U SAMICI JE PROVEO 36 GODINA: Poslednji put je pričao sa čovekom 1987. godine, a ovako je opisivao mučno iskustvo

Tomas Silverstajn, nasilni belački nacionalista i ubica osuđen na doživotni zatvor, umro je u 67. godini.

Smatra se da je u izolaciji proveo više vremena nego ijedan drugi američki zatvorenik - 36 godina.

Umro je 11. maja u bolnici u Lejkvudu , u Koloradu, zbog komplikacija nakon operacije srca. Imao je 67 godina. Njegova hospitalizacija je, piše New York Times, bila prvi put da je pušten iz samice od 1987.

U međuvremenu je postao utelotvorenje kampanje protiv produžene izolacije kao okrutne i neobične kazne, kakva je osmim amandmanom američkog Ustava zabranjena.

Silverstajn je u bolnicu prebačen iz maksimalno sigurnog zatvora u Floresu, koji je Federalni biro za zatvore (BOP) 1994. otvorio za teroriste, serijske ubice, šefove narkobandi i druge koje se smatra nepopravljivima. Upravo je opasnost koja preti od zatvorenika poput Silverstajna bila glavni podsticaj američkim saveznim vlastima da izgrade takozvane supermax zatvore kao što je Florens.

Ekstremni izostanak međuljudskog kontakta koji tamo vlada umanjuje mogućnost za incidente, ali u isto vreme izaziva zabrinutost zbog uticaja potpune samoće na mentalno zdravlje zatvorenika.

Tamo je služio trostruku doživotnu zatvorsku kaznu za ubistvo dva zatvorenika i zatvorskog čuvara iza rešetaka. U zatvor je, pak, prvi put dospeo još 1975., ne zbog ubistva, nego zbog oružane pljačke.

Novinar i autor Vilbert Ridau, koji je i sam ju zatvoru zbog ubistva proveo gotovo 44 godine, u članku za New York Times je 2013. napisao da su Silverstajn i slični zatvorenici, prkoseći autoritetu i protestvujući protiv svoje kazne, postali "primeri zloupotrebe moći i ponekad i tačka okupljanja za njihove kolege zatvorenike, koji znaju da ih jednog dana može zadesiti ista sudbina".

Američka unija za građanske slobode (UCLA) takođe je navela njegov slučaj u svojoj kampanji protiv dugoročne samice kao kazne za zatvorenike.

- Silverstajnova dela su odgovorna za uvođenje nove ere u savremenim popravnim ustanovama - piše Piter Irlej, bivši reporter Washington Posta, koji je ovog ubicu intervjuisao za svoju knjigu "Vruća kuća: Život unutar zatvora Levenvort".

Silverstajn je rođen pod imenom Tomas Edvard Konvej 1952. u Long Biču, Kalifornija. Njegova majka Virdžinija završila je u zatvoru kao tinejdžerka zbog pljačke. Bila je trudna s Tomasom kad se razvela od svog prvog supruga i udala se za Tomasa Konveja, za kojeg Silverstajn tvrdi da je njegov biološki otac. Majka mu se četiri godine kasnije opet razvela i udala za Sida Silverstajna, koji ga je usvojio.

Tomasa Konveja, sada Silverstajna, kao dite su vršnjaci često maltretirali jer su mislili da je Jevrej. Njegova majka je jednom, priseća se, bacila cigle kroz prozor kuće jednog od školskih kolega koji ga je maltretirao nakon što ga je njegov otac podstaknuo da se potuče s Tomasom.

Sa 14 godina završio u popravnom domu, a onda osuđen zbog oružane pljačke

- Takva je moja mama bila. Nije uzmicala. Ako bi neko išao na tebe s palicom, ti bi uzeo svoju palicu i išli biste jedno na drugo - rekao je jednom Silverstajn.

Kad je imao 14 godina, ukrao je auto, potom se potukao s policajcem koji ga je uhvatio, nakon čega je završio u popravnom domu. Kad je izašao, počeo se drogirati, a onda i krasti kako bi mogao nabavljati heroin. Zbog tri je oružane pljačke 1971. osuđen zajedno s rođakom i biološkim ocem.

Prvo je završio u zatvoru San Kventin u Kaliforniji, a potom u Levenvortu, Kanzas, gdj se navodno pridružio zloglasnoj belačko-nacionalističkoj zatvorskoj bandi Arijansko bratstvo.

Posebna ćelija u koju je smešten nije imala prozora, a fluorescentno svetlo na plafonu bilo je uključeno 24 sata na dan kako bi osiguralo stalan videonadzor. Obroke je dobivao kroz otvor u vratima ćelije. Posete su bile ograničene, a pravo na telefonski poziv je imao samo dvaput mesečno.

U Levenvortu je prvi put ubio zatvorenika, Denija Altvela, koji je odbio za njega prebacivati heroin unutar zatvora. Osuđen je na doživotni zatvor bez mogućnosti puštanja na uslovnu slobodu i prebačen u drugi zatvor, Marion u Ilinoisu. Tamo je zajedno s još jednim zatvorenikom, Klejtonom Fauntejnom, ubio Roberta Čapelea, pripadnika crnačke zatvorske bande D.C. Blacks.

Tokom suđenja, u Marion je prebačen Rejmond "Kadilak" Smit, koji je navodno nameravao ubiti Silverstajna iz osvete. Silverstajn tvrdi da su zatvorski čuvari znali za to, ali "nisu preduzeli ništa da me zaštite".

Silversajn i Fauntejn su, međutim, ubili Smita, izbovši ga 67 puta improviziranim noževima, nakon čega su vukli njegovo telo po zatvoru kao opomenu drugim pripadnicima njegove bande. Silverstajn je osuđen na još dve uzastopne kazne doživotnog zatvora, iako je tvrdio da nije ubio Čapelea, a da je Smita ubio u samoobrani.

Do 1983. je u zatvoru postao samouki slikar. Te je godine, međutim, ubio zatvorskog čuvara Merla Klutsa, izbovši ga 40 puta improviziranim nožem, nakon što se iz lisica oslobodio improviziranim ključem. I ključ i nož mu je dodao drugi zatvorenik. Silverstajn tvrdi da ga je čuvar maltretirao i uništavao njegove slike, ali zatvorska uprava nije pronašla dokaze za to.

Na kraju je 2005. prebačen u supermax Florens, gDe je 23 sata dnevno provodio u ćeliji veličine sedam metara kvadratnih. Mogao je vežbati sat vremena dnevno na izolovanom dvorištu, a jedina veza sa spoljnim svetom bila mu je crno-bela televizija u ćeliji.

Kaznu uskraćivanja ljudskog kontakta odredio mu je direktor BOP-ja Norman Karlson još 1983., nakon što je divljački nasmrt izbo zatvorskog čuvara.

- Ne znam šta je drugo moglo biti učinjeno da se spreči daljnje nasilje od strane čoveka koji nije imao šta izgubiti - napisao je Karlson u mailu New York Timesu.

U to vReme nije bilo predviđene savezne smrtne kazne za ubistvo zatvorskog čuvara.

Silverstajn je do smrti radio na autobiografiji, a napisao je i niz članaka za novine Prison Legal News i druge.

- Kap, kap, kap, minute, sati, dani, nedelje, meseci, godine, stalno kaplju bez kraja ili olakšanja koje se nazire - opisao je u jednom članku svoje iskustvo u samici.

Poslednji put kad je izašao iz samice, pre nego što je ove godine završio u bolnici, biLo je 1987. godine, kad su ga kubanski zatvorenici koji su pokrenuli pobunu u zatvoru nakratko oslobodili.

Silverstajn je tvrdio da ga je život u zatvoru promenio nagore.

- Nisam ušao ovamo kao ubica, ali ovde naučite mrziti. Ludilo je ovde kultivisano od strane čuvara. Oni hrane zver koja čuči u svima nama - napisao je.

Do 2007. je postao aktivista za mentalno bolesne zatvorenike, tvrdeći u isto vreme da mu se mentalno zdravlje u samici - popravilo.

- Sad imam više samokontrole, nakon 25 godina joge, meditacije, proučavanja budizma i kurseva kontrole besa - rekao je za lokalni portal Westword.

Ipak, samicu je opisao kao kaznu koja je gora od smrtne.

- Iako ne pogubljujemo ljude masovno, kao što rade u nekim drugim zemljama, naši lideri pokapaju ljude žive u cementnim grobnicama. Zapravo je humanije pogubiti nekoga nego ga mučiti, godinu za godinom za godinom - zaključio je.

- Zadivljen sam što nije (postao) potpuno lud (u samici) - rekao je o njemu urednik Prison Legal Newsa Pol Rajt.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Index.hr)