ZBOG SILIKONA JOJ JE OTPALA KOSA, SMRŠALA JE 20 KG: Horor priča devojke, bila je sigurna da UMIRE! (FOTO)

Liza Henks (35) iz Idaha skoro je umrla nakon što je 2015. godine ugradila implantate u dojke, želeći tako da malo "popravi"ono što su njenom telu uradila tri porođaja i dojenje. Umesto da uživa u svojoj novoj liniji, teško je obolela i u 31. godini počela da se oprašta od svoje tri ćerke i planira sopstvenu sahranu.

- Osećala sam kao da izgaram iznutra i bila sam sigurna da umirem - ispričala je Liza za Deji Mejl, opisujući 16 meseci pakla koji je izdržala između ugradnje i operacije kojom su joj implantati izvađeni. Već dan nakon operacije, koža oko očiju joj je postala ljubičasta, a vid se zamaglio. Koža je počela da joj se ljušti i pada s lica kao da je reč o pahuljama snega, kosa joj je otpadala u pramenovima, a telo bilo prekriveno osipom i počela je naglo da mršavi. Sa 65 kilograma pala je na 45.

Lekari u Idahu bili su zbunjeni. Postala je slučaj koji ne mogu da objasne, kojem se čude stotine stručnjaka na medicinskim konferencijama. Nakon što se testirala na gotovo sve autoimune bolesti i testovi su bili negativni, lekari su smislili moguće objašnjenje: da verenik, inače agent za prodaju osiguranja, možda pokušava da je otruje. Niko nije posumnjao da bi problem mogao da bude u implantatima u grudima, a nakon što se pojavila ta sumnja, dugo se utvrđivalo da li su silikoni uzrok pa se odluka za njihovo uklanjanje odužila.

Ipak, Liza Henks je jedna od hiljadu žena koje su upozorile na to da su nakon ugradnje umetaka imale vrlo bolnih problema, od pojave autoimunih bolesti, do razvoja raka, kao i nekih potpuno neobjašnjivih popratnih efekata. Pritom ankete žena koje su preživele takve situacije pokazuju da ni jedna pre ugradnje silikona nije bila upozorena na postojanje takvog rizika. Štaviše, žene koje pate od tako strašnih problema nakon ugradnje implantata, suočavaju se s velikim preprekama da bi ih uklonile, jer osiguravajuća društva u zdravstvenom sistemu ne priznaju vezu između ugradnje implantata i autoimunih bolesti. Savezna agencija za lekove (FDA), naime, još razmatra pitanje mogu li se neke od tih bolesti povezati s implantatima.

Mislili da suprug pokušava da je otruje

Inače Liza eanks je prve implantate ugradila još 2008. godine, i to od tečnog silikona.Nakon toga je izgubila volumen u grudima i figuru, pa kaže da je verovala da je to razlog za probleme koje je imala sa suprugom pre pet godina, s kojim je i danas u prijateljskim odnosima.

- Moj 'ljubavni jezik' je izrazito telesni, pa sam sebe krivila za sve probleme u braku. Mislila sam da mogu da ga privučem time da izgledam kao porno zvezda, objašnjava Liza. Mislila je da je to savršen, često izvođen zahvat koji će doprineti da se bolje oseća u svojoj koži, pa je bila puna poverenja u savete svog estetskog hirurga.

Kad se toga priseti, vjeruje da je upravo tada počela da ima prve probleme: počela je da joj se javlja anksioznost, ali je za to krivila nevolje u braku, kao i to da je treću ćerku 2009. godine rodila dva meseca pre termina, i to bez prstiju, za šta lekari nisu imali objašnjenja.Tek godinama kasnije pojavila se studija koja istražuje vezu s takvim nedostacima kod dece kod žena koje su ugradile implantate. Ipak, Liza je sve to pripisivala sudbini i nastavila dalje, sve do razvoda 2011. godine.

Tek nakon što se odlučila za drugu operaciju i ugradnju silikona shvatila je šta znači sintagma 'bolesti koje su posledica ugradnje implantata' i suočila se s groznim simptomima.

U januaru 2015. u 31. godini osetila je neku izraslinu u grudima i prestravila se. Otišla je na mamografiju, što s implantatima baš i nije jednostavno, jer skener ne može skenirati kroz implantat. Čula je zvuk kao da nešto puca i tečni implantat se 'izlio' i završila je vrišteći od bolova. Trebalo je da ide na operaciju zbog uklanjanja izrasline veličine loptice za golf, koja se, srećom, pokazala kao benigna. Liza Henks danas žali što se nakon toga odlučila za novu operaciju.

- Imala sam vrlo nisko samopouzdanje. Danas na to gledam drugačije, ali tada me zanimalo samo to da dobijem zakazan termin kod hirurga - kaže. To i nije bio tako komplikovan postupak, jer se ženama koje su ugradile implantate u dojke i savetuje da ih zamene svakih sedam do 10 godina. Ovoga puta njen hirurg je preporučio novu, tek odobrenu verziju silikonskih implantata koji izgledaju kao da su gumeni, kod kojih postoji manji rizik od pucanja i duže se zadržavaju na mestu.

Hirurg je nije informirao o mogućim rizicima

Liza Henks tada nije znala da kompanije koje proizvode silikone koje je ugradila, dotad nisu sprovele nikakvo testiranje tog materijala na ljudima, kojim bi se dokazala njihova sigurnost i da nije bilo istraživanja dugoročnih posledica ugradnje tih implantata. Jedina dotad sprovedena studija bila je u laboratorijskim uslovima, na pacovima. U studiji koju su sproveli u Mentoru, tri četvrtine pacova preminulo je ranije nakon što im je usađen implantat silikona, dok je Allergan zabeležio 40 posto takvih slučajeva. Takođe, hirurg joj nije spomenuo da su silikonski implantati zabranjeni u SAD-u već 14 godina i da ne postoje studije o tome kako novi metali i hemikalije koje sadrže utiču na ljudsko telo. Štaviše, ona nije znala da postoje tužbe protiv FDA zbog navodnog skrivanja studija o popratnim efektima, čime su omogućili kompanijama koje proizvode silikon da ne prijavljuju slučajeve žena koje imaju ozbiljne posledice.

Liza Henks kaže da je već nekoliko sati nakon ugradnje novih implantata, 10. januara 2015., bilo očigledno da nešto s njom nije u redu.

- Čim sam se probudila, sve mi je bilo u nekakvoj magli. Svi su to pripisivali anesteziji. Ipak, to se pogoršavalo - kaže. Prvo je područje oko očiju počelo da poprima crvenu i ljubičastu boju, potom joj se zamutio vid.

Vremenom je postala konfuzna i anksiozna oko svega. Počeli su da je bole mišići, javili su se problemi s probavom i izbio joj je osip po celom telu, uz jaku upalu na koži. Prvi put u životu javila joj se alergijska reakcija na seno, kao i alergija na polen. Počela je da ima problema i s intolerancijom na hranu, pa nije smela da popije ni čašu mleka, jer bi razvila reakciju.

Dermatolog joj je prepisao steroidne kreme i injekcije. Počela je da pije antibiotike, bila na dijeti, prepisivali su joj manje stresa i više sna. Ipak, postajalo je sve gore.

Do kasnog proleća jedva je mogla da jede bilo što, pa je jako smršala. Jedan za drugim, lekari su je držali na steroidima, lekovima za autoimune reakcije, ili nekoj novoj dijeti, ali opet nije bilo rezultata.

Na kraju je počela da doživljava epileptične napade i trpela je stalnu, neizdrživu bol uz osećaj da gori iznutra.

- Jecala sam u bolovima, mama mi je rekla da sam znala i da zavapim 'molim vas, ne bacajte me u vatru', a kad bi dostigla neizdrživu bol, roditelji bi pozvali Hitnu pomoć. U jednoj od njihovih poseta sestra je rekla da bi problem mogao da bude u teškom obliku ekcema, što je bio vrhunac - kaže Liza.

'Bilo je kao da gorim u paklu'

- Gorela sam kao u paklu, a oni kažu da je to teški ekcem - ispričala je. Njena majka je u isto vreme počela da šalje njene fotografije s opisom stanja brojnim stručnjacima, tražeći pomoć, a to je činio i njihov porodični lekar, koji je porodio Lizu prvi put, raspitujući se među kolegama. Ipak, niko nikada nije posumnjao u implantate i meseci su joj prolazili u teškim bolovima.

Pred kraj 2015., Lizin bivši suprug,smatrao je da sve zajedno postaje preteško za njihove tri ćerke koje su tad imale 10, 9 i 7 godina.

- Zaista je bilo previše za njih da gledaju svoju nekad aktivnu i vedru majku kako umire, počele su da imaju noćne more. Moja najmlađa ćerka je prestala da govori, a kad bi me posetila, samo bi zatvarala oči, jer nije mogla da gleda u mene. Zato sam odlučila da se oprostim od svojih ćerki. Verovala sam da mi je došao kraj, sećam se čak i zadaha smrti koji sam osetila - priča Liza. To je već bilo vreme kad nije mogla bez tuđe pomoći da ode ni do kupatila i bila je uverena da joj teku poslednji trenuci života.

Ipak, u aprilu 2016. porodični lekar dr Džefri Bejker rekao je da postoji mali deo naučne literature koja ide u prilog sumnjama koje je imao, da su implantati uzrok njenih problema. Prvo je istraživao i druge mogućnosti, ali vremenom je je zaključio da je to zapravo jedini mogući uzrok problema.

- Ljudi ne razmišljaju o tome da bi, kad u organizam ugradite strano telo, on mogao da reaguje. Naše telo je programirano da se samo leči, ali kad umetnete strano telo, ono može poremetiti te procese, kaže dr Bejker. Stoga je Liza Henks otišla do hirurga i zatražila da joj odmah izvadi implantate iz dojki. On je to odbio, utvrdivši da ne postoje dokazi da su njeni problemi povezani s implantatima, pa je rekao da može jedino da čeka, kao pacijent kome nije potrebna hitna operacija.

To je nešto na šta se žali mnogo žena: Da im osiguranje ne pokriva vađenje implantata i da često ne mogu da pronađu lekara koji bi pristao da to učini. Liza Henks kaže da je bila očajna zbog toga što ju je hirurg odbio, jer je već bila u situaciji da planira vlastitu sahranu..

Mnoge žene imaju problema

Po rečima naučnice dr Dijane Zakerman, osnivača Nacionalnog centra za istraživanja u zdravstvu, žene koje imaju problema nakon ugradnje implantata suočavaju se dva velika problema: Jedan je odbijanje hirurga da ih izvade, a drugi činjenica da osiguranje odbija da pokrije operaciju koja košta između 8000 i 10.000 dolara. Ono što se danas često naziva "reakcija na implantate u grudima - stanje konfuzije, strašni bolovi, opadanje kose, hronični umor i osećaj da će žena umreti - ništa od toga osiguranje ne priznaje.

Više od 4500 žena javilo se Centru za pomoć u lobiranju prema osiguravajućim kompanijama da počnu da plaćaju taj trošak, Centar je do sada obradio oko 400 slučajeva žena koje su se suočile s bolešću nakon ugradnje implantata u grudi. Manje od trećine doživelo je da im silikoni puknu, ali čak 84 posto njih imalo je druge autoimune reakcije. I čak 89 posto njih doživelo je da se svi simptomi povuku nakon što su izvadile implantate.

To se poklopilo i s novim istraživanjima koja ukazuju na moguću vezu između silikonskih implantata i autoimunih bolesti. Izraelska studija koja je obuhvatila 11.500 žena i objavljena 2018. godine pokazala je da implantati povećavaju rizik od autoimunog reumatskog poremećaja za 22 posto. Rizik od multiple skleroze, sjogrenovog sindroma i sarkoidoze čak je 60 posto veći.

Dve studije sprovedene 2013. i 2016. u Holandiji pokazale su da između 69 i 75 posto žena sa autoimunim sindromom osećaju poboljšanja nakon što su izvadile implantate, a 20 posto njih se potpuno oporavilo.

Kad je Lizin hirurg konačno pristao da joj izvadi implatate iz dojki, morala je sama da plati operaciju.

- Kad sam se probudila nakon operacije, više nisam imala osećaj da iznutra izgaram, bilo mi je lakše, bio je to neki lepršav osećaj, priča Liza. Oporavak je usledio izuzetno brzo. Oči joj više nisu imale tamne kolutove, kosa je prestala da joj opada, a intolerancija na hranu počela je da popušta. Prvo je oporavak tekao polako, pa joj je lekar prepisao imunosupresive koji se inače redovno prepisuju nakon operacije, ili bolesnicima s Kronovom bolešću ili psorijazom. Sada tu i tamo dobije neki osip, oseti probleme nakon konzumacije neke hrane i ponekad se još oseća malo konfuzno, pa i dalje uzima lekove. Ipak, većina teških simptoma se povukla.

Nakon vađenja silikona odmah je krenulo na bolje

Tokom oporavka, Liza je raskinula veridbu s partnerom s kojim je bila 4 godine u vezi, ali je upoznala sadašnjeg supruga dr Kevina Henksa, otorinolaringologa kojeg je upoznala dok je tražila pomoć protiv teških osipa. Venčali su se u junu prošle godine na Devičanskim ostrvima i Liza kaže da nikad nije bila srećnija.

Da bi upozorila žene na moguće rizike kod ugradnje silikonskih implantanata, 2016. je pokrenula blog na Instagramu pod nazivom "My Fair Liza", na kojem je objavila fotografije svoje oljuštene kože pod osipom i fotografije koje pokazuju kako izgleda nakon oporavka.

- Naime, kad sam obolela, prvo su se u gradu pojavile glasine da je to posledica toga što sam se drogirala, pa sam imala osećaj da moram izaći javno i progovoriti o tome šta mi se dogodilo i da je jedina zavisnost od koje sam bolovala bila potreba da samu sebe zavolim, zbog koje sam završila kod hirurga, priča Liza.

Na desetine žena javilo joj se u inboks nakon toga, s pričom o tome kako su i same nakon ugradnje implantata imale problema. Dok industrija tvrdi da se ti problemi ne mogu povezati s ugradnjom implantata, a FDA se drži toga da o tome nema dokaza, dr Zakerman tvrdi kako je stvar u tome da su implantati za dojke zapravo jako jeftini, a onda i vrlo isplativi za kompanije koje ih proizvode i lekare koji ih ženama ugrađuju i za to naplaćuju hiljade dolara.

Ipak, FDA će uskoro raspravljati o riziku gumenih silikona, s tim da će glavni fokus biti na pitanju može li se povezati sa ALCL, retkim oblikom raka imunog sistema.

BONUS VIDEO: KAKO GA JE PROGUTALA U SEKUNDI! Zaprepastićete se kada vidite kojom brzinom zmija guta jaje! (VIDEO)

(Espreso.co.rs/24sata.hr)