NOĆ SAM PROVEO SA LIDIJOM, A UJUTRU SAM ZAŽALIO ŠTO SAM ŽIV: Uradio sam NAJOGAVNIJU stvar u njenoj kuhinji! (FOTO)

Priča Filipa Henrija koji boluje od Kronove bolesti osvojila je ogromnu pažnju publike na festivalu Edinburgh Festival Fringe. Ovaj hrabri čovek pred milionima je podelio svoje užasno iskustvo na prvom sastanku i osvojio simpatije celog sveta.

Prenosimo vam njegovu priču u celosti:

''Nema ničeg seksepilnog u vezi sa dijarejom. A budući da je to glavni simptom Kronove bolesti, nalaženje partnera je baš, baš teško. Zato sam odlučio da se sa ovim problemom nosim tako što ću ga potpuno ignoristati i evo kako je sve ispalo.

Uvek sam mislio da je Lidija slatka, ali se nikada ništa nije desilo između nas.

Godinama smo se znali, a onda mi je jednom zapalo za oko da na ruci više nema burmu. Iskoristio sam priliku da je pozovem na večeru. Iako smo se znali godinama, tema Kronove bolesti nikako nije iskrsla pa Lidija tako nije znala šta je čeka.

Tešio sam se da je bitno samo da prvi sastanak prođe toliko dobro da poželi i drugi, a i treći. Treći sastanak je idealan da se saopšti da imate Kronovu bolest. Posle trećeg sastanka treba vam baš dobar razlog da prestanete da izlazite sa nekim, a nema žene koja će imati hrabrosti da kaže da neće da se viđa sa vama jer imate hroničnu bolest.

E sad, da je još i moje telo htelo da sarađuje, mislim da bi sve prošlo idealno. Međutim, moje telo je odbilo da mi pruži mogućnost da imam tri sjajna dejta. Zapravo, nije mi dozvolilo ni jedan ljudski sastanak.

To veče, dok sam čekao taksi, u stomaku mi je kuvalo. Nadao sam se da je nervoza, ali sam zahvaljujući loperamidu stigao do restorana bez problema.

Ušetao sam i video Lidiju. Izgledala je fantastično. Video sam da je i ona uzbuđena. S druge strane, ja sam hitno morao u toalet. Odjurio sam tamo brzinom svetlosti.

Pokušavao sam da održim pozitivan stav. Nije videla da sam ušao u restoran, mogao sam da se izvučem.

Posle par minuta pokušavanja, shvatio sam da nema ništa od mog toaleta i izašao sam. Iznad pisoara su stajala dva tipa i izazivala jedan drugog da uzmu pilulu ekstazija. Značajno sam ubacio tabletu loperamida i dobacio im "Treći za večeras". Ostali su da gledaju otvorenih usta.

Okrivio sam taksi za to što kasnim, i Lidija i ja smo imali prijatnu večeru. Čak se i smejali mojim forama. Posle restorana krenuli smo u pab u kojem je svirao lokalni bend.

Sve je delovalo dobro, toliko dobro da sam umalo zaboravio na Kronovu bolest. A onda je počelo. Prvo par grčeva, a onda neizdrživ bol. U panici sam skenirao pab u potrazi za toaletom.

Dok sam panično gledao okolo, desilo se nešto neočekivano - Lidija me je romantično uhvatila za ruku i krenula da nam ispreplete prste.

Maštao sam o tom trenutku, ali se dešavao u skroz pogrešno vreme. Povukao sam ruku iz njene, rekao joj da sam "spazio nekog kog poznajem" i otrčao ka toaletu.

Dok sam sedeo na šolji, očajavao sam. Napravila je prvi korak a ja sam je odgurnuo. Sigurno je mislila da mi se ne dopada.

Kad sam se vratio, ruke su joj bile prekrštene preko grudi, a konverzacija više nije išla tako glatko.

''Lidija, izvini što sam onako otrčao. Moja bivša je ušla i plašio sam se da ne napravi scenu kad nas vidi ''- rekao sam joj.

Bila je to patetična laž i nasela je na nju.

20 minuta kasnije bili smo u taksiju na putu za njen stan. 30 minuta kasnije bili smo u njenom krevetu. Neću vam reći koliko minuta kasnije, ležali smo zagrljeni sa smeškom na ustima. Bio sam srećan.

A onda je svanulo jutro. Jutro je uvek moj najgori deo dana, jer prvo moram da otrčim do toaleta, što pre. Ovog puta nisam znao gde je toalet. Okrenuo sam se da pitam Lidiju. Nije bila tu.

Trčao sam po kući a onda čuo za mene strašan zvuk. Tuš je radio. Pokucao sam.

''Hoćeš još dugo?'

''za 15ak minuta. Stavi vodu'' - dobacila mi je.

Nema šanse da toliko izdržim. Već sam bio na ivici da eksplodiram. U stomaku mi je zavijalo. Trčao sam po kući tražeći neko rešenje. Toalet za mačke? Nema šanse. Spazio sam neke široke vaze i odlučio da mi to bude "Plan B".

A onda sam u kuhinji naišao na korpu za otpatke. Pored nje je bila gomila papirnih ubrusa. To je bilo to. Morao sam to da uradim.

Kada je Lidija ušla u kuhinju obmotana peškirom, zastala je u sekundi, otvorenih usta.

''Napravio si mi doručak!''

Klimnuo sam glavom i nasmešio se. Dramatično sam izvukao stolicu i ponudio joj da sedne. Bio je tu i čaj koji se dimio.

Pogledala me je i zatresla glavom: "Ne mogu da verujem da si to uradio".

Slegnuo sam ramenima i rekao: "I ne samo to, izbacio sam ti i đubre".

Bonus video

(VIDEO) URNEBESNO! Ovo je „najjaći“ čovek u mahali!

(Espreso.co.rs / Novi.ba)