KOLIKO NOVCA DANAS IMAJU ROKFELEROVI? Nekadašnju najbogatiju porodicu sveta SVI MRZE, evo šta je sa njima danas!

Prezime Rokfeler poznato je širom sveta - spomen te preduzetničke dinastije odmah asocira na bogatstvo, luksuz i obilje zlata.

Činjenica je kako je u drugoj polovini 19. veka Džon D. Rokfeler izgradio američko carstvo ponajpre zahvaljujući Standard Oilu, firmi koja im je omogućila ulaganje u razne druge delatnosti. Utemeljitelji poslovnog imperija bili su Džon D. Rokefeler i njegov brat Vilijam Rokefeler, koji su milione zaradili u preradi i eksploataciji nafte te investicijama u bankarskom sektoru.

Ubrajaju se među najveće svetske privatne preduzetnike u naftnom poslovanju tokom kasnog 19. i početkom 20. veka. Džon D. postao je 1916. godine prvi svetski milijarder, a u trenutku njegove smrti, njegovo bogatstvo procenjivalo se na 1,5% američkog BDP-a. Za svoga života, slovio je kao najbogatiji čovek na svetu, zbog čega je s vremenom postala poznata izreka "bogat kao Rokefeler".

Porodica Rokefeler (izvorno Rockenfeller) podreklom je iz Vestervalda, Rajnan -Pfalc, u Nemačkoj, odakle se njihov predak Johan Peter Roke(n)feler (1681.-1765.) preselio u Severnu Ameriku daleke 1723. godine i nastanio se s porodicom u Amvelu, Nju Džersi, gde je podigao plantažu.

Jedan od prvih članova porodice koji se naselio u Njujorku bio je putujući trgovac i sitni preduzetnik Vilijam Ejveri Rokefeler (1810.-1906.), koji je sa ženom Elizom Dejvison imao šestoro dece. Dvojica njegovih sinova, Džon D. Rokefeler (1839.-1937.) i njegov brat Vilijam Rokefeler (1841.-1922.) postali su naftni tajkun i začetnici porodičnog bogatstva i moći.

Premda je bio mecena brojnih obrazovnih i naučnih institucija, poput Univerziteta u Čikagu i Univerziteta Rokefeler kao i istaknuti filantrop, kao industrijalac je često bio kritikovan i optuživan zbog nemoralne poslovne prakse. Računa se da je Standard Oli do kraja 1870-ih preko 90 posto nafte u SAD-u, zbog čega je porodica Rokefeler zadobila izraziti monopol u naftnoj industriji. Iz tog razloga je Vrhovni sud SAD-a donio 1911. godine odluku da se kompanija mora podeliti na 34 manje kompanije.

Rokfeleri su zadržali proporcionalne udele u svim novonastalim firmama, a njihovo je lično bogatstvo čak i poraslo, iako im je smanjen uticaj u naftnoj industriji.

Džon Rokefeler preminuo je 1937. godine, ostavljajući finansijskih fondova iza sebe - u rukama svojih muških potomaka. Iz tog proizlazi pitanje gotovo vek nakon toga - gde je sad taj novac?

Prema Forbesu, 2016. godine preostali Rokefeleri imali su kombinovanu neto vrednost od 11 milijardi dolara, što ih čini tek 23. najbogatijom porodicom u Americi. I dalje je to puno novca, ali ni približno toliko koliko su nekada imali preračunato u današnje vrednosti, piše Grunge.

Rokefeleri se nisu obogatili kao dobrice. U stvari, oni su praktički zločinci koji su svaku priliku iskoristili kako bi mogli krasti od drugih ljudi. Tako se Rokfeleri stekli Duluth, Mesabu i Northern Railroad. Kako je pisalo u novinama 1911. godine, izvorni vlasnici žejeznice upravo su bili završili polaganje pruge. Oni su hteli graditi terminale, ali im je nedostajalo novca. Tu na scenu stupa velečasni Gejts, čovek koji je Rokefelerima upravljao dobrotvornim donacijama.

Gejts tada objašnjava vlasnicima da je Džon D. Rokefeler pratio izgradnje njihove železničke pruge i da će im pozajmiti novac. Ljudi su prihvatili zajam za 420.000 dolara. Dva meseca kasnije, Rokefeler se pretvarao da moraju novac vratiti odmah zbog neke "finansijske sramote."

Džon D. Rokefeler nije imao preterano visoko mišljenje o ljudima koji su radili za njega. Njegov bliski saradnik je 1913. javno obznanio da ne veruju u koncept minimalne plate te da svaki dečak i devojčica, svaki muškarac i žena zarađuju tačno koliko vrede.

Rokfelere su toliko mrzeli u ranim 1900-tim da su morali da zaposle više čuvara da ih zaštiti u svojim stanovima. Kao što je jedan list izvestio, "Dodatni oprez je mudar. Rokefeler ima puno razlog za strah od ubice. To su prirodne posledice poslovne politike gospodina Rokefelera".

Ljudi su imali dovoljno razloga da mrze Rokefelera. Nazivali su ih lopovima, ubicama žena i dece, manipulatorima i potpunim lažljivcima. Stoga, to smanjivanje bogatstva mnogi vide kao vraćanje njihovog duga.

Teorije zavere vezane za Rokefelere kreću se od opšeprihvaćenih do bizarnih. Rokefeleri već se dugo povezuju s idejom tajne svetske vlade, u kuloarima teoretičara zavere poznate i pod nazivom Novi svetski poredak. Svakako u prilog teoriji idu dve institucije koje se Rokefeleri pokrenuli, jedna je Trilateralna komisija, a druga Bilderberg grupa.

Trilateralnu komisiju osnovao je preminuli Dejvid Rokefeler 1973. s ciljem povezivanja najvećih svetskih ekonomija, a ako i postoji krovna svjtska vlada, onda je ovo njeno službeno ime. Danas broji nešto manje od 400 članova, a navodno njenim članom mogu postati samo milijarderi i oni koji upravljaju određenim brojem ljudi u državi ili regiji u kojoj deluju.

- Neki veruju da su Rokefeleri deo tajne organizacije koja radi protiv interesa Sjedinjenih Država, karakterišući moju porodicu i mene kao 'internacionaliste' udružene s ostalima takvima širom sveta s ciljem izgrađivanja bolje političke i ekonomske strukture - jednog sveta, kao što kažete. Ako je to optužba, onda sam kriv i zbog toga sam ponosan - jednom prilikom rekao je Dejvid Rokefller.

Usko vezani za tobožnji svetski poredak su svi istaknuti članovi uprava vodećih svetskih banaka. Veruje se da Rokefeleri kontrrolišu američki dolar uz pomoć Federalnih rezervi, a sve to s ostalim 'masonskim' porodicama kao što su porodice Rotskild, Varburg, Goldman Saks, Lehmans i Kun Loeb - svi redom glavni likovi vodećih teorija zavera.

Teoretičarima je pak najzanimljivija uloga porodice Rokefeler u Banci za međunarodne namire (BIS) smeštene u Bazelu, koja je prvotno osnovana kako bi spasila izgubljeno u Prvom svetskom ratu, a kasnije je počela služiti kao banka svetskih centralnih banaka. Od 1997. članica BIS-a je i Hrvatska narodna banka (HNB) čiji predstavnici rukovodstva aktivno učestvuju u sastancima ove najstarije međunarodne finansijske institucije.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express)