MISTERIOZNI PAD AVIONA! Rusi oborili korejski boing sa 269 putnika, a leševi nikad nisu pronađeni!

1. septembra 1983. godine boing 747-23OB, korejske avio kompanije, koji je leteo iz Njujorka za Seul u Južnoj Koreji preko Ankoraža na Aljasci, uleteo je u zabranjeni vazdušni prostor pod kontrolom Sovjetskog saveza prelazeći preko poluostrva Kamčatka. Prema zvaničnim informacijama, za koje mnogi i danas tvrde da nisu skroz tačne i do kraja razjašnjene, oborio ga je je sovjetski nadzvučni lovac-presretač Suhoi zapadno od ostrva Sahalin, pre nego što se srušio na ostrvu Moneron u Japanskom moru. Avionom je pilotirao Genadij Osipovič.

Poginulo je svih 269 putnika i članova posade, uključujući i Lorensa Mekdonalda, predstavnika iz Džordžije u Predstavničkom domu Sjedinjenih država, poznatog antikomunistu za kojeg neki veruju da je zapravo bio glavna meta ovog obaranja aviona. Mekdonald je putovao u Seul na sastanak u vreme pojačanih hladnoratovskih tenzija i navodno je nosio sa sobom strateški veoma bitne poruke iz Vašingtona

Tela i prtljag nikad nisu vraćeni na analizu, jer su nestali u moru, tako da i danas mnogi veruju da je ova tragedija ima daleko mračniju pozadinu nego što to govore zvanični medijski izveštaji. Mnogi krive, kao što je već spomenuto, tadašnju sovjetsku vlast da je namerno oborila avion, a pojavile su se i sumanute teorije o džinovskim rakovima koji su pojeli tela i prtljag.

Priča kaže da je Sovjetski savez u to vreme bio zabrinut zbog špijunskih NATO letelica koje su sa Istoka uletale u vazdušni prostor pod kontrolom Varšavskog pakta, pa su, navodno, mislili da se ovde radi o takvom slučaju. Oni kažu da su ispalili nekoliko hitaca upozorenja, na koje se piloti boinga nisu obazirali, pa je pilot, navodno, dobio naredbu da obori letelicu, mada to Sovjeti nikad nisu zvanično potvrdili.

Nestanak tela jedna je od čudnijih pojava i teško ju je objasniti u kategorijama zdravog razuma. Tihi okean je poznat po svojoj veličini, a Sibir je takođe velik i slabo naseljen, ali ronioci su pronašli olupine aviona, američka potraga je bila vrlo intenzivna, pa bi se moglo očekivati da će se nešto pre pre ili kasnije pojaviti kad su u pitanju tela, ili mkar prtljag.

Ruski pisac Andrej Ileš ponudio je teoriju da su leševe pojeli džinovski rakovi pronađeni u morima kraj Sahalina. Međutim, rakovi nisu poznati po tome da jedu kofere ili ljudske kosti, tako da se mnogi nisu saglasili da je ova verzija verovatna.

O incidentu je napisano mnogo knjiga, članaka, te snimljeno niz TV emisija i najmanje dva igrana filma. Ovo su neke od teorija vezanih za događaj.

- Dejvid Pirson u „KAL 007: Cover-up“ (1987) sugeriše da su korejski piloti namerno preleteli nad teritorijom tadašnjeg Sovjetskog saveza izvodeći neku vrstu smišljene provokacije.

- Pomenuti Andrej Ileš u "Misteriji korejskog Boinga 747" u "Izvestiama" (1992) optužuje džinovske rakove.

- Robert Alardis i Džejms Golin u filmu „Željeni zapis: Tragični let leta KAL 007“ (1994) takođe ukazuju da je to bila namerna špijunska misija.

- Majkl Brun u „Incidentu na Sahalinu: Prava misija leta 007 KAL-a“ (1995.) tvrdi da je avion slučajno uleteo u borbu između američkih i sovjetskih brodova i aviona, te ga je slučajno pogodila američka raketa.

- Genadij Osipovič, sovjetski pilot koji je oborio 747, u intervjuima je insistirao na tome da je let zapravo bio špijunski avion u kojem nije bilo civila.

S obzirom da putnici i prtljag nika nisu pronađeni, možda Osipovičeva verzija deluje i kao najbliža istina. Osim ukoliko neko ne dokaže da su džinovski rakovi razvili apetit za prtljag i kosti.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/D.K.)