ŽENE SU VEŠALI O KUKE, PONIŽAVALI IH DAVAJUĆI IM RICINUS: Užasi Frankove diktature konačno isplivali u javnost

Sudija u Argentini istražiće slučajeve seksualnog zlostavljanja, ubistava, prisilnih pobačaja i krađe dece u doba Frankovog režima u Španiji, nakon što je proširila istragu o zločinima počinjenim tokom građanskog rata i diktature, a naročito zločine počinjene protiv žena.

Sutkinja Marija Servini de Kubrija već osam godina razmatra kršenja ljudskih prava tokom španske diktature. Skupina preživelih žena podnela je 2010. godine zahtev za pokretanjem istrage po načelu opšte nadležnosti.

Žrtve koriste ovo načelo jer im omogućuje da se u jednoj zemlji istraže i osude zločini počinjeni u drugoj zemlji, budući da je reč o kršenju ljudskih prava.

Naime Zakon o pomilovanju koji je stupio na snagu 1977. doneo je odluku da se Španija vrati u demokratiju i dao je imunitet onima koji su bili uključeni u zločine tokom građanskog rata i diktature, piše Guardian.

Servini će započeti s novim istragama nakon molbe nevladinog udruženja za ljudska prava "Women's Link Worldwide", koja zastupa šest žena žrtava tokom diktature 1939-1975.

- Glavna tužba u Argentini odnosi se na patnje kroz koje su prošle žene, ali ovo je prva tužba zbog specifičnog nasilja koje su žene pretrpele pod Frankovim režimom - izjavio je Aintcane Markvez, njihov advokat.

Smatra se da je čak 300.000 beba ukradeno u razdoblju otkad je Franko osvojio vlast, a nastavilo se čak i nakon njegove smrti 1975. godine. Tužba se takođe odnosi i na slučajeve silovanja, seksualnog nasilja, mučenja i ubistava žena kojima su brijali glave i terali ih da piju ricinusovo ulje kako bi gubile kontrolu nad radom creva i tako bile dodatno javno ponižavane.

- Ispričale su nam sve strahote kroz koje su morale da prođu i morali smo da preduzmemo akciju kako bi ljudi saznali da su žene pod Frankovim režimom bile izvrgnute posebnoj vrsti nasilja samo zato što su bile žene. Potrebno je da to javnost sazna kako bi se kompletirala prava slika o toj fašističkoj vladavini - rekao je Markvez.

Markvez je rekao da, iako pravni postupak možda neće završiti osudom, delomičnu zadovoljenje dobiće već i time što će se o tome konačno progovoriti na sudu i što će se čuti njihov glas.

Aktivistkinja, političarka i spisateljica Lidija Falkon, sada 82-godišnjakinja, bila je čak sedam puta hapšena pod Frankom. Nakon što je eksplodirala Etina bomba u Madridu 13. septembra 1974. godine, odvedena je u glavni zatvor i tamo su ju držali devet dana. Ruke su joj bile vezane, obesili su ju o kuku na i tukli do iznemoglosti.

- Bila sam prenaivna i rekla sam lekaru da imam infekciju jetre. Zato su me odmah počeli udarati u predelu jetre, zatim u abdomen i trbuh, urlajući na mene:"Nikad više nećeš roditi, ti kurvo!" - govori Falkon.

Konačno je odvedena u bolnicu na operaciju da bi prikrili opovrede koje su joj naneli premlaćivanjem, a onda je provela devet meseci u zatvoru. Falkon sumnja da će se pravda zadovoljiti, ali nakon što je o tome ćutala 40 godina, smatra da je vreme za suočavanje s istinom i da će i druge žene takođe hteti da ispričaju svoja stravična iskustva.

- Neke od mojih koleginica, koje su sad već starice, rekle su da im je laknulo nakon što su konačno nekome mogle da ispričaju svoje priče o tome kako su im ubijali muževe, sinove i kako su njih zatvarali - kaže ona.

- Ali da vam pravo kažem, meni nije nimalo lakše jer sve to ponovno proživljavam i ponovno patim. Ali znam da to moram da učinim i zato mi nije teško.

Ono što se dogodilo pod Frankom, dodala je, bila je "sramota za civilizovani svet.

Karlos del Tronko, koji ima 80 godina traži pravdu za dve žene koje nikad nije upoznao. To su njegove tetke Dariha i Mercedes Buksade, koje su tad imale 22 i 18 godina i putovale su na Majorku da bi tamo radile kao medicinske sestre. Bilo je to dan nakon što je izbio građanski rat. Čak ni oznake Crvenog križa koje su nosile obe na rukavu, nisu im bile nikakva zaštita od ostrvskih falangista. Odvedene su u grad Manakor gde su ih na glavnom trgu pljuskali i vređali.

Nakon što ih je pregledao lekar kako bi utvrdio jesu li device, sestre su više puta silovali pre no što su ih streljali. Njihova tela su bila spaljena i ostaci prekriven izmetom.

Za Del Tronka argentinsko suđenje nije osveta, nego traženje naknadne pravde i iznošenje istine, koja se mora pamtiti.

- Za mene, sve šta se dogodilo deo je istorije moje porodice - rekao je.

- Sporazum o zaboravu i zakon o amnestiji bili su politička odluka koju su doneli ljudi bez integriteta i koji nisu prihvatali ideje republike. To je kao da od Britanaca tražite da zaborave Dankirk i sve one koji su žrtvovali svoje živote u Prvom i Drugom svetskom ratu i čitavoj njihovoj istoriji, radi čiste političke podobnosti. Mislim da to u Velikoj Britaniji ne bi prošlo.

Za Del Tronka traženje pravde je ujedno i čin ljubavi i porodične dužnosti.

- Ne znam jesu li bile hrabre, ali znam da ljudi kažu da je puno tih žena umrlo s više smirenosti od mnogih muškaraca - rekao je.

Porodica je uvek govorila o Dariji i Mercedes s mnogo ljubavi. Ta ljubav i naklonost prema njima i danas žive u meni, a kako sam odrastao, tako je u meni jačala znatiželja da saznam što im se dogodilo. Sad je vreme da to svi saznaju.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)