KO BI PRODAO DEO SVOG SRCA, AKO NE MORA? Jeziva priča žene koja je prodala ćerku da porodica ne umre od GLADI

Neviđena suša u Avganistanu donela je dodatnu bedu već siromašnoj i gotovo uništenoj državi.

Porodice na rubu gladi počele su, kako prenosi CNN, da prodaju vlastitu decu samo da prežive.

CNN tvrdi da je razgovarao s nekoliko porodica u okolini Herata, grada na zapadu Avganistana, koje su priznale da su morale napustiti svoje domove zbog rekordnih suša.

Prema tvrdnjama Ujedinjenih nacija, spomenute suše proterale su više ljudi tokom 2018. godine nego rat protiv talibana. UN procenjuje da je gotovo 300.000 ljudi moralo otići u druge delove zemlje zbog suše.

Četiri godine slabe kiše devastiralo je poljoprivredu u regiji pa je čak i proizvodnja opijuma pala za trećinu, usprkos rekordnoj proizvodnji u 2017. godini.

Ekstremni vremenski uslovii dodatno podižu strah da će globalne klimatske promene ubrzati uništavanje ionako fragilne države gde su decenije rata uništile i ekonomiju i društvo.

U izbegličkom kampu nedaleko od Herata, snimatelj CNN-a upoznao je Mamarin, ona je izgubila muža u ratu, dom zbog vremenskih neprilika i sada je izgubila ćerku zbog jednostavne potrebe da prehrani svoju porodicu.

Šestogodišnja Akila je, prema iskrivljenim pravilima po kojima funkcioniše život u izbegličkom kampu, sada vlasništvo druge porodice. Prodana je za 3.000 dolara Najmudinu, a on ju je zaručio za svog desetogodišnjeg sina Šer Agu.

- Pobegala sam iz sela s troje dece zbog suše. Došla sam ovamo jer sam se nadala nekoj pomoći, ali nisam dobila ništa. Da ne umremo od gladi, dala sam ćerku tom čoveku za 3.000 dolara, ali do sad smo dobili samo 70 dolara. Nismo imali novca, nismo imali hrane, a nismo imali ni da nam neko zaradi taj novac jer je moj muž ubijen - priča ona.

Kad ju je snimatelj upitao zna li Akila što ju čeka, Mamarin odgovara:

- Ne zna da sam je prodala. Kako bi i znala? Pa ona je samo dete. Nisam imala drugog izbora. Bilo u suzama, bilo s osmehom, moraće otići. Ko bi prodao deo svog srca, ako stvarno ne mora?

A Akilina sudbina je samo nekoliko metara dalje, u nešto bogatijem šatoru, kod njenog kupca Najmudina. Kultura ima jedan deo odgovornosti za takvu transakciju, jer u Avganistanu je uobičajeno prodavati ćerke za miraz umesto tražiti njihovo dopuštenje.

Najmudin tvrdi da je on zapravo pravi dobrotvor.

- Njena porodica nije imala ništa za jesti. Bili su gladni. Znam da sam i sam siromašan, ali verujem da mogu sve platiti, kroz dve ili tri godine - priča on.

Kad su ga pitali ima li kakve veze što praktički trguje decom, on kaže da to nema veze:

- Čak i stariji muškarac oženi devojčicu. Takve stvari se događaju.

Ni Najmudin nije pobegao zato što je to hteo već je i njega pogodila ista suša kao i ostatak zapadnog Avganistana:

- Žito je umiralo, nismo mogli da uzgajamo lubenice, svi usevi su nam propali zbog suše. Stoka nam je umirala, ovce, krave i koze su umirale od gladi jer ih nismo imali čime prehraniti.

Možda i najtragičnije je to što Akila nije toliko poseban slučaj. Jedan muškarac ispričao je kako je prodao svoju četvorogodišnju ćerku.

- Nisam imao drugog izbora. Došao mi je jedan čovek i ponudio jednostavan izbor. Ili ću platiti dug ili ću mu dati ćerku. Odabrao sam ovo drugo.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)