UŽIVALA JE DA IH GLEDA KAKO SE MUČE! Ova žena je vodila FARMU BEBA, i odgovorna je za smrt 400 MALIŠANA!

Amelija Elizabet Dajer je jedna od najvećih zločinaca u istoriji.

Ona je u 19. veku, u vreme viktorijanske Engleske, vodila "farmu beba". Uzimala bi novorođenu jecu od nesrećnica koje su ostale trudne a nisu imale muževe i htele su da sakriju svoje stanje i to im masno naplaćivala.

Obećala bi im da će se brinuti za njihovu decu ili da će im naći nove porodice. Ništa od toga ne bi učinila. Bebe bi umrle ili od neuhranjenosti, a mnoge je ona i ubila svojim rukama.

Jedna od najbrutalnijih (žena) ubica u istoriji ubijala je dojenčad više od 20 godina. Sudili su joj i obesili je za ubistvo jedne bebe, ali sumnja se da ih je ubila čak 400, a možda i više.

Rođena je 1837. u malom selu kraj engleskog gradića Bristola. Bila je najmlađa od petoro dece. Njen otac je bio stolar i porodica nije bila siromašna. Naučila je da čita i piše i volela je književnost, posebno poeziju. Majka joj je psihički obolela što je bila posledica pegave groznice.

Amelija je svedočila majčinim nasilnim ispadima i brinula se o njoj do njene smrti. Nakon majčine smrti živela je s tetkom u Bristolu, a onda je otišla da nauči zanat za izrađivanje korseta.

Tamo je upoznala Džordža Tomasa i za njega se udala. On je imao 59 godina, a Amelia 24. Kad su se venčali oboje su lagali o godinama kako razlika ne bi bila tako velika. Ona je dodala 6, a on oduzeo 11. godina.

Nakon udaje postala je medicinska sestra i tada je upoznala babicu Elen Dejn koja ju naučila kako se može lagodno živeti od "brige" za neželjenu decu. Elen Dejn je u vlastitom domu primala majke koje su rađale nezakonitu decu a nakon porođaja one su joj svoje bebe ostavljale. Elen bi za to dobila novac a decu bi tada davala na usvajanje ili ih ostavljala da umru od gladi.

Dobro je zarađivala jer su očevi, koji su često dolazili iz bogatih porodica, plaćali i po 50 do 80 funti kako se ne bi saznao njihov identitet. Ali u većini slučajeva plaćale su majke koje su htele da se njihov "nemoral" zataška. Njima je naplaćivala pet funti.

One bebe koje su previše plakale omamljivala je alkoholom ili nekim drugim opijumom . Majke koje su se vraćale da bi videle svoju decu je odbijala, a neke koje su i znale što ona radi sramile su se ili su se bojale da je prijave.

Amelija je, nakon što je rodila ćerku, nakratko prekinula dar adi kao medicinska sestra, ali nakon što joj je 1869. suprug umro, morala je da nađe izvor prihoda, a farma beba bila je laka zarada. Obećavala je roditeljima da je ona ozbiljna i odgovorna i da će se dobro brinuti za njihovu decu. Ali i ona je decu zanemarivala, umirala su od gladi, a neke bebe je ubijala.

Godine 1879. našla se pod istragom jer je lekar dobio dojavu o velikom broju smrti dece u ustanovi koja se zvala " Dyer's care". Na kraju je bila osuđena za zanemarivanje dece i dobila je šest meseci teškog rada.

Kasnije je nekoliko puta bila u sanatorijumu. Amelija zapravo nikada nije bila bolesna nego je glumila napade svaki put kada bi trebalo da se sakrije od policije.

Godine 1890. uzela je nezakonito dete jedne guvernante. Kada je došla da vidi dete prepoznala je da to nije njena beba. Amelija se tada izvukla tako što je odglumila psihički slom. Često je, kako bi bolje glumila, uzimala alkohol i razne opijate.

Godine 1893. je izašla još jednom iz sanatorijuma. U toj je bolnici doživela vrlo neprijatno iskustvo i nakon toga više nikada nije glumila psihički slom, niti je ikada više završila u sanatorijumu.

Amelija je ubijala bebu tako što bi joj zamotala traku oko vrata i čvrsto ju zavezala. Beba se gušila u mukama. Uživala je gledati kako se beba muči.

Barem je tako posle izjavila na sudu. Telo dečaka Harija Simonsa koji je bio star 13 meseci stavila je u torbu i bacila ga u Temzu.Krajem 1896. brodar na Temzi našao je jedno telo bebe, a posle je izvučeno još šest malenih tela.

Amelija Dajer je uhapšena 4. maja i optužena za ubistvo. Njen zet Artur Palmer, muž njene ćerke, optužen je da joj je pomagao.

Na suđenju se Amelija branila neuračunljivošću. Ali sud je zaključio da nije luda. Priznala je samo ubistvo Doris Marmon . Osuđena je na smrt. Njen zet i njena ćerka su oslobođeni sumnje . Zet je oslobođen na temelju priznanja koje je Amelija napisala. U zatvoru je, dok je čekala izvršenje kazne, napisala pet knjižica "Svoje istine i ispovesti".

Objesili su je 10. juna 1896. Dokazana su joj tri ubistva : Doris Marmon koja je bila stara četiri meseca, Harija Simonsa koji je imao 13 jeseci i Helene Fraj koja je imala godinu dana ili je bila mlađa. Ali na temelju dokaza policija je zaključila da je moralo biti mnogo više žrtava.

Nakon što je Amelija pogubljena, vlasti su postrožile zakone o usvajanju, ali trgovina decom i zlostavljanje nije prestalo.

(Espreso.co.rs/Večernji.hr)