ZAROBLJENA SAM U SVOJOJ GLAVI, ŽELIM DA BUDEM SLOBODNA: Ovo je priča o devojci koja se zbog svojih psihičkih problema izborila za EUTANAZIJU!

U januaru ove godine, mlada Holanđanka Aurelija Brauvers popila je otrov koji su joj dali lekari, i legla da sačeka svoju smrt.

Međutim, ona nije bila terminalno bolesna, niti je imala povrede zbog kojih bi bila potpuno nepokretna - njena želja za smrću potiče od njena psihičke bolesti.

- Imam 29 godina i dobrovoljno želim eutanaziju. Napravila sam takav izbor zbog svojih mentalnih problema. Moja patnja je nepodnošljiva i beznadežna. Svaki udisaj mi je mučenje... - pisala je ona pre smrti.

Eutanazija je potpuno legalna u Holandiji, a tamošnja televizija RTL Nieuws pratila je Aureliju dve nedelje pre njene zakazane smrti, 26. januara. Kod kuće je imala belu tablu, na kojoj je crnim markerom precrtavala dane do sudnjeg datuma.

Poslednje dane Aurelija je provodila sa svojim voljenima, baveći se svojim hobijima i vozeći bicikl po gradu Deventer, koji je obožavala. Takođe je posetila krematorijum, jer se opredelila da njeno telo posle smrti bude spaljeno.

Praksa asistirane smrti u Holandiji je dozvoljena pod uslovom da doktori smatraju da pacijent trpi "patnju koja nema izglede da bude smanjena ili uklonjena" kao i da "ne postoje alternative u situaciji pacijenta".

Ovi kriterijumi sasvim su zadovoljeni u slučaju da neko ima terminalnu bolest koja mu uzrokuje velike bolove - i od 6,585 eutanazija u Holandiji prošle godine, većina je izvedeno upravo iz tih razloga.

Ali, 83 osobe su eutanizirane zbog psihičkih tegoba - poput Aurelije.

Njena želja da umre produkt je duge istorije mentalnih problema.

- Kada sam imala 12 godina, patila sam od depresije. Kada mi je to prvi put dijagnostikovano, rečeno mi je i da imam poremećaj granične ličnosti. Zatim su usledile ostane dijagnoze: problem sa vezivanjem, hronična depresija, hronična sklonost suicidu, anksioznost, psihoza, a čujem i glasove - govorila je Aurelija.

Njeni lekari nisu hteli da odobre njen zahtev za eutanazijom, pa se obratila "Klinici za okončanje života" u Hagu.

Ova klinika bavi se slučajevima pacijenta kojima lekari nisu odborili asistiranu smrt. Klinika je nadgledala smrt čak 65 od 83 pacijenata sa psihičkim problemima koju su želeli da umru. Ipak, to je samo 10% slučajeva pacijenata kojima su uspeli da izbore smrt - jer je to dug i komplikovan proces.

- Psihijatrijski slučajevi sa kojima se bavimo su mlade osobe. Aurelija Brauvers je primer veoma mlade žene. Zato je i teško doneti odluku u takvim slučajevima, jer se oduzima dosta života - kaže doktorka Kit Vanmehelen sa te klinike.

Tokom poslednje dve nedelje svog života, Aurelija je često bila pod stresom i samopovređivala se.

- Zarobljena sam u svom telu i glavi, samo želim da budem slobodna. Nikada nisam bila srećna, ja ne poznajem uopšte koncept sreće - govorila je.

Sander Paulus, novinar koji je to vreme proveo sa njom, seća se da joj je bilo teško.

- Nije bila stabilna tokom dana. Osećao se taj pritisak u njenoj glavi. Nije razgovetno ni govorila - osim kada bi tema bila eutanazija. Povodom toga je bila veoma jasna - priča on.

Međutim, da li Aurelijino psihičko stanje znači i da ona ne može da donese racionalnu odluku da umre - pa je ta odluka tek simptom njene bolesti?

- Nikada ne možete biti100% sigurni. Morate biti sigurni da ste uradili sve da uklonite simptome koji dolaze iz njihove patologije. Kod poremećaja ličnosti želja za smrću nije retka. Ali ako je ta želja konstantna, i ako terapije nisu pomogle, to je isto kao želja pacijenta koji boluje od raka i ne želi da sačeka kraj - kaže doktorka Vanmehelen.

Ali, doktor Frank Koerselman, najglasniji protivnik eutanazije u slučaju psihičkih bolesnika, nije tog mišljenja.

- Kako ja mogu znati - kako može bilo ko znati - da njena želja da umre nije simptom njene bolesti? To što ona može da racionalizuje tu odluku ne znači da odluka nije znak bolesti.

Takođe, Koerselman smatra da psihijatri nikada ne treba da podržavaju odluku svojih pacijenata da umru.

- Možete biti zavedeni njihovim gubitkom nade. Ovi pacijenti je gube, ali vi treba da ostanete pored njih i vratite im nadu. I treba da im stavite do znanja da nećete odustati od njih - smatra on.

Smrt Aurelije Brauvers svakako je izazvala veliku debatu u Holandiji. Niko nije dovodio u pitanje da li eutanazija treba da bude legalna, ali se dosta preispitivalo da li namenjena ovakvim slučajevima.

Doktorka Vanmehelen smatra da će psihijatrijski pacijenti koji ne dobiju eutanaziju svakako ubiti sami.

- Tretirala sam pacijente za koje sam znala da će izvršiti samoubistvo. Znala sam. Oni bi mi to govorili, to sam i osećala, i mislila sam "ne mogu vam pomoći". Tako da je eutanazija kao alternativa veoma zahvalna. Oni koji žele da počine samoubistvo za mene su isto što i terminalno bolesni pacijenti. Ne želim da napustim pacijente koji ne mogu više da se nose sa životom. To me čini spremnom da izvršim eutanaziju.

- Jednostavno se ne slažem sa tim - uzvraća doktor Koerselman.

- Ceo život radim sa pacijentima koji su suicidalni - ali nijedan nije bio "terminalan". Naravno imao sam pacijente koji su izvršili samoubistvo, ali to su bili oni od kojih sam to najmanje očekivao - dodaje.

Aurelija Brauvers je u dokumantarcu koji je snimila TV ekipa ipak sa velikom odlučnošću govorila o okončanju svog života:

- Mislim da sam probala oko 20 puta da se ubijem. Par puta je bilo kritično, ali su mi srce i pluća bili previše zdravi. Doktori bi rekli "to je čudo, ali uspela je da preživi".

Na svoj poslednji dan na Zemlji, Aureliju je posetio njen omiljeni pevač Mark Bosanto. Imala je večeru sa prijateljima, bilo je smeha i nazdravljanja. A onda je napisala i svoju poslednju objavu na društvenim mrežama:

- Spremam se za svoje putovanje. Hvala vam svima za sve. Neću biti dostupna od danas.

Njeni voljeni namestili su joj sobu u kojoj će umreti. U dokumentarcu je poslednji put snimljena upravo sa otrovom koji će je usmrtiti.

- Ovo je to piće. Znam da ima gorak ukus, ali ću da ispiti. A onda idem na spavanje - rekla je.

Tada je novinar upitao da li ima sumnji i preispitivanja.

- Nemam dileme. Spremna sam - spremna da odem na putovanje.

- Nadam se da ćeš pronaći ono što tražiš - rekao joj je novinar.

- Definitivno hoću - bio je Aurelijin poslednji odgovor.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/BBC.com)