USRED NOĆI OTIŠAO DO KUPATILA, PA UGLEDAO JEZIV PRIZOR: Ono što se desilo njegovoj ćerki ni danas NISU OBJASNILI

Pre 7 godina, 12-godišnja učenica je oteta iz svoje spavaće sobe u istočnoj indijskoj državi Bihar usred noći.

Neobičan slučaj je naveo Vrhovni sud u zemlji da naredi federalnim detektivima da preuzmu istragu, ali su oni podbacili u pokušaju da je nađu. Zašto njeni roditelji još uvek veruju da je živa? BBC piše o ovom slučaju.

On je pospano prešao do verande i pogledao van. Bilo je crno. Atulja Čakravarti se probudio usred kišne noći da bi otišao toalet. Dve fluorescentne sijalice koje su uvek osvetljavale dvorište noću kako bi odvratile provalnike nisu gorele. To je neobično, pomislio je.

Vratio se u spavaću sobu, probudio svoju ženu, Moitri, i pitao je da li je zaboravila da ih uključi pre spavanja. Promrmljala je da nije, odgurnula odeću i izašla iz kreveta. Par je izašao na verandu koja je prolazila pored dve spavaće sobe u prizemlju njihove čučave dvokatne kuće u gradu Muzafarpur.

Sada, osvetljeno bakljama, ono što su videli ih je sledilo. Vrata u zatvorenoj verandi koja su gledala na dvorište bila su odškrinuta. Strah ih je potpuno probudio. Uspaničena majka uletela je u susednu spavaću sobu gde je njihova 12-godišnja kći Navaruna otišla na spavanje.

Krhka i stidljiva devojka provela je dan kod kuće. Crtala je kanom svoje ruke, gledala crtane filmove na TV-u i pojela hleb i mjeko za večeru pre nego što je roditeljima poželela laku noć. Svetla su se upalila. Na njenom mestu nalazio se uredno raspoređen svileni šal, zgužvani jastuk i mreža protiv komaraca. Ali sam krevet je bio prazan.

- Ona nije ovde, ona nije ovde! - njena majka Čakravarti je vrisnula u noć.

Navaruna Čakravarti nestala je u utorak u noći 18. septembra 2012. godine. Ili je to bilo u sitnim satima 19. septembra? Istražitelji veruju da je barem jedna osoba ušla u njenu sobu tako što je otvorila zarđale čelične rešetke na prozoru njene spavaće sobe - koji je gledao je na prljavu stazu koja je bila glavni put kojim se pristupao kući.

Otmičar je verovatno gušio i uspavao devojčicu sedativima. Kako ju je probudio na prepad, ona se pomokrila, ostavljajući mokru mrlju na čaršavu. Onda ju je odveo do verande. Istražitelji veruju da je otmičar otvorio vrata iz kuće kako bi pustio više ljudi unutra. Oni su pomogli da se devojka izvede kroz izalaz u zadnjem delu kuće - ulazna vrata su bila zaključana iznutra. Vozilo je čekalo na glavnom putu, nekoliko metara dalje. Devojka i njeni otmičari nestali su u kišnoj noći.

Navarunini roditelji veruju da je još uvek živa i da su njeni otmičari na slobodi. Istražitelji veruju da je mrtva, ali priznaju da su počinioci ovog užasnog dela još uvek slobodni.

Mesec dana nakon incidenta, policija je uhapsila tri muškarca, uključujući i udaljenog, otuđenog rođaka Čakravartisa. Policija je saopštila da su trojica "izgledala kao da nešto skrivaju", ali nisu našli ništa što bi ih inkriminisalo i povezalo sa zločinom. Pušteni su nakon devet meseci zatvora.

Dana 26. novembra, lokalci su pronašli neke ostatke kostiju u uredno umotanoj plastičnoj vrećici u smrdljivom otvorenom odvodu u blizini kuće Čakravarti. Porodica se seća da je došlo do pometnje, kada su došli opštinski radnici, izvadili torbu i predali je policiji. Kasnije tog dana policija je porodici rekla da su pronašli kosti njihove ćerke. Roditelji su im odbili da poveruju u to upitali su ih:

- Gde su dokazi?

Sledećeg meseca, državna bolnica je izvršila forenzičko ispitivanje kostiju "pričvršćenih na razgrađene mišiće i tkiva" - ključnu kost i dugu kost nadlaktice. Ispitivač je zaključio da su kosti "po prirodi ljudske prirode i pripadaju pojedincu, žene, starosti od 13 do 15 godina, koje je umrlo 10 do 20 dana pre datuma kada su primili" ostatke. Uzrok smrti "ne može se utvrditi".

Ispitivač je rekao da odeća pronađena na "raspadnutom telu sugeriše da je u pitanju tinejdžerka". Sudski lekar je pregledao nekoliko kostiju koje su stigle u maloj kutiji. U kutiji se nalazio i crni top, narančasto-belo prugasto rublje i crna suknja.

Međutim, porodica Čakravarti je oduvek verovala da kosti ne pripadaju njihovoj ćerki, i da je vreća "podmetnuta" u odvod. Oni su se složili sa DNK testovima 2014. godine, ali kažu da rezultati nisu podeljeni sa njima.

- Ako su kosti zaista od moje ćerke, zašto istražitelji ne podele rezultate DNK testova? - pita se Čakravarti.

Savezna agencija za borbu protiv kriminala, Centralni biro za istrage (CBI), koja je preuzela istragu 2014. godine, rekla je da je ono što se desilo bio "slučaj slepog kidnapovanja ". Ali, kao motiv se uskoro pojavio sukob oko kuće u kojoj je porodica živela decenijama, i odakle je Navaruna odvedena usred noći.

Muzafarpur, prenaseljen grad u jednoj od najsiromašnijih država Indije, poznat je po jeftinoj odeći, lakiranim narukvicama i gangsterima. Ubistva i otmice za otkup su uobičajeni Ulice su ispunjene strahom za žene bez pratnje koje kažu da ih muškarci proganjaju i maltretiraju nekažnjeno.

Čakravartisi su dugo planirali da prodaju svoju staru kuću u prenatrpanoj četvrti i da se isele iz grada. Gospodin Čakravarti (66) je penzionisani apotekar. Četrnaest dana pre otmice, potpisao je sporazum o prodaji svoje imovine - kući sa šest soba, dvorištem ispunjenim palmama, kokosom i guavom, iskorištenim bunarima i malom kućicom - za oko 30 miliona rupija, lokalnom agentu. Prhivatio je avans od nešto više od dva miliona rupija. Kako je reč o predstojećoj prodaji kružila oko grada, Čakravarti kaže da je došao pod pritisak da poništi posao i proda kuću rivalskom agentu. Čak su i lokalni policajci došli kući i pitali ga, kaže on, da otkaže posao.

- Bilo je jasno da je lokalna policija bila u stanu sa bandom koja je htela da otkažem posao i da ga prodam drugoj stranci. Držao sam se. Onda je moja ćerka nestala.

Sa ovom otmicom, kuća je zapravo postala mesto zločina, a proces prodaje je zaustavljen.

Tokom narednih nekoliko godina, policija je ispitivala Navaruninu porodicu, rođake, prijatelje i nastavnike. Pretrazili su kuću Čakravatijevih i oduzeli dva dnevnika devojčice. Jedan je, prema navodima policije, imao neke fotografije i nalepnice, dok je u drugom i "pisala o osobinama svog dečka iz snova" bez da ga imenuje.Čak su pregledali septičku jamu u nkući kako bi provjrili da li ima bilo kakvih ljudskih ostataka, kako bi isključili "ubistvo iz časti".

Timovi su se raširili po celoj Indiji, pazeći nna autobusk i železničke stanice. Policija je čak pretražila i hostel u Delhiju, gde je živela najstarija ćerka para. Pregledani su podaci sa mobilnih telefona od najmanje 100 ljudi, uključujući porodicu i prvobitne osumnjičene.

Racije su vršene na raznim mestima, uključujući i lokalne brodele kako bi se isključila trgovina ljudima.

- Uložili smo iskrene napore da pronađemo Navarunu. Sproveli smo intenzivne preglede. Izvršili smo naučna istraživanja - saopštila je policija sudu.

Istraga je očigledno došla u slepu ulicu. Prošle godine CBI je rekao Vrhovnom sudu da je u aprilu 2018. uhapsili još šest osumnjičenih, ispitivali ih osam dana i vratili im na sudski pritvor 90 dana pre nego što ih je sud pustio na slobodu. Pretražili su njihove kuće i kancelarije i nisu našli ništa sumnjivo.

Međutim, u značajnom zaokretu, privatna detektivska agencije je otkrila da je ispitivala tri visoka policijska službenika koji su bili direktno povezani sa istragom kada se incident dogodio. U izveštaju koji je prošlog meseca dostavljen najvišem sudu, agencija je saopštila da prvi istražni službenik i šef policijske stanice Muzafarpur "moraju proći testove narkotika i testiranje mapiranja mozga".

Primena "droge istine" nikada nije bila dozvoljena na indijskim sudovima, ali policija kaže da su ona daje tragove. U testovima, osumnjičenom se ubrizgava natrijum pentanol, hemikalija koja ometa moć percepcije i navodno otežava osobi da laže tokom ispitivanja. Agencija je takođe govorila o "obmanjujućem odgovorima" glavnih policajaca koji su istraživali slučaj i obećavali da će istražiti "birokratsku mafiju" u zločinu.

Potraga za ćerkom ostavila je, ipak, užasne posledice po Čakravatije. Gospodin Čakravarti se skoro predozirao tabletama za spavanje nakon što je proveo besane noći čekajući svoju ćerku. Svakoga dana, dve godine nakon incidenta, gospođa Čakravati bi posećivala lokalnu policijsku stanicu i tražila odgovore od odgovornog policajca.

- Ne igrajte se sa mnom - rekla je policajcima.

- Vratite mi moju ćerku.

Tokom godina, gospodin Čakravarti se od ožalošćenog oca pretvorio u ljutog, opsesivnog detektiva, pokušavajući da pronađe tragove o nestanku Navarune On je snimio četiri gigabajta telefonskih razgovora sa policijskim zvaničnicima na njihovim mobilnim telefonima i "misterioznih poziva" za koje kaže da ih je primio iz različitih delova Indije do mesec dana nakon nestanka njegove ćerke.

- Čak sam u nekim od njih čuo prigušen glas svoje kćeri - kaže on.

Napisao je i pet iscrpnih dnevnika, opisujući njegove razgovore sa istražiteljima. Počeo je da piše knjigu o slučaju i već je završio 170 stranica. Pisao je pisma političarima, sudijama i premijeru i predsedniku Indije. On je lično posetio državnog ministra NitiŠa Kumara i požalio se na istragu koja se odvijala sporo.

Oseća i krivicu zbog svog propusta da zaštiti svoju ćerku; tugu zbog njenog nestanka i želju za osvetom "protiv sistema koji uroti da se odugovlači pravda za obične ljude".

- Kako da nastavim da živim ovde ovako? - kaže Moitri Čakravarti.

- Koliko dugo možete živeti u ovoj kući sećanja? Kada se vrati kući, mi ćemo napustiti ovo mesto.

Raspadnuta kuća je muzej sećanja, koji nosi punu težinu tame i tragedije. Moitra je izgleda prestala da čisti prostoriju u kojoj je Navaruna najviše vremena provodila, da ne bi nestalo sećanje na nju sa prašinom.

- Navaruna je svuda, oko nas. Samo pogledajte oko sebe i osetićete njeno prisustvo. Naruvana će se vratiti. Zato su njene stvari ostale na svom mestu. Ona sada ima 18 godina. Pitam se kako li izgleda - kaže gospođa Čakravarti.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC)