PREŽIVELA JE USPON NA MONT EVEREST, ALI NE I SPUŠTANJE: Nemica je samo sela da odmori, to joj je bilo poslednje

Hanelor Šmac i njen suprug Gerhard obožavali su da planinare.

Zajedno su i osvojili Everest ali na žalost nisu se zajedno spustili. Hanelore je prva žena koja je poginula na toj planini.

Krenuli su na jesen 1979. godine, a kada su se popeli gore Gerhard je postavio vlastiti rekord - bio je najstarija osoba koja se (do tada) popela gore.

Tokom napornog trekinga, sa njima je išlo osam penjača i pet lokalnih šerpa. Ali, vrlo se brzo dogodila tragedija i dvoje je ljudi poginulo pri putu prema dole, uključujući i Gerhardovu voljenu suprugu.

Najtragičnije je što je Hanelor bila samo nekoliko stotina metara daleko od baznog kampa. Ona i njen švicarski kolega Rej Genet, bili su previše umorni kako bi nastavili.

Postavili su kamp kako bi se malo odmorili iako su ih i šerpe i Evropljani nagovarali kako bi, zaista, trebalo da krenu prema dole. Ali, Hanelor i Genet ostali su na visini od 8.300 metara, u takozvanoj zoni smrti.

Zamela ih je užasna mećava, a Genet je preminuo od hipotermije. Stručnjaci su uvereni kako se Hanelor samo malo naslonila na svoj ruksak i zaspala, pa se naprosto više nikada nije probudila. Vjruje se kako je umrla od umora i izloženost elementima, a posjednje riječi koje je rekla šerpi su "vode, vode".

Šerpa je, pak, uz nju ostao do samog kraja iako ga je to koštalo nekoliko prstiju zbog hladnoće. Šerpa i nepalski policajac koji su pokušali da odu po njeno telo oboje su poginuli. Od tada više niko nije pokušao.

Legenda kaže da Hanelor ne želi da siđe sa planine. Drugi penjači koji su išli južnom rutom prolaze kraj njezinog polusedećeg, ukrućenog tela, dok joj je kosa joj još vijorila na vetru, a gotovo od milja su je nazivali "Nemicom". Tako je to neko vreme trajalo dok žestoki vetar nije odnio njeno telo koje više nikada nije viđeno. Kao da ju je pokopala sama planina.

Na Everestu, posebno u "zoni smrti" obitava oko 150 sasušenih leševa, okruženih vazduhom siromašnim kiseonikom, u uslovima koji su, ledu i snegu usprkos, vrlo suvi. Tela su fantastično prezervisana i gotovo kao da služe kao upozorenja za one koji žele da rade nešto nepromišljeno.

Najpoznatije je telo Džordža Malorija, koji je, neuspešno, pokušao da dođe do vrha 1924. godine. Telo mu je nađeno 1999. godine, 'samo' 75 godina kasnije. Do 2007. jedan od desetoro planinara dočekao bi svoju smrt. Od tada ima i više stradalnika jer sve više ljudi pokušava popesti se do vrha.

Iscrpljenost je jedan od najčešćih uzroka smrti na Everestu. Penjači su umorni do besvesti, sjdnu, uhvati ih dezorijentacija i inkoherentnost, malo zaklope oči i više se ne probude. Od hladnoće dolazi i do unutrašnjih krvarenja, što sve pogoršava. Ako ste preslabi da nastavite, kao što je bio slučaj s vrlo iskusnom Hanelor, planina i "zona smrti" uvek pobeđuju.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)