JEDAN SIN JOJ JE UMRO NA POROĐAJU: Nosila BLIZANCE, a onda otkrila nešto zabrinjavajuće - sada upozorava sve mame!

Britanka Hana Robertson (26) nosila je blizance, Feliksa i Bovija.

Tokom 26. nedelje trudnoće osetila je snažne bolove u leđima i požurila je lekaru.

U bolnici su ustanovili da ima TTTS, odnosno sindrom blizanačke transfuzije.

- Ako blizanci dele koren, deo posteljice u kojem se nalaze krvne žile, onda to dvoje dece mogu imati zajedničke krvne žile, ali u nepravilnom razmeru. To znači da jedan blizanac ima više, a drugi manje krvnih žila. U toj situaciji u 10 posto takve dece jedno dete uzima previše krvi na račun onog drugog, pa je jedno dete hendikepirano i slabo raste, ima malo krvi, pati od manjka kiseonika, anemije i drugih komplikacije. I drugi blizanac pati jer ima previše krvi pa je srce preopterećeno, stvara previše plodne vode u svojoj ovojnici i i zbog toga može doći do posustajanja vitalnih funkcija. I jedno i drugo dete su životno ugroženi - pojašnjava ginekološkinja prof.dr.sc. Snježana Škrablin.

Upravo se s tom situacijom suočila Hana Robertson. Samo dan nakon što je dobila dijagnozu lekari su ustanovili da je srce jednog od blizanaca, malenog Feliksa, prestalo da kuca, a Bovi se doslovno borio za život.

Isplanirali su joj preuranjeni porođaj za pet dana. Bilo je to prošle godine, početkom jula. Feliks je bio mrtvorođenče, a samo minutu posle stigao je Bovi. Bio je težak samo 793 grama, nešto više od obične vekne hleba. Bovi je u bolnici ostao još tri meseca. Bio je na odeljenju za intenzivnu negu jer su mu otkazivali bubrezi, imao je upalu pluća i sepsu.

No maleni borac nije se dao. Mama Hana i tata Keni Mojes (33) kažu da im se svet srušio kad su dobili dijagnozu. Ona je na kontrolu otišla s mamom, a Keniju je teške vesti morala javiti telefonski.

- Jednostavno sam znala da nešto nije u redu. Na ultrazvuku na ekranu se ništa nije micalo. U sobi je bilo desetak ljudi i svi su odjedanput utihnuli. A tada mi je lekar stavio ruku na moju nogu i rekao najgore reči koje možete čuti. " Žao mi je, ali srce jednog dečaka prestalo je kucati". Ostala sam bez vazduha i nisam više mogla disati. Ustala sam iz kreveta, htela sam hitno izaći iz sobe. Uspaničila sam se i mislila kako to ne može biti tačno. Lekari su nas odveli u sobu savetnika i onde su nam objasnili zašto je Feliks umro. Kazali su da je dobio previše krvi zbog čega mu je porastao krvni pritisak, imao je povećani mehur i sve je to bilo preveliko opterećenje za njegovo srce koje je prestalo kucati. No Bovi je tada počeo iznenada dobivati povećane količine krvi i počeli su mu otkazivati bubrezi - ispričala je Robertson.

Kad je nazvala Kenija on je teško primio vest ne shvatajući šta se zbilo. Oboje su se veselili prinovi, a otkrivši da je trudna, Hana je u decembru 2017. naručila na privatni pregled. Tada su otkrili da nosi blizance.

- Sećam se da su nam rekli kako je reč o identičnim blizancima. Spomenuli su TTTS, ali nije bilo alarmantno niti sam imala ikakvih simptoma - kazala je ona.

Prisetila se da joj je trbuh bio prilično velik, ali bila je sigurna da je to zbog blizanačke trudnoće. Do 26. nedelje trudnoća je bila savršena, a dodatno je išla na ultrazvuk svake dve nedelje kako bi bila sigurna da je s bebama sve u redu. Još ranije imala je problema s bolovima u leđima, pa je verovala da se ponavlja zbog trudnoće.

Nazvala je bolnicu, a rekli su joj da uzme tablete protiv bolova i odmara se. Ponovo je zvala dva dana posle. Lekari su joj rekli da pripremi kupku, a ako se situacija ne smiri za sat vremena, neka im se opet javi. U tom je trenutku već bila u suzama zbog strašnih bolova i odlučila je da će lično da ode u bolnicu bez telefoniranja.

- Kad su nam lekari rekli da se čini kako mi blizanci imaju TTTS, potpuno sam se slomila. Nisam mogla da verujem da se to zbiva. Trudnoća mi je bila savršena, nikad se nisam osećala zdravije. Trbuh mi je bio veći i činilo se da sam u devetom mesecu trudnoće, iako sam bila u šestom. Činilo se i da mi je jedna strana trbuha veća od druge. Mislila sam da je to zato što su se obe bebe pomaknule na tu stranu - prisetila se ona.

Kazala je kako danas zna da se sva plodna voda sa Bovijeve strane prelila njegovom bratu Feliksu. Nakon dijagnoze, par se tešio da će sve biti u redu te da će bebama pomoći laserska operacija kojom će zatvoriti višak krvnih žila, a hirurzi će izvući višak plodne vode.

- Nikad nisam bila svesna toga da bi mi oba sina mogla umreti. Čak i nakon dijagnoze, verovali smo da ću ići na operaciju i da će sve biti u redu. Tad sam se više zabrinjavala činjenicom da i dalje moram raditi i dolaziti na posao - nastavila je Hana.

Ali sledećeg jutra, pre nego što su je odvezli u operacijsku salu, ustanovili su da je Feliksovo srce prestalo da kuca.

- Moja mama je tad pitala bi li situacija bila drugačija da su me primili početkom juna kad sam prvi put nazvala zbog bolova u leđima. Lekar je odgovorio da ne zna. Niko nije kriv, no od tada živimo sa velikim upitnikom "Šta bi bilo" iznad naših glava - kazala je Hana dodajući da su joj nakon toga lekari rekli da mora nastaviti trudnoću.

Operaciju su otkazali, a svi su se usredotočili na to da maleni Bovi dočeka kraj trudnoće što sigurnije.

- Tešila sam se da je Feliks još uvek uz mene te da ću ga imati još malo duže. Sad je bilo važno omogućiti Boviju što bolju negu. Bila sam vrlo emocionalna i ljuta na sve oko sebe. Govorila sam im da ćemo posle biti tužni, a sad moramo da uradimo sve za Bovija. I dalje sam bila trudna, i dalje sam imala bebu i nisam htela da mi to iskustvo potpuno zamagli tuga. Lekari su mi govorili neka ostanem pozitivna i to je bio i moj plan - iskreno je prepričala novinarima dodajući da, gledajući iz današnje perspektive, nema pojma kako joj je to pošlo za rukom.

Čim joj se stanje stabilizovalo, otpustili su je iz bolnice. Pripremala se za odlazak kući, a tad joj je puknuo vodenjak.

- Sećam se kako sam mislila da sam se pomokrila. Otišla sam na WC i tad sam shvatila da mi je puknuo vodenjak. Bila sam prestravljena. Mislila sam da to znači kako odmah počinje porođaj. Mislila sam da ćemo umreti i ja i moj Bovi. Mislila sam: "Samo sam želela bebu. Zašto ovo proživljavam?". Ostala sam u bolnici, a trudnoću su mi uspeli produžiti za još pet dana - kazala je.

U ranim jutarnjim satima 10. juna počeli su trudovi. Sledećeg jutra su je prevezli u salu na carski rez i porodili oba dečaka. Roditeljima su omogućili da se kratko oproste od Feliksa, a zatim je stigao Bovi kojeg su odvezli na Intenzivnu.

- U isto vreme to je bio najlepši i najtužniji dan u mojem životu. Pitala sam lekare jesu li deca dobro, ni u jednom času nisam se ponašala kao da Feliks nije živ. Kad su me zašili, doneli su nam Feliksa. Bio je tako savršen. Drago mi je da smo dobili priliku oprostiti se. Nisam bila sigurna u svoju odluku, no kad sam ga primila u naručje znala sam da mi je najbolja odluka bila upoznati ga i držati na rukama, iako to nije bilo ono o čemu smo maštali. No tada je stigao Bovi. Bio je tako malen da mi je stao u dlan ruke - prisetila se mama.

U sledećim mesecima par je organizovao ispraćaj za Feliksa istovremeno strepeći nad životom malenog Bovija koji se lavovski borio, prenosi Daily Mail.

U bolnici je proveo 79 dana. Dobio pet transfuzija krvi, infekciju nepoznata uzročnika, sepsu, upalu pluća i imao je poteškoće s vidom zbog kojih je morao na lasersku operaciju očiju. Kad su ga 27. avgusta otpustili iz bolnice doma, imao je 1,9 kilograma. Danas je veseo dečačić star 11 meseci i u svemu dostiže svoje vršnjake.

- Isprva je bio tako sićušan da se činilo kako nosi kožnu jaknu jer mu je koža bila veća od tela. No sada je odlično. Zovemo ga Starman. Ima karakter i snagu koju je imao od rođenja. Ne možete mu reći što mora raditi, on će to reći vama. Imam dojam da će upravljati mojim životom. Dragocen nam je, on je preživeo -objasnila je Hana.

Par će dečaku jednog dana reći da imao brata.

- U nekim sam trenucima bila strašno ljuta i htela sam sakriti taj deo priče, no sad želim da Feliks bude deo naših života. Najzad, on je moje prvorođeno dete - kazala je.

Nakon što je proživjela tragediju, posvetila se podizanju svesti o TTTS-u. Svoje spoznaje je podelila sa lekarima i medicinskim stručnjacima, a čak su je snimali kako bi njene misli prikazivali studentima medicine.

- Da sam imala više informacija, bi li ishod bio drugačiji? Ne znam, ali od danas ne bi više trebalo biti pitanja poput "Šta ako". Nema leka za TTS, no ako bi ljudi ranije primetili simptome, mogli bi reći da su pokušali sve i ne bi morali živeti s pitanjem "Šta ako" - zaključila je ona.

TTTS je retki sindrom koji se obično pojavljuje oko 27. nedelje trudnoće.

- Javlja se kod 10 posto blizanačkih trudnoća u kojima blizanci dele posteljicu. Nije često stanje, ali je vrlo ozbiljno. Ne može se izbeći jer je to posledica načina na koji se zametna osnova deli u ranom embrionalnom razvoju, tako da nema mera predostrožnosti niti se može predvideti. No redovnim kontrolama se može prepoznati na vreme i lečiti -istaknula je prof. Škrablin.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/24sata.hr)