MISTERIJA SOBE 1046 I DALJE NIJE REŠENA: U hotelu je zverski mučen nepoznati čovek, zločin prati niz ČUDNIH STVARI

Dolasci, odlasci, ponašanje i navike gostiju u hotelu nikada nisu tema razgovora, barem ne onih javnih.

Osim kada je reč o misterioznom ponašanju tajanstvenih likova. Takav je bio i slučaj muškarca koji je 2. januara 1935. godine stigao u hotel President, u Kanzas Sitiju. Osim češlja i četkice za zube nije imao nikakav prtljag.

Prijavio se pod imenom Roland T. Oven, zatražio sobu na visokom spratu u hotelu i požalio se portiru zbog besramno visokih cena hotela u susedstvu. Nakon što je dobio sobu 1046 na desetom spratu, izašao je iz hotela, a ostatak njegova boravka videli su ga samo na mahove. I to većinom osoblje.

Njima je njihovo ponašanje delovalo pomalo neobično, ali s obzirom kako su u hotelu odsedali poslovnjaci i lokalci u potrazi za kasnonoćnim društvom, nisu puno o njemu razmišljali. Što su manje znali i manje se u njihove poslove mešali, to im je bilo bolje. Takva je bila politika hotela, piše ATI.

Ali svih tih njegovih trenutaka prisetili su se šest danas kasnije, kada je muškarac pronađen mrtav u hotelskoj sobi koja je izgledala kao da je poprište pravog masakra. Dok su policiji opisivali njegovo ponašanje pre smrti shvatili su koliko je bilo čudno.

Dan nakon što se prijavio u hotel, 3. januara, sobarica Meri Soptik, krenula je da čisti njegovu sobu. Bilo je podne, vreme kada je većina gostiju bila vani, pa se nadala da će tako biti i s njim. Ali njegova vrata bila su zaključana iznutra. Pokucala je i Oven joj je otvorio. Insistirao je da dođe kasnije, ali ona je je ipak ušla u sobu koja je bila u potpunom mraku. Zavese su bile navučene do kraja a prostoriju je osvetljavalo samo prigušeno svetlo stolne lampe. Dok je čistila spomenuo joj je kako će ga posetiti prijatelj, i zamolio da ostavi vrata otključana, na šta je pristala a Oven je zatim napustio sobu.

Četiri sata kasnije sobarica se vratila i donela čiste peškire. Vrata su i dalje bila otključana a Ovena je zatekla potpuno obučenog na krevetu. Činilo se da spava. Na papiriću na stolu pored kreveta pisalo je:

- Don, vratiću se za 15 minuta. Pričekaj.

Čudne stvari nastavile su se i sledećeg jutra. Sobarica je oko 10:30 krenula da pospremi krevete, i pronašla vrata zaključana spolja. Pretpostavila je kako je Oven izašao i otvorila vrata sa svojim ključem. Iznenadilo ju je što je zatekla Ovena u sobi, u mraku i u stolcu u uglu sobe. Dok je čistila, zazvonio je telefon.

- Ne Don, ne želim da jedem. Nisam gladan. Sad sam doručkovao. Ne, nisam gladan - čula ga je kako govori.

Nakon što je spustio slušalicu, počeo ju je ispitivati o njenom poslu, što ranije nije radio. Pitao ju je na koliko soba radi, kakvi ljudi žive u hotelu, ako iko živi. I njoj se požalio zbog cena susednog hotela. Odgovarala mu je kratko, obavila svoj posao i otišla.

Tek nakon što je izašla iz sobe shvatila je kako su vrata bila zaključana spolja, što znači da ju je neko morao spolja i zaključati. Kasnije tog dana vratila se u sobu, donela čiste peškire budući da je tog jutra odnela sve. Ovaj put je pokucala i čula glasove u sobi, uz Ovena. Kada je rekla da je donela čiste peškire, duboki glas iznutra rekao joj je da ode, jer imaju dovoljno. Znala je da nemaju jer ih je ujutro uzela sve, ali ostavila je dvojicu muškaraca na miru.

Primetila je kako je reč o osetljivom razgovoru i da ne žele da ih neko ometa. Tog popodneva u hotel je stiglo još dvoje gostiju, koji su dodatno produbili misteriju sobe 1046. Prva je bila Džin Oven koja nije imala nikakve veze sa Rolandom. U Kanzas City stigla je kako bi se našla s dečkom, i umesto vožnje doma, odlučila je da prenoći. Dobila je sobu broj 1048, odmah pored Rolanda. Kako je ispričala policiji, te noći, čula je nekakvo meškoljenje u sobi.

- Čula sam buku koja je dolazila s istog sprata, kako mi se činilo. Bili su to muškarac i žena koji su glasno razgovarali i psovali. Razmišljala sam hoću li nazvati recepciju, ali na kraju ipak nisam - rekla je u izjavi koju je dala policiji.

Drugi gost to zapravo i nije bio. Nosač koji je tada bio na dužnosti nazvao ju je "komercijalnom ženom" koja je bila čest gost hotela posebno u kasno noćnim terminima. Te večeri, 4. janaura, u hotel je stigla u potrazi za muškarcem u sobi 1026. Iako je bila česta gošća, činilo se kako ne može pronaći tog muškarca. Nakon što ga je tražili više od sat vremena, odustala je i otišla kući.

Izjave te dve žene postavile su i niz pitanja oko muškarca u sobi 1046. Sjedećeg jutra nosač je dobio poziv od hotelskog tele operatera. Slušalica telefona u sobi 1046 bila je podignuta već deset minuta bez da ju je iko koristio. Otišao je da proveri šta se događa i primetio kako su vrata zaključana, a s kvake je visio znak "Ne ometaj". Pokucao je i Oven mu je rekao da uđe, no kada mu je ovaj odgovorio da su vrata zaključana, nije dobio nikakav odgovor. Pokucao je još jednom, a zatim viknuo Ovenu da spusti telefonsku slušalicu. Pretpostavio je da je pijan i slučajno ga srušio. Sat i po kasnije opet ga je nazvao operater. Slušalica i dalje nije bila poklopljena. Ovaj je put nosač ušao u sobu i primetio Ovena potpuno golog na krevetu. Pretpostavio je da je mrtav pijan a kako mu se nije dalo baviti tada s njim jednostavno je poklopio slušalicu, izašao iz sobe, zaključao vrata i prijavio Ovena upravniku.

Sat vremena nakon opet se ponovilo isto, telefonska slušalica bila je podignuta, iako se telefon nije koristio. Ovaj put kada je ušao u sobu video je krvoproliće. Oven je sedio skvrčen u uglu sobe, s glavom u rukama i nizom ubodnih rana po telu. Krevet, peškiri i zidovi bili su poprskani krvlju. Odmah je nazvao policiju koja je Ovena odvela u bolnicu.

Lekari su otkrili kako je bio zverski mučen, ruke, noge i vrat bili su prerezani nekom vrstom žice, a na prsima je imao niz ubodnih rana. Pluća su mu bila probijena, a imao je i frakturu lobanje. Ubrzo nakon dolaska u bolnicu Roland T. Oven proglašen je mrtvim. Lekari su otkrili kako su rane na njegovom telu nastale puno pre prvog dolaska nosača u njegovu sobu. Pretpostavili su kako je pokušao da pozove u pomoć, no s obzirom na svoje povrede nije uspeo da uradi ništa više od podizanja slušalice.

Istražitelji su pregledali sobu no nisu pronašli ni odeću a ni išta drugo što je odgovaralo onom opisu Ovena prilikom prijave u hotel. Nije bilo ni hotelskih 'suvenira' poput sapuna i šampona a ni ičega što bi možda moglo biti oružje s kojim je taj stravični zločin počinjen. Jedino što su pronašli su bila četiri mala otiska na podlošku za telefon, ali nikada ih nisu identifikovali. Detektivi su otkrili i da Roland T. Oven nikada nije postojao, ni živio bilo gde u SAD-u, pa čak ni nakon što su pozvali ljude da im jave bilo kakve informacije o njemu.

Ubrzo nakon toga iz susednog hotela o kojem se Oven žalio, pričali su kako se on par dana ranije prijavio u njihov hotel pod imenom Judžin K. Skot, još jednim imenom koje nije postojalo. Tokom sledećih nekoliko meseci niz ljudi identifikovalo je telo kao nekoga svog voljenog, iako se njihove identifikacije nisu potvrdile.

Kako nisu uspeli ništa da saznaju, detektivi su odlučili da sahrane telo. Organizovali su malu sahranu sa nešto cveća. Donacija s kojom je plaćen stigla je uz poruku "Ljubav zauvijek - Lusil".

Godinu dana kasnije žena imenom Ogletri tvrdila je kako je Oven/Skot bio njen sin koji je nestao pre nekoliko godina. Tvrdila je kako je njegovo pravo ime Artemis Ogletri i da je u jednom drugom hotelu u području grada boravio u trenutku nestanka. Drugih dokaza osim tog nije bilo, pa je policija poverovala njenoj priči, iako su stručnjaci tvrdili kako je to sve utemeljeno na manjku dokaza u slučaju.

Do danas slučaj i dalje ostaje nerešen, a policija ga otvara povremeno kada se pojavi neki novi dokaz. Vrlo je verovatno i moguće kako misterija sobe 1046 nikada neće biti rešena.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)