BOGATAŠICA SE 24 GODINE SKRIVALA U HOTELSKOJ SOBI: Misterija koja još trese svet

Margaret Kilkeni, sobarica u hotelu Herald Skver u Njujurku, nije znala kako da pospremi krevete u apartmanima 551 - 552. Jedini znak života koji je videla u tim sobama bile su blede, suvonjave ruke koje bi se povremeno povukle kroz lagano odškrinuta vrata kako bi uzele čistu posteljinu i nešto namirnica.

Kilkeni je zato bila i više nego iznenađena kad su se vrata apartmana otvorila 1931. i kad se začuo hrapav glas: "Devojčice, dođi ovamo! Moja sestra je bolesna". Bila je to naredba 93-godišnje Ide Vud, piše Ozi, čuvene milionerke iz Nju Orleansa koja je 24 godine ranije naprosto iščezla iz visokog društva. Njena priča, nazvana u knjizi "Pustinjak s Trga Herald", okupirala je naslove i osvojila naciju početkom 1930-ih.

U danima nakon prvog pozivanja u pomoć, povorka advokata, pogrebnika, navodnih rođaka i hotelskog osoblja prodefilovala je kroz apartmane 551-552.

Otkrili su da je milionerka, o kojoj su nekada pisale novine i o njenoj krhkoj lepoti, sada je bila pogrbljena i sasušena, potpuno posedela. Ispalo je da je već više od dve decenije tamo živela sa svojim sestrama Meri i Emom u skoro potpunoj izolaciji. Sobe su bile gotovo skroz napunjene odbačenim stvarima; lekar koji je došao da pregleda Mariju jedva je uspeo da pronađe mesto da stoji između gomile starih časopisa, kutija, kovčega, čudnih zbirki novinskih isečaka i komada tkanine. Sestre nisu samo gomilale predmete - skriveno među gomilom smeća bilo je celo Idaino bogatstvo. Oko milion dolara gotovog novca i nakita pronađeno je u kartonskim kutijama, prtljažnicima i kutijama grickalica, a 500.000 dolara pronađeno je u kožnoj vrećici koju je Ida skrivala pod suknjom.

Nakon njene smrt više od hiljadu ljudi javilo se tvrdeći da su zakoniti naslednici njenog bogatstva. Poput arheologa na kopnu, istražitelji su zajednički sakupljali delove života Ide Vud iz hrpe predmeta pronađenih u apartmanima. Izvod iz matične knjige rođenih, pisma, računi i potvrde otkrili su njen pravi identitet: ona je bila Elen Volš, siromašna irska useljenica koja je odrasla, ne na plantaži u Nju Orleansu, nego u siromašnom kraju u Masačusetsu.

Njena "sakupljačka dilema nastala je tako što je izbegavala svoje najveće strahove", kaže Rene Vinters, autorka "sakupljački impuls: gušenje duše", kojom obrađuje prošlost lažne milionerke, tajnost i strah da će ju javnost raskrinkati kao lažljivicu. Godinama nakon njene smrti, njena velika obmana razotkrivena je, opet se ubacujući među naslove, ovaj put s pričom koja je bila čudesnija od fikcije. Idina obmana čak nije bila rezervisana samo za javnost: njena mlađa sestra Ema ceo život je provela verujući da je ćerka Ide i Bena Vuda iako je bila, zapravo, Idina najmlađa sestra. Ida je u Njujork prvi put došla još 1857. godine, sa 19 godina. S visokim jagodicama, kestenjastom kosom i živim, zanosnim očima, bila je upečatljive i nežne lepote.

- Grad carstva - kako se tada zvao, bio je poput zemlje čudesa mladoj ženi koja je gutala očima zaslepljujuće bogatstvo elita Vest Sajda.

Znala je da je jedini način da se žena popne uz društvenu lestvicu preko braka i tako je odmah krenula u potragu za bogatim mužem. Pretraživala je sve tračeve i glasine u potrazi za pravim kandidatom, konačno se odlučivši za vlasnika dnevnika Dejli njuza i brata gradonačelnika, 37-godišnjeg Bena Vuda. Njeno prvo pismo Benu pronađeno je među njenim stvarima. U njemu piše da je čula da su njegove bivše ljubavnice o njemu govorile jako dobro, te mu stoga ona nudi "ugovor o ugodnoj intimnosti", ističući svoj dobar izgled. Čudan, ali romantičan pristup je uspeo: "Ida" i Ben su se upoznali, ludo su se zaljubili jedno u drugo i započeli su desetogodišnju aferu koja je kulminirala brakom 1867. godine. Pedeset godina koje su proveli skupa pre Benove smrti 1900. godine bili su kao iz snova i usred bogatstva. Ben je obasipao Idu najfinijim draguljima, krznom, haljinama i pažnjom. Odlazili su na ekstravagantna putovanja širom Amerike i Evrope, Ida je čak 1863. plesala s princom od Velsa na njegovom balu u Njujorku, a 1861. upoznala je i Ibrahim Linkold. Nakon što je Ben umro, Ida je postala urednica Dejli Njuza, u čemu je spektakularno propala. Otpustila je polovinu novinara i, umesto da izveštava o aktuelnim događajima, insistirala je da se novine usresređuju na ljudski zanimljive teme. Ispalo je da je bila izrazito fascinirana pustinjacima i njihovim osobinama. Konačno je prodala novine 1901. za 340.000 dolara, a sledećih nekoliko godina provela je krstareći Mediteranom i na putovanjima Evropom s Marijom i Emom.

Onda je naišla na prijatelja bankara s Pete avenije koji joj je rekao da je zabrinut zbog financijske situacije u zemlji. Ovo je probudilo osiromašeno dete iz najdubljih prostora njene duše, najhitnije je povukla sav novac iz banke, stavila je u vreću i krenula u Herald Skver Hotel sa svojim sestrama. Tamo su se tri žene, nakon što su tako dugo živele udobno, povukle u pustinjsku izolaciju, dok je u svetu "besneo" 20. vek. Njihova izolacija sprečila ih je da uopšte ikada čuju ikakvu radio emisiju, da pogledaju film ili začuju motore aviona iznad sebe. Zidovima odvojene od ostatka sveta, usred smeća, Ida i njene tajne o njenim skromnim počecima ostale su na sigurnom.

Bonus video:

KRATKI ESPRESO 7 (VIDEO)

(Espreso.co.rs / Express.hr)