hit otkriće
NAJSTARIJI ČOVEK U EVROPI JE ŽIVEO NA BALKANU! Dokazano, naučnici su otkrili i LOKACIJU
Ovaj kraj je odavno dom neandertalaca
Tokom "tople čarolije" pre otprilike 46.000 godina, mala grupa ljudi sklonila se u pećinu na severnoj padini Balkana u današnjoj Bugarskoj. Tamo su ubijali bizone, divlje konje i pećinske medvedi, ostavljajući dno pećine prekriveno kostima i bogatstvom artefakata - perle slonovače, privesci izrađeni zubima pećinskog medveda i kamene sečiće obojene crvenim okerima. Ovaj kraj je odavno dom neandertalaca, koji su pećinama ostavili kameno oruđe izrađeno pre više od 50.000 godina.
Ali ovi stanovnici pećina bili su novi u Evropi, kao što međunarodni tim stručnjaka izveštava. Istraživači su ponovo iskopali pećinu i upotrebili su najsavremeniji alat za identifikaciju kutnjaka i šake koštanih fragmenata Homo sapiensa. Precizni novi datumi pokazuju kako su ovi pećinski stanovnici živeli pre 46.000 godina, što ih čini najranijim poznatim pripadnicima naše vrste u Evropi.
„To je predivan primer spajanja svih ovih dokaza zajedno kako bi se čvrsto dokazao da su Homo sapiensi autori određenog stila nakita i alata", kaže paleoantropološkinja Katerina Harvati sa Univerziteta u Tubingenu. Delo takođe vodi dugogodišnju raspravu o tome kako su neandertalci i moderni ljudi mogli uticati jedni na druge - jer su neandertalci nekoliko hiljada godina kasnije napravili slične artefakte.
Poslednji neandertalci nisu nestali iz zapadne Evrope pre oko 40.000 godina, tako da su se dve vrste ljudi morale preklapati na kontinentu najmanje 5.000 do 7.000 godina; prethodne DNK studije pokazale su da su iste. Kosti ranih H. sapiensa u Evropi su oskudne, pa istraživači nastoje da svoje prisustvo usklade sa alatkama koje su nosili, poput sofisticiranih artefakata poznatih kao Aurignacian, uključujući specijalizovane oštrice, rezbarene figurice i muzičke instrumente, koji datiraju od 43.000 do Pre 33.000 godina.
Vladavina neandertalaca od pre oko 400.000 do 40.000 godina, nasuprot tome, obeležava manje rafinirano mousterijsko oruđe. Ali istraživači su zbunjeni ko je stvorio „prelazne“ artefakte - vreću za koštane kosti, alate i nakit neposredno ispred Aurignacija. Jedan od ovih raznolikih alata, nazvan Početni gornji paleolitik (IUP), prvi se put pojavljuje na Bliskom Istoku pre oko 47 000 godina i uskoro se nalazi širom Evroazije.
Fragmentarni fosili pronađeni sa artefaktima na jednom lokalitetu u Ujedinjenom Kraljevstvu i jednom u Italiji sugerisali su da je H. sapiens napravio prelazne sklopove, ali i dalje postoje pitanja veza između fosila i artefakata na tim lokacijama.
Bugarska pećina, nazvana Bacho Kiro, tokom 1970-ih urodila je dvema delimičnim ljudskim čeljustima, ali one su izgubljene. U 2015. godini paleoantropolog Jean-Jackues Hublin i njegove kolege iz Instituta za evolucionu antropologiju Mak Plank udružili su snage sa bugarskim istraživačima kako bi ponovo iskopali Bacho Kiro. Otkrili su hiljade kostiju, kamenog i koštanog alata, perli i priveska i ljudskog kutnjaka.
Oblik kutnjaka označio ga je pripadnikom H. sapiensa, ali mnoge su kosti bile previše fragmentarne da bi mogle da govore da li su životinje ili ljudi. Dakle, Mak Plank tim je pažljivo pregledao proteine u kostima. Oni su ekstrahovali kolagen iz 1271 fragmenta i primenjivali novu metodu pod nazivom ZooMs da bi ih analizirali. Četiri ulomka iz starijih slojeva bili su ljudski. Zatim su istraživači izvadili DNK iz ovih kostiju i zuba i otkrili da su mitohondrijalne sekvence - najobilnija DNK u mnogim fosilima - H. H. sapiens. Tim sada analizira nuklearnu DNK fosila.
U međuvremenu, Mak Plank specijalist za radiokarbonske Helen Fevlas i njene kolege direktno su datirali kolagen iz 95 kostiju. Oni navode u Nature Ecologi & Evolution da ljudske kosti i artefakti potiču od 43.650 do 45.820 godina. Vekovi životinjskih kostiju koje su rezali ili modifikovali ljudi ukazuju da su se nalazile u pećini „verovatno počevši od 46.940“ godina, kaže Fevlass. Otprilike u to vreme klima Evrope je počela da se zagreva, što je možda navelo H. sapiensa sa IUP alatima da se povuku na sever sa Bliskog Istoka, na Balkan i šire, kaže Hublin. (DNK ovih ranih dolazaka pokazuje, međutim, da danas nisu ostavili potomke u Evropi.)
Hublin napominje da su privesci napravljeni od zuba pećinskih medveda na Bacho Kiru slični privescima za koje se mislilo da su ručni rad kasnijih neandertalaca i izrađeni pre otprilike 42.000 do 44.000 godina - takozvana Chatelperronian industrija, prvi put pronađena na lokalitetu Grotte du Renne u Francuskoj. On tvrdi da to podržava njegovu dugotrajnu tvrdnju da su neandertalci pokupili ovu vrstu priveska od modernih. Drugi kažu da ekstrapolacija ide predaleko.
"Prelazne" tehnologije poput IUP-a toliko su raznolike i raširene da nije jasno da ih je izumela samo jedna vrsta ljudi, kaže arheolog Nick Conard, takođe sa Univerziteta u Tubingenu. A arheolog Francesco d'Errico sa Univerziteta u Bordou, koji je dugo raspravljao s Hublinom o neandertalskim sposobnostima, ukazuje na ranije urezane strugalice za kosti i predmete nalik na kuglice napravljene od talasa orlova kao dokaz da bi neandertalci mogli stvoriti sofisticiranu umetnost i tehnologiju pre nego što su se sreli sa modernim ljudi.
Debata će se sigurno nastaviti, ali arheolozi pozdravljaju „veoma značajne“ datume na Bacho Kiru, kaže Tom Higham, specijalista za radiokarbone na Univerzitetu u Okfordu.
„Prvi put smo uspeli da pripišemo IUP kao anatomski savremeni ljudi u Evropi.“
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Sciencemag)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
