TAJNI ŽIVOT ČASNIH SESTARA: Otkrivene MRAČNE I LEPLJIVE TAJNE života u manastirima!

Časne sestre Federika i Isabel svoje su prave osećaje jedna prema drugoj spoznale na misiji u državi u zapadnoj Africi, u Gvineji Bisao 2012. godine.

Dolazile su iz istog reda u blizini Turina u severnoj Italiji, a to im je bio prvi put da su bile van samostanskog života. Federika se ne može setiti kako je tačno došlo do toga, da li je to bio pogled ili neki slučajno dodir, no sestre su se poljubile.

U trenutku povratka u Italiju odbacile su celibat a 2016. godine venčale su se, što je bio jedan od prvih istospolnih brakova u zemlji.

Nekadašnja sestra Federika kaže kako je romansa između žena unutar crkve puno uobičajenija nego što mnogi misle. I nije to samo reč o istom polu, časne se zaljubljuju u sveštenike ili druge klerike.

- Svi smo prihvatili zavet čistoće, celibat, no nama upravlja i naša ljudska priroda. Seks je i kod žena prirodna potreba - rekla je.

Papa Franjo je ranije ove godine priznao da je zlostavljanje časnih sestara od strane sveštenika puno veći problem nego što je crkva ranije mislila. Neke su sestre, kako je rekao, godinama bile seksualne ropkinje i prolazile nezamislivo zlostavljanje, piše Daily Beast.

U februaru je vatikanski magazin Women Church World objavio niz priča o časnim sestrama koje su bile prisiljene na pobačaj, i prisiljene u nekim slučajevima odgajati svoju decu u samostanima i pretvarati se da su siročad. Celo uredništvo magazina nekoliko nedelja nakon što je izdanje objavljeno zbog ambivalentnog stava muškaraca u crkvi napustilo je magazin.

Pitanje seksa u religioznim ustanovama nije uvek pitanje žrtve i problema, no sigurno je da ja reč o kompleksnom problemu. Celibat je jedna od najvažnijih žrtvi koju sveštenik ili časna sestra mogu dati za crkvu. Časne sestre se smatraju oženjenima s Hristom, i onima koje su svoj život posvetile Bogu. No mnogi se celi život bore sa izazovom kako bi održali svoje zavete i svoju veru. Devica Marija nije lak uzor kojeg bi trebalo slediti, a seks je nešto što se inače i podstiče, naravno ako je reč o seksu unutar braka i onom koji je namenjen reprodukciji i produženju vrste.

Homoseksualnost je tabu u katoličkom životu, barem u teoriji i po onome službenom stavu, iako je u mnogočemu teorija drugačija od praske. Papa Franjo napravio je skromne pomake po tom pitanju, priznaje postojanje gay lobija u crkvi, no nikada nije razgovarao o "sestrinskoj ljubavi".

Sestra Federika kaže kako su godinama prisutne glasine o vibratorima u samostanima, no časne se kao i sveštenici, bore sa svojim celibatom po kojem je i masturbacija greh. I to ne samo unutar zajednice, već i kod civila jer smatraju da je greh prolivanje te sperme koja život znači. A ženama je ta vrsta zabave zabranjena zbog pravila po kojem crkva vjruje da je samozadovoljavanje neka vrsta potencijalnog "preljuba srca" posebno ako žena fantazira dok se dira.

Sestra Federika veruje da se časne sestre doživljavaju "imunima od tih demonskih seksualnih želja". Oko 10 posto žena koje se zavetuju Bogu nisu device kada se priključe crkvi, po podacima istraživanja objavljenih u Journal of Marital Sex. O tom postotku reč je i u slučaju muškaraca. Devičanstvo nije uslov ulaska u crkvu, iako je celibat uslov ostanka u njoj.

Sestra Patrsija nije bila devica kada se crkvi priključila u svojim ranim 20-ima. Samostan je napustila nakon dve decenije jer joj je bilo preteško odoleti svešteniku. Kaže da ju nije na ništa prisiljavao, već je ona krenula za njim. Tvrdi kako je on flertovao s njom i navodio ju, no naposletku nije odlučio ući u taj odnos. Teskoba ju je razdirala i zato joj je bilo nemoguće nastaviti sa svojim pozivom, napustila je samostan, upoznala bivšeg sveštenika koji se takođe borio sa celibatom. Ubrzo su se venčali i sada imaju troje dece.

- Postoji mnogo slučajeva u kojima se sveštenici služe zastrašivanjem, nametanjem osećaja krivice ili drugim kako bi mlade časne uvukli u odnose. No isto tako postoje i časne sestre koje ne mogu odoleti tim željama - rekla je.

Ovim se pitanjem bavilo niz istoričara tokom decenija. Među njima je i istoričarka Džudit Braun koja je u 80-im napisala knjigu Immodest Acts: The Life of a Lesbian Nun in Renaissance Italy. Njeno istraživanje temeljilo se na životu italijanske časne sestre Mother Superior Benedeta Karlini, rođenoj 1590. godine koja je optužena za herezu zbog svoje veze sa mladom časnom sestrom nakon što su njezina religiozna ukazanja postala erotična. Ova će priča završiti i na filmskom ekranu, u filmu Pola Verhovena Benedeta, koji bi trebalo da izađe 2020. godine.

Braun je dok je radila istraživanje bila "osupnuta onim što je čitala i što je nalazila, tim prekoračenjem granica".

- Bilo je svega svuda, granice su se srušile u toj ulozi časnih sestara, ali i ulozi žena - rekla je.

Po studiji koju su sproveli Margaret Halstid i Lauro Halstid A Sexual Intimacy Survey of Former Nuns and Priests, koja je prvi put istražena 1978. godine, a podacima obnovljena 2018. godine, polovina ispitanih časnih sestara zna za neku seksualnu aktivnost koja se odvija u njihovim samostanima. 44 posto znaju za seks među sestrama, a 54 posto njih znaju za seks između časnih sestara i sveštenika. Nešto više od trećine kaže kako su se časne koje su znali družile i sa laicima, uključujući i oženjenim muškarcima u zajednici.

Đovani Riči kaže kako je vezu sa časnom započeo dok je bila učiteljica matematike u katoličkoj školi u predgrađu Rima. On i sestra su bili u ranim dvadesetima. Počelo je to kao nedužni flert , no ubrzo je postalo seksualno. Kaže kako se bojala da ne ostane trudna, no nije htela prekršiti katoličku zabranu upotrebe kontracepcijskih sredstava.

- Bila je to teška veza, u najmanju ruku. Bila je poput obične Italijanke puna života i ljubavi, no ipak je puno više na kraju bila odana crkvi. Bilo mi ju je žao. Nije mi se činilo poštenim da je morala birati između vernosti i seksualnog zadovoljstva - rekao je.

Naposljtku je njegova ljubavnica otišla u drugi kraj Italije i izgubili su kontakt. Priča sestara Federike i Isabel, bivših časnih sestara, ipak ima srećan kraj. Nastavile su sa misionarskim radom i planiraju imati decu, uz usvajanje ili veštačku oplodnju. Više se ne bore sa celibatom, i nikome ne moraju dokazivati svoju veru dok podižu porodicu.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)