko dve i po tone vode. To im je bilo dovoljno, te su kupovinu hrane sa strane sveli bukvalno na minimum.

Jedna od epizoda koje su obeležile njihovu avantruru jeste "kiša" insekata koja ih je snašla u Španiji. Naime, veliki broj bubašvaba i insekata je preplavio brod, a epilog je bio takav da su, iako su ih terali lopatama sa broda, ipak nastavili putovanje sa njima unutar jedrilice, te i da su ih doneli čak i prilikom povratka u Jugoslaviju.

Ruta ih je vodila prema Otrantu, gdje su zbog vremena otišli put Brindizija, pa u Kaljari, dalje prema Gibraltaru, odakle su opet morali odstupiti pa su se skrasili u Španiji, nakon čega su otišli u Maroko, na Kanare, preko Atlantika do Pacifika kroz Panamski kanal, pa put Tahitija, Nove Gvineje i Toresovog prolaza, preko Indonezije, Šri Lanke do Indije i preko Sueskog kanala natrag u Jadran. O tom putu, tačnije, o svemu onome što mesta nije našlo u knjizi, govorio je i sam Hrlić.

Naime, u jednom trenutku, posada je spala sa pet na četiri člana, pošto je Života Pavlović rešio da napusti brod.

- Posada s Horvatom i porodicom preplovila je gotovo sva svetska mora. Nalazili su se u raznim neizvesnim situacijama, nekada na pučini, ponekad na obali. Pristajali su i na područjima gde je besnio rat, a Žika je u jednom trenutku u Panami odustao od putovanja i napustio nas. Razlog je bila njegova svađa s Jožom. Žika je želeo da plovidba ne bude samo radi plovidbe i samo da bi mogli reći da smo oplovili svet. Želeo je da stane, izaći na kopno, upoznavati krajeve, ljude i običaje. Sa druge strane, Joža je želeo da plovi i plovii sve uokolo kugle zemaljske. Kada je ta svađa eskalirala, Žika nas je napustio - rekao je Hrlić za Prmorac net.

Joži i Renati je plovidba posle ovog putovanja ušla u krv. Nakon što su se vratili sa putovanja rešili su da zamene "Besu" drugim brodom "Modra lasta". Kako se kasnije ispostavilo, godina 1973 i sam brod, bili su i više nego sudbinski tragični za ovu porodicu.

Naime, tokom započete plovidbe, kod Alžira ih je sačekala vest da je poginuo njihov sin Mićo. Mladić se vraćao kolima iz Beograda, kada je sleteo s puta kolima. Kao uzrok smrti navodi se hematom koji je mladić zadobio nakon jednog skoka u bazen.

Nakon tuge i sahrane, Joža, Renata i Marko su se opet odlučili na plovidbu od koje je pokušao da ih odvrati i Horvatov mentor i prijatelj, Miroslav Krleža, o čemu je i sam Joža pričao, prenosi Novi list.

-Izgubili ste Miću, nemate pravo da izgubite drugo dete. Nemate pravo izgubiti Marka. Čoveče, zar ne osećate da ste na rubu grčke tragedije - pitao je Krleža Horvata, koji prema sopstvenom priznarnju nije shvatio ni razumeo što je njegov prijatelj želeo da kaže.

Bolje da jeste.

Naime, dve godine kasnije, prilikom nastavka putovanja 1975. godine, kod Venecuele porodica Horvat doživljava još jedan šok. Marko je zaronio da bi oslobodio mrežu s grebena – i nije se više vratio. Uzrok smrti je takođe bio blago rečeno šokantan - hematom nastao kada ga je u glavu udarila ručica vinča kod jarbola za vreme jednog manevra

Horvatovi su "Modru lastu" poklonili sa željom da više nikada ne izađu na more Pomorskoj školi u Malom Lošinju. Ali im mir nije dao mira, te su nakon dve godine ponovo krenuli u avanture, ovaj put sa brodom "Marko" koji je nosio ime njihovog tragično preminulog sina, piše Dobar život.

Životnu priču istkanu penom od mora, jedrima, burama i svitanju na okeanima širom sveta, Joža je preneo u svoje knjige.

Na poslednje putovanje, Joža je krenuo 26 oktobra 2012. godine u 97. godini života. Četiri godine nakon njega, preminula je i Renata. Imala je 98 godina.

Mićo, Marko, Joža i Renata počivaju jedni pored drugih na zagrebačkom groblje Mirogorje. Ali, priča o njima, o njihovom putovanju, živi i živeće sve dok je pustolova.

Dokaz tome su i njihovi brodovi koji su nakon prodaje nastavili da žive svoje morske živote. Baš poput "Bese", čiji su novi vlasnici početkom dvehiljaditih njom ponovo zaplovili...

Bonus video:

(Espreso.co.rs)