NAUČNICI SU PROVELI 14 MESECI U LEDENOJ PUSTOŠI ANTARKTIKA: Kad su se vratili, otkrili su nešto UŽASNO u mozgovima!

Grupa polarnih istraživača na Antarktici je provela 14 meseci.

Po povratku su uočili kako im se smanjio mozak, piše Daily Mail.

Kuvar i osam naučnika bili su smešteni u istraživačkoj stanici blizu obale ledenog kontinenta. Ali vreme koje su proveli gledajući ledeno okruženje i iste ljude u stanici uticalo je na njihove mozgove. Magnetska rezonancija je pokazala da su se smanjila područja važna za učenje, emocije i memoriju tokom njihovog boravka u stanici.

Oni koji su ostali kod kuće nisu pretrpeli takve posledice u istom vremenskom periodu, a kod nekih su se ta područja čak povećala.

Ovo otkriće nalikuje rezultatima kakvi se javljaju kod astronauta. Stanje zovu "space brain", a javlja se pad mentalnih sposobnosti i promena u električnoj aktivnosti mozga.

Studiju su sproveli univerziteti u Nemačkoj i SAD-u, a ona je pokazala da mozak propada ako se ne koristi. Članovi misije nisu dovoljno stimulisali mozak koji se, poput mišića, počeo smanjivati.

- Vrlo je uzbudljivo gledati belu pustinju u početku, no ona je sve vreme ista - kazao je dr. Aleksander Stan koji je sprovodio studiju.

Deo mozga zadužen za čuvanje i procesiranje podataka smanjio se za gotovo 10 posto, dok se hipokampus zadužen za učenje smanjio za pet posto.

- Sve zajedno umanjilo je emocionalnu inteligenciju učesnika misije i zbog toga su lošiji u interakciji s drugim ljudima - pojasnio je dr Stan, radnik Charité–Universitätsmedizin u Berlinu.

Učesnici su boravili u stanici Neumayer Station III. Stanica je okružena ledom i snegom i u njoj istovremeno može boraviti devet ljudi. Okolina Antarktike je među najekstremnijima na svetu. Onde je šest meseci leto, od oktobra do februara, i u tom periodu sunce nikad ne zalazi.

Sledi šest meseci zime kad gotovo i nema svetla. Biljni život je nepostojeći. Temperature vazduha su od rekordnih minus 92 stupnja Celzijusa do minus 10, a u priobalnom delu leti mogu se popeti i do 10 stepeni iznad nule.

Dr. Stan i kolege su magnetskom rezonancijom snimili mozgove istraživača prije i nakon ekspedicije te su ih uporedili s prosečnim ljudima koji žive u Nemačkoj.

Takođe su ispitivali nivo hemikalije BDNF (brain-derived neurotrophic factor) koja nastaje prilikom stvaranja novih živčanih ćelija. Članovi ekspedicije imali su je 45 posto manje nego stanovnici Nemačke, a čak i šest nedelja nakon povratka ti nivoi su bili manji od normalnih.

Takođe, oni kojima se smanjio hipokampus pokazali su lošije rezultate na testovima nego što su imali pre putovanja. Studije na glodavcima su pokazale da se kod životinja mozak smanjuje u nedostatku stimulacije i psihičke interakcije, no manje je poznato kako izolacija deluje na ljudski mozak.

Dr. Stan je rezultate svog istraživanja objavio u stručnom časopisu New England Journal of Medicine, a veruje kako bi virtualna stvarnost i razni programi vežbi mogli smanjiti negativne efekte izolacije. Njegov rad se poklapa s rezultatima prethodnih istraživanja na astronautima koji takođe zbog izolacije trpe promene na mozgu. Istraživati rad mozga astronauta je izazovno jer bi u tom slučaju morali poslati neuronaučnika i aparat za EEG u svemir, a to je skup i opasan poduhvat.

Dodatno, nedostatak gravitacije takođe utiče na mozak, pa bi bilo teško razlikovati koje su promene rezultat izolacije, a koje su nastale zbog gravitacije. No studije su pokazale da je električna aktivnost mozga astronauta drugačija u svemiru, a pojedini astronauti su čak prijavili da su imali halucinacije.

Oni prolaze rigorozne postupke kako bi se videlo jesu li spremni za svoju misiju i da izolacija neće da utiče na njihovo psihičko zdravlje. NASA traži način smanjiti učinak izolacije pa sprovode studije i promišljaju o slanju robota koji bi astronautima pomogao premostiti probleme vezane uz samoću.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata)