MEDICINSKE SESTRE SU PRVO SILOVALI, PA STRELJALI: Preživela je samo jedna i otkrila jezivu priču o Bangka masakru

Godine 1942. grupa australijskih medicinskih sestara ubijena je od strane japanskih vojnika u incidentu koji je poznat kao Bangka masakr.

Sada su istoričari došli do zaključka da su pre smrti seksualno napastvovane, i da je australska vlada to zataškala.

- Bila je potrebna grupa žena da napokon kažu istinu- piše BBC.

Vojna istoričarka Linet Silver bavi se time što se događa s 22 Australijke koje su naterane u more na Bangka ostrvu, današnja Indonezija, i upucane mitraljezima u februaru 1942. Sve osim jedne su ubijene.

- Prejezivo je da su pre svega silovane, i niko o tome nije hteo da govori - kaže Silver o novim detaljima istrage.

- Starija australijska vojna lica htela su da zaštite tugujuće porodice od stigme silovanja. To je bila sudbina gora od smrti, i za to se ljude vešalo 1955. u Nju Saut Velsu.

Sestra Vivian Bulvinkel je upucana u masakru ali je preživela jer se pravila mrtva. Sakrila se u džungli i zadržana je kao ratna zarobljenica, pre eventualnog povratka u Australiju. Bila je "ućutkana" da priča o tome kada je silovana tokom tribunala u Japanu, kaže gđa Silver koja se nadovezuje na iskaz koji je Bulvinkel dala pre smrti 2000. godine.

- Ona je sledila upute. Osim tabua, bilo je tu i krivice australijske vlade, stariji su oficiri znali da su japanske trupe silovale i ubijale britanske medicinske sestre kada su Japanci došli u Hong Kong 1942., ali su jako kasnili s evakuacijama.

Nova istraga zavisi o tome hoće li je prihvatiti i pokrenuti vlada, ali i da porodica može da digne tužbu da se takvi zločini procesuiraju.

Druge žene čiji je rad pokazao dokaze o navodnim seksualnim deliktima su voditeljka Tes Lorens i biografkinja Barbara Angel. Angel se bavila forenzikom, tj. poređenjem tkanine i rupa od metaka na uniformi sestre Bulvinkel. Dokazi indiciraju da je njena uniforma rastrgana i onda zašivena koncem druge boje i da je jasno kao dan da je bila rastrgana od struka nadole.

Lorens je izveštavala 2017. da, pre no što je umrla, poverila se kako je većina sestara "oskvrnuta" pre no što su upucane, i da je to ona htela da otkrije ali nije mogla, ta ju je tajna, kaže, proganjala.

Australijska istoričarka takođe tvrdi kako su joj se ispovedili japanski vojnici koji su se nedaleko lečili od malarije. Čuli su krikove i rečeno im je kako su se "japanski vojnici zadovoljavali nedaleko, i da će uskoro biti red za novi vod".

Dodatno Silver je otkrila stranicu iz svojeg dnevnika gde otkriva kako je glavni deo onog što se medicinskim sestrama dogodio cenzurisan, jer su stranice otkinute. Jedan iskaz bio je od strane Džin Vilijams, žene majora Harolda Vilijamsa, oko istraga koje su sprovedene u ime australijskog suda za ratne zločine.

Piter Stanli, profesor vojne istorije sa univerziteta New South Wales kaže kako da izjave gđe. Silver ne iznenađuju.

- Čekao sam godinama da to izađe. To je povezano sa svim seksualnim zločinima japanskih vojnika koji su zabečeženi u Hong Kongu, Filipinima i Singapuru.

Pre masakra, kaže Silver, australijske su medicinske sestre imale "bezbrižan, srećan život" u Singapuru do kraja 1941.

- Zabavljale su se i išle na večere, bile su ruže vojske. Bavile su se samo onime čime se bavite u miru, nesrećama u treningu, automobilskim nesrećama, malarijom.

Kada su Japanci napali osmog decembra 1941., samo nekoliko sati pre Prl Harbora, njihovi su se životi promenili. Bile su zatrpane žrtvama, čak su i privatne kuće u Singapuru pretvorene u bolnice.

Silver smatra da je važno reći necenzuriranu istinu koju bi Vivian Bulvinkel htela reći 1945. i 1946.

- Da nisam rekla ovu tajnu, bila bi deo kulture prikrivanja koju je podržavala i država i time štitila i zločince. Ove medicinske sestre zaslužuju da se njihova priča ispriča, to je pravda za njih - kaže Silver.

Nedavno je primila e-mailove od ljudi koji su lično poznavali medicinske sestre.

- Malo sam bila zabrinuta da bi ljudi mogli reći da moram dopustiti da istorija ostane istorija, ali nisam primila ni jednu pogrdnu primedbu - kaže ona.

Silver sada želi da Australijski ratni spomenik (AWM), koji već uključuje priču o masakru, prilagodi svoje ture kako bi uključio i tvrdnju o navodnim seksualnim napadima. Šef AWM-a dr. Brendan Nelson kaže za BBC:

- Mi ne poričemo niti umanjujemo ove optužbe; zaista, poznato je da se silovanje i seksualni napad koriste kao oružje u ratu. Ipak, kao jedina preživela, Buvinkel, je preminula pre gotovo 20 godina, ne znamo, niti možemo kategorički znati što se dogodilo.

Silver povlači paralele s #MeToo pokretom:

- Iste društvene aktivnosti su u igri - pri čemu se žene osećaju prisiljene čekati pre nego što išta mogu reći. Kao žrtve, one se osećaju odgovornima. Mislim da bi #MeToo dao Vivian Bulvinkel samopouzdanje da konačno progovori. Ženske spisateljice istorije uopšteno su više zainteresovane za ljudski element nego o tome koliko je pištolja bilo. Kao žena, imate empatiju.

bonus video:

(Espreso.co.rs/Express)