FIRMA JE UVELA SVAKU SREDU SLOBODNU! Kada su radnu nedelju skratili na četiri dana, dogodilo se nešto neočekivano!

U poslednje vreme sve su češće priče o skraćivanju radne nedelje s pet na četiri radna dana.

Neke kompanije, ali i zemlje već su prihvatile takav način rada, dok druge i dalje smatraju kako takav način rada nije učinkovit. Australijska marketinška agencija Versa pre godinu dana svojim je radnicima uvela slobodnu sredu.

Tifani Šrauven jedna je od radnica ove kompanije, koja je pri dolasku u firmu bila skeptična oko takvog načina rada:

- S obzirom da radim kao projekt menadžerka, nisam verovala da je takav način poslovanja moguć. Bojala sam se da ću morati da radim od kuće, ali sada vidim da to nije tako. Ponekad nešto moram da odradim od kuće kada nas pritišću rokovi, ali u većini slučajeva, sav posao odradim ranije i tada uistinu imam tu sredinu nedelje slobodnu - pojašnjava Šrauven.

S ovakvim načinom rada agencija je započela u julu prošle godine, a kako ističe izvršna direktorka Kat Blekham, prihodi kompanije porasli su za 46 posto, dok je dobit gotovo utrostručena, piše BBC.

- Ako se ovakav koncept pokazao uspešan u jednoj industriji kao što je marketing, ne vidim razlog zašto se ne bi mogla primenjivati i drugde. Na ovaj način radnici dobiju mali predah od cele nedelje, mogu ostati kod kuće, biti s decom, izležavati se na kauču ili jednostavno uživati – ističe Blekham.

Prema istraživanjima stručnjaka, sreda je najneproduktivniji dan u nedelji. Radnici su već izmoreni od ponedeljka i utorka, a u sredu već razmišljaju šta će da rade za vikend. Slobodan dan u sredini nedelje omogućava da se radnici 'napune baterije' i na posao se vrate odmorni, čime se povećava i njihova produktivnost.

Naime, četiri radna dana nisu otkriće modernog doba. Ovu praksu prvi je 1926. godine uveo Henri Ford, osnivač automobilske kompanije Ford Motor, koji je već tada smatrao kako će manji broj radnih dana uroditi većom produktivnošću. S druge pak strane ekonomista Džon Mejnard Kejnz smatrao je kako bi se broj radnih sati trebao smanjiti na 15.

Danas, gotovo 100 godina kasnije, brojne kompanije širom sveta uvode manji broj radnih sati. Neki su i dalje zadržali model pet radnih dana, ali su radni dan skratili na četiri ili šest sati dok su se drugi ipak odlučili za model četiri radna dana. Ova poslovna politika najzastupljenija je u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i skandinavskim zemljama.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/novac.hr)