KARL SAGAN: Zašto sam ceo život pušio marihuanu?

Doktor Karl Edvard Sagan je bio američki astronom, astrobiolog i posebno uspešan popularizator nauke. Svetski je poznat po svojim popularno-naučnim knjigama i kao su-autor nagrađivane televizijske serije Kozmos i istoimene knjige.

Takođe je napisao roman Kontakt, ekraniziran u istoimenom filmu iz 1997. godine s Džudi Foster. Pisao je o različitim temama uključujući astronomiju, potrebu za istinom u javnom diskursu, svetskom miru i klimatskim promenama. Njegova brilijantnost prikazuje se i u temama koje nisu isključivo unutar njegovih delatnosti, a njegov uvid u određena pitanja i problematiku najčešće je jako značajan.

Tekstovi koje je, doduše anonimno, pisao o marihuani su veliki doprinos raspravi o tome kako se ona može koristiti na primeran način i studija kako ako se marihuana koristi na štedljiv i pogodan način može imati svojih prednosti. U eseju kojeg je napisao pod pseudonimom "Mr. X" u knjizi iz 1971. godine Marihuana Reconsidered, Sagan je opisao kako je on konzumirao marihuanu i nazvao ju pozitivnom silom u njegovom životu.

O toj temi pisao je pod pseudonimom iz straha da mu takvi tekstovi ne naškode njegovoj naučnoj karijeri, a tek nakon njegove smrti 1996. godine otkriveno je ko je pravi autor tih eseja, piše The Big Think. U njemu je Sagan napisao kako je marihuanu prvi put probao u trenucima dok se samo bavio naukom i kada je bio spreman za nova iskustva. Postala mu je ugodna i privukla ga uvelike zbog toga što nije imala nikakve negativne učinke. Promena njegovog razmišljanja uzrokovanog marihuanom, kako kaže, pomogla mu je da ceni ili primeti stvari koje pre toga nije primećivao, u trenucima treznog stanja. Primetio je kako mu pomaže posebno u slučajevima potrebe razumevanja ljudi koje bi inače otpisao i proglasio ludima.

"Svest o tome kakav je svet oko nas može nas izluditi, a marihuana mi je omogućila da vidim kako je biti lud, i kako mi tu reč koristimo kako bi izbegli da mislimo stvarima koje su nam pre bolne. U Sovjetskom savezu politički disidenti se gotovo rutinski smeštaju u ludnice. Slična stvar, samo malo diskretnija, događa se i kod nas. Jeste li čuli što je taj i taj rekao juče? Mora da je potpuno lud, primeri su onoga što možemo često čuti. Pod uticajem marihuane otkrio sam kako ima nekoga unutar tih ljudi koje nazivamo ludima", napisao je u svom eseju.

Pomogla mu je, kako nastavlja dalje, i da sam bolje razume sebe.

"U tim stanjima mogao sam se setiti svoje prošlosti, prisetiti uspomena iz detinjstva, prijatelja, rođaka, ulica, mirisa, stvari sa kojima smo se igrali pa čak i ukusa iz tih vremena. Mogao sam da rekonstruišem neke događaje koje u tom trenutku nisam mogao u potpunosti da razumem. Omogućilo mi je to bogat uvid u moj život i ono što zapravo jesam", dodaje. Kaže kako mu je marihuana pomogla da na jedan posve drugačiji način shvati i razmišlja o muzici i umetnosti, što nikada pre toga nije.

"Takva iskustva pomogla su mi da više cenim umetnost, koju nisam ranije puno doživljavao. Razumevanje želje umetnika koje u takvim trenucima mogu postići, često mi je pomoglo i u trenucima kada sam loše. To je jedno od mnogih ljudskih iskustva u kojima mi je pomogla marihuana. Slično se tako dogodilo i sa glazbom. Po prvi puta sam mogao čuti različitost i sav obujam i harmoniju dela, njeno bogatstvo. Profesionalni muzičari mogu lako razdvojiti delove jedne pesme i čuti ih u isto vreme u svojoj glavi, što ja pre toga nisam mogao", kaže.

Marihuana je poboljšala i njegov seksualni život. "Marihuana pojačava seksualni užitak i pojačava osetljivost, produžuje se i trajanje orgazma, no to može biti uobičajeno iskustvo trajanja vremena koje dolazi uz konzumaciju marihuane", napominje. S obzirom na sve te prednosti zalaže se za njenu legalizaciju. "Ilegalnost marihuane je sramota, ta prepreka potpune upotrebe te droge koja omogućava spokoj i uvid, osetljivost i partnerstvo u svetu koji postaje sve luđi i opasniji", naglašava. Njegova razmišljanja o marihuani slična su onima Aldousa Huxleyja i njegovog pogleda na psihodelične droge. Obojica su mislila kako takve droge mogu promeniti našu percepciju, i omogućiti nam da vidimo svet na drugačiji način. Da napravimo odmak od one potrebe za preživljavanjem do osetljive percepcije onoga što nas okružuje. Huxley je napisao celu knjigu The Doors of Perception, o fenomenu kojeg je nazvao "Mind at Large". Upotreba marihuane uticala je i na njegov rad, i kako on smatra, učinila ga boljim.

"Posebna ideja porekla i rasizma prikazana Gaussovom krivuljom, tako očita u nizu slučajeva, no tema o kojoj se nije često pričalo. Krivulju sam nacrtao u mehurićima sapunice u kupaonici i nakon toga ju je zapisao. Jedna je ideja vodila drugoj, a nakon sat vremena teškog rada shvatio sam kako sam napisao kratke eseje o nizu tema, društvenih, filozofskih i sl. Iskoristio sam ih na svojim predavanjima, i u knjigama", napisao je.

Tvrdi kako mu je konzumiranje pomoglo da bolje razume niz društvenih fenomena, koje je počeo komentirati češće tokom svojih kasnijih godina. Nije doduše napisao tačno do kojih je velikih ideja došao pod uticajem marihuane. No njegov primer ne bi se trebao shvatiti na način da pomislite da ćete postati genijalni naučnik, čudno prirode, samo ako konzumirate marihuanu. Njegovo pisanje ne dotiče se onih nuspojava česte upotrebe marihuane kao što su smanjenje motivacije, problema s pamćenjem, i nemogućnosti dugoročnog planiranja.

U svetu u kojem iz dana u dan marihuana postaje sve prisutnija i zakonski dozvoljena, moramo razmišljati o tome koliko dobra, a koliko lošeg nam može doneti. Stoga ovi tekstovi jednog, možemo ga tako nazvati inteligentnog ljubitelja marihuane, mogu biti vredni doprinos ovoj dugoročnoj debati.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)