Niko ne uspeva da otkrije MISTERIJU njenog nestanka ni posle 80 godina: Sada su otkriveni njeni POSLEDNJI POZIVI ZA POMOĆ - od ovih reči prolazi nas JEZA!

Misterija njenog nestanka i dalje zbunjuje stručnjake, a niz teorija pokušava da odgonetne kako su izgledali njeni poslednji dani.

Amelija Erhart zagazila je u Tihi okean i popela se na svoj potonuli i uništeni avion Lockheed Electra.

Upalila je motor, pa zatim radio i poslala u svet poziv u pomoć, ovaj put očajniji nego što je bio onaj pre. Shvatila je kako plima postaje sve veća i uskoro će povući avion i tako je u potpunosti odseći od civilizacije i bilo kakve mogućnosti spašavanja. Ceo svet čuo je njen poziv u pomoć. Čula ga je i jedna 15-godišnjakinja na Floridi. Opisala je taj očajni poziv u pomoć i rekla kako je čula reči: "Pomozite što pre, voda je do kolena, spasite me". Domaćica u Torontu čula je nešto kraću poruku, ali ništa manje strašniju: "Voda nam je ušla, nećemo moći dugo da izdržimo".

Ove mučne snimke, kako smatraju u International Group for Historic Aircraft Recovery (TIGHAR), bile su zapravo poslednji trenuci života Amelije Erhart. Oni su analizirali niz poziva u pomoć koji su se mogli čuti danima nakon njenog nestanka. Tog leta 1937. godine trebala je da postane prva žena koja je avionom preletela ceo svet. Ipak, umesto slavlja tog istorijskog poduhvata, kako kaže jedna od teorija TIGHAR-a, ostala je nasukana na pustom ostrvu i očajnički pokušavala da pozove pomoć. Erhartova i njen navigator Fred Nunan poziv u pomoć mogli su da pošalju samo u trenucima dok je plima bila mala, kako ne bi poplavila motor, razmišljaju teoretičari koji pokušavaju da otkriju šta se zapravo dogodilo. To je ograničilo njihove mogućnosti na samo nekoliko sati svake noći. Nije to bilo dovoljno pa su ovi nasukani brodolomci nažalost preminuli. Te istorijske poruke dokaz su, kako kaže direktor TIGHAR-a Rik Gilespi, kako par nije poginuo ubrzo nakon pada u okean, kako je do sada smatrala američka mornarica.

- Ovi aktivni trenuci i periodi tišine i činjenica kako se poruke menjaju 5. jula kada postaju zabrinuti zbog vode, u tome leži priča - naglašava Gilespi.

Neke delove njenih poslednjih poruka čuli su članovi vojske i ostali koji su ih tražili, naglašava Gilespi. Ostale su čuli i oni koji su slušajući radio slučajno naleteli na njen poziv u pomoć. Sve te poruke odbacila je američka mornarica, koji su zaključili kako je njen avion potonuo negde u Tihom okeanu. Gilespi pokušava da ospori ta otkrića već nekoliko desetina godina. On veruje kako je Erhartova provela svoje poslednje dane na Gardner ostrvu, današnjem Nikumaroru, nenaseljenom ostrvu. Možda je bila i povređena, Nunan najverovatnije i teže, ali nisu poginuli prilikom udara u more. 2. jula 1937. godine nakon što je njen avion nestao, američka mornarica poslala je vest svima.

Zamolili su sve koji imaju radio i da slušaju frekvencije koje je ona koristila na svom putu. Nije to bio lagan zadatak. Njihov radio bio je dizajniran samo za komunikaciju unutar nekoliko stotina kilometara, a okean je bio puno, puno veći, piše The Washington Post.

Oni koji su slušali njene frekvencije čuli su signal koji je dao nagoveštaj da neko priča, ali većina ipak nije čula ništa. Ostali su čuli nešto što su sami objasnili kao loš pokušaj Morzeovog koda. Ipak, zahvaljujući naučbnim načelima sekundarne frekvencije ostali su čuli puno više. Kao dodatak primarnim frekvencijama "odašiljač je isključio sekundarne frekvencije", stoji u njihovim dokumentima. Takve frekvencije mogu da pređu velike udaljenosti ali njihov jasan prijem je nepredvidiv.

Što znači da su njene pozive upomoć čuli ljudi koji su se našli u pravom trenutku ispred svojih radio uređaja. U njihovom izveštaju tako stoji: Duž severne Amerike nepoznati ljudi bili su iznenađeni što su neočekivano čuli pozive upomoć Amelije Erhart.

Obavestili su svoje članove porodice, lokalne vlasti i novinare. Neke informacije istražile su vlasti i utvrdile kako su tačne. Ostale su bile odbačene i prepoznate tek godinama kasnije. Iako je takvih primera bilo malo, prijemi poruka svedoče o strašnoj sceni koja se tada događala. Plima je Erhartovu i Nunana naterala da se drže strogog rasporeda, traže sklonište, zaštitu od sunca i hranu tokom užarenog dana, a uveče odlaze do letelice kako bi pokušali putem radija da pozovu pomoć.

U SAD-u su ljudi čuli delove signala koji su ukazivali da je neko u nevolji. Tako je 3. jula Nina Pakston, iz Ašlanda, rekla kako je čula njen glas i nerazgovetnu poruku s nekoliko jasnih delova. Rekla je kako je na "malom ostrvu pored...", tada je spominjala oluju i kako jako duva vetar.

- Moraćemo otići odavde. Ne možemo ovde ostati dugo - rekla je Erhart.

Misterija obavija njen nestanak već 81 godinu, a TIGHAR nije jedina organizacija koja pokušava da otkrije šta se dogodilo. Gilespi je samo jedan od istraživača koji su posvetili svoje vreme i resurse u pokušaju da odgonetnu jednu od najvećih avionskih misterija svih vremena. Majk Kembel, penzionisani novinar i autor knjige Amelija Erhart:Napokon istina, insistira na tvrdnji kako su Erhartovu i Nunana zarobili Japanci na Maršalovim ostrvima. Mislili su kako su američki špijuni. Oni su umrli u zarobljeništvu nakon strašnog mučenja.

Elgen Long, veteran iz mornarice i stručnjak o njenom nestanku, napisao je knjigu i tvrdi kako se njen avion srušio u okean i potonuo. Gilespi kaže kako dokaza koji podržavaju njegovu teoriju o Gardner ostrvu ima sve više. On veruje kako su poruke koje su slane tokom tih šest dana dolazile od Erhartove i povremeno Nunana. Takođe veruje i kako su kosti koje su pronađene na tom ostrvu 1940. godine bile njene ali da su pogrešno identifikovane i odbačene. Veruje kako je ona umrla na ostrvu, a njen avion je progutao Tihi okean. Ipak, svestan je kako je javnosti potrebno više od ovih tvrdnji.

- Znamo kako javnost očekuje i zahteva nešto jednostavno. I isto tako svesni smo da živimo u trenucima prekomernog poricanja i u nauci - naglašava.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Washington Post)