PUTINU SE SERIJA ČERNOBILJ UOPŠTE NE DOPADA: Ubačeni špijun CIA je sve izazvao, Vladimir snimi SVOJU VERZIJU!

HBO-ova miniserija "Černobilj" hvaljena je na sve strane.

Trenutno drži titulu najbolje ocenjene serije u istoriji, na IMDB-u ima ocenu 9,7 i više od 111 hilljada glasova, a The Guardian je finale serije opisao rečenicom: "Kad se prašina slegne, smatraće se klasikom."

No ipak ima i onih koji su pokrenuli pravi mali rat protiv te serije. Reč je o delu ruskih medija koje usko povezuju s Vladimirom Putinom. The Moscow Times se tako raspisao o "Putinovoj medijskoj borbi za rešavanje problema s Černobiljom".

- Činjenica da je američki, a ne ruski televizijski kanal ispričao priču o našim herojima izvor je sramote za medije naklonjene Kremlju - piše The Moscow Times i navodi primer Komsomolskaye Pravde, najpopularnijih ruskih novina u kojima je izašla priča o tome kako "konkurenti koriste seriju da okaljaju sliku zemlje kao nuklearne sile".

U Pravdi je izašla kolumna autora Dmitrija Stešina koji tvrdi da je ideja serije da okrene evropsku javnost protiv ruskih nuklearnih projekata. Neki idu toliko daleko da na društvenim mrežama seriju optužuju za "rusofobiju".

Mediji bliski Putinu seriju kritikuju i zbog toga što sugeriše da su sovjetske vlasti oklevale i odbijale da priznaju svoje greške i da je to dovelo do još većih posledica katastrofe.

Argumenty i Fakty, mediji popularni među starijim osobama, seriju su opisali kao "karikiranje, a ne istinu", a voditelj TV kanala Rossia 24 Stanislav Natanzon za seriju je rekao da "nedostaju još samo medvedi i harmonike".

Optužio je autore serije da su lagali da ruske vlasti nisu htele da priznaju svoje greške i istaknuo članak Valerija Legasova u kojemu je on 1987. kritikovao upravljanje nuklearnom industrijom, a koji su tad objavile vodeće ruske novine.

Ali nije istaknuo da, kad je Legasov napisao taj članak 1987. godine, urednici Komsomolskaye Pravde nisu hteli da ga objave. Objavljen je tek dve nedelje nakon što se ubio.

- Ako Anglosaksonci snime nešto o Rusima, to definitivno neće odgovarati istini - tvrdi kolumnist Anatolij Vaserman, Ukrajinac kojem je Putin dao rusko državljanstvo i kojeg često opisuju kao bliskog Putinu.

Oni koji se bave ovom temom pišu da Rusi ipak nemaju razloga za strah.

- Rusi nisu prikazani kao zlikovci u 'Černobilu'. Čak i lik Borisa Ščerbina, kojeg tumači Stelln Skarsgard, izaziva mnogo saosećanja - piše Leonid Beršidski u Bloombergu.

U nekim medijima se ide čak toliko daleko da se tvrdi da je sve izazvao ubačeni CIA špijun.

Ruski kanal NTV već je objavio da snima vlastitu seriju o Černobilju i to na temelju pretpostavke da je CIA poslala agenta u zonu Černobilaj kako bi izvršila sabotaže, prenosi The Moscow Times.

U međuvremenu, Rusi se dovijaju da gledaju seriju na piratskim kanalima, a reakcije su različite - od kritika do hvaljenja:

"Černobilj" već prozivaju jednom od najboljih serija u istoriji HBO-a. Scenarista Kreg Mazin, reditelj Johan Renk i glumačka postava predvođena Džaredom Harisom koji je utelotvorio Valerija Legasova, ključnog člana tima koji je među prvima (ispravno) reagovao na černobiljsku katastrofu, uspeli su svetsku javnost ponovno zainteresovati za černobiljsku katastrofu, i to više nego ikad pre (od same katastrofe 1986. godine).

Petodelna serija u prvoj epizodi prikazuje što je sve pošlo po zlu u nuklearnoj elektrani u bivšoj Sovjetskoj Ukrajini, u noći s 25. na 26. aprila 1986. godine, a zatim se bavi događajima nakon katastrofe. Prati, između ostalih, Valerija Legasova, fizičara i šefa poverenstva koje istražuje katastrofu. Serija prikazuje koliko je tragičan incident pogodio zemlju, ali i samog Legasova.

Legasov je bio sovjetski anorganski hemičar i član Akademije nauka Sovjetskog Saveza. On je postao ključni član vladine komisije koja je formirana kako bi se istražili uzroci katastrofe i doneli planovi za ublažavanje posledica. Iako je bio stručnjak za hemiju i molekularnu fiziku i nije bio specijalizovan za nuklearne reaktore, izabran je jer u trenutku katastrofe naprosto nije bilo dostupnih stručnjaka.

Insistirao je na evakuaciji čitave populacije obližnjeg grada Pripjata, s 50 hiljada stanovnika, što je nakon početnog protivljenja ipak sprovedeno 27. aprila 1986., 36 sati nakon nesreće - i nakon što su, kao što je u prvoj epizodi serije prikazano, neki od stanovnika s mosta gledali požar, dok ih je radijacija zasipala.

Nije se ustručavao govoriti svojim kolegama u naučnoj zajednici, ali i novinarima, o sigurnosnim rizicima uništene elektrane.

27. aprila 1988. Legasov je oduzeo svoj život obesivši se u svojoj kancelariji. Pre smrti je na magnetofonskom snimku dao svoj komentar černobiljske katastrofe i otkrio neke dotad nepoznate činjenice o njoj. U snimku je tvrdio da je na njega vršen politički pritisak kako ne bi otkrio inkriminirajuće detalje o tome kako, zbog državne cenzure, ni operatori u elektrani nisu znali za greške u dizajnu i prethodne probleme s nuklearnim reaktorom tipa RBMK.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Index.hr)