USPELA JE DA PREVARI CEO SVET I POSTANE MILIJARDERKA: Njen uspon i PAD su filmska priča, neverovatna SUDBINA!

Za Elizabet Holms, najmlađu milijarderku koju su donedavno mediji uzdizali kao jednu od uspešnih priča iz Siliciumske doline, nazivajući je ženskim Stivom Džobsom, ruže ovih dana ne cvetaju. Nakon optužbi za prevaru kojima je vrednost firme “Theranos”, čiji je osnivač, s ne tako davnih devet milijardi dolara pala na znatno manji iznos, Holms je podnela ostavku te direktorsko mesto prepustila dosadašnjem glavnom savetniku firme Dejvidu Tejloru.

Od početaka 2003. godine kad je osnovala farmaceutsku firmu “Theranos”, preko vrhunca u 2014. godini kad ju je “Forbs” proglasio najmlađom milijarderkom, do, kako se čini, konačnog pada, slika Holms u javnosti prošla je transformaciju od mlade rastuće preduzetničke nade do prevarantkinje koja zlostavlja svoje zaposlenike. Od ideje koja ju je lansirala u zvezde, revolucionarne metode vađenja i analiziranja krvi, danas su ostale samo ruševine.

Pre samo četiri godine bila je na vrhu sveta

Već 2014. godine Holms je, kako piše “Biznis insajder” u svom tekstu o njenom padu, bila na vrhu sveta. Činilo se da ništa ne može stati na put genijalnoj mladoj ženi koja je osmislila revolucionarnu ideju skraćivanja i poboljšanja dijagnostike bolesti iz uzorka krvi pacijenta.

Zanimljivo je da se prva adresa njene firme nalazila na istoj lokaciji kao i onoj osnivača “Fejsbuka” Marka Zarkerberga. Kao i on, svoj posao započela je vrlo mlada, sa 19 godina, a do svoje tridesete već je ušla u društvo najbogatijih i najmoćnijih preduzetnica. No, danas su laboratorije i centri za testiranje njene firme zatvoreni, a ona je optužena za prevaru i prikrivanje.

Elizabet Holms rođena je 3. februara 1984. godine u Vašingtonu u dobrostojećoj porodici, majka Noel radila je u Kongresu, otac Kristijan za vladine agencije kao što je USAID. U detinjstvu porodica se iz glavnog grada SAD preselila u Hjuston. Legende koje su se ispreplele oko njenog života, a koje je sama osmislila, kažu da je sa sedam godina pokušala da napravi sopstvenu vremensku mašinu puneći sveske tehničkim crtežima. A sa devet godina izjavila je da želi da bude milijarderka kad odraste. Te iste godine navodno je u pismu ocu napisala: “U životu želim da otkrijem nešto novo, nešto za šta čovečanstvo ni ne zna da je moguće.”

Od rane mladosti bila je, kažu, vrlo kompetitivna, o čemu svedoči i crtica iz igre sa mlađim bratom i rođakom. Kad bi igrali poznatu društvenu igricu “Monopol”, Elizabet je insistirala da je odigraju do kraja, skupljajući kuće i hotele sve dok ne bi pobedila. Ako bi kojim slučajem izgubila, ljutito bi otišla.

Tokom srednje škole razvila je izuzetnu radnu etiku često ostajući budna do kasno zbog učenja. Lako je postala jedna od najboljih učenica, a već tada je pokrenula svoj posao – prodala je softver koji prevodi kompjuterski kod kineskim školama. Tad je počela i da uči mandarinski jezik te je primljena na letni program Univerziteta Stenford.

Želela je da upiše medicinu jer je jedan njen predak bio hirurg, ali rano je otkrila da se boji igala. Kasnije će izjaviti da je to uticalo da pokrene “Theranos”.

Na Stenfordu je upisala hemijsko inženjerstvo. Na prvoj godini postala je dobitnica stipendije od 3.000 dolara za istraživački projekat. Nakon prve godine leto je provela stažirajući u institutu “Genome” u Singapuru. Pripravništvo je dobila delom i jer je govorila mandarinski.

Osnivanje “Theranosa”

Na drugoj godini predložila je svom profesoru Čeningu Robertsonu da pokrenu firmu. Sa njegovim blagoslovom, osnovala je “Real-Time Cures”, koji je kasnije preimenovana u “Theranos”.

Bilo je to u martu 2004. godine, a već u decembru primila je investiciju tešku šest miliona dolara. Uskoro je napravila patent za uređaj za nošenje koji bi merio pacijentovu krv dozirajući lekove. Do sledećeg semestra, Holms je napustila Stenford i počela da radi u podrumu studentske kuće.

Do kraja 2010. godine dobila je 92 miliona dolara. Ipak, konkretnih pokazatelja o njenom radu u tom vremenu nije bilo.

Najavljivala revolucionarnu tehnologiju

Njen poslovni model temeljio se na revolucionarnoj ideji testiranja krvi sa malom količinom iz jagodice prsta, za razliku od ostalih tehnologija za koje je potrebno izvaditi nekoliko ampula krvi iz vene, odnosno uređaju za napredno testiranje krvi pod nazivom “Edison”. Govorila je da će to testiranje omogućiti otkrivanje niza bolesti među kojima su rak i visoki holesterol. A ona sama najavljivala je demokratizaciju zdravstvene nege pomoću šireg pristupa preventivnom lečenju. U intervjuima je govorila kako stvaraju tehnologiju koja iz jedne kapljice krvi može da dijagnostikuje na stotine bolesti, što će spasiti mnoge živote i promeniti svet.

Uskoro je novac počela da prikuplja od poznatih investitora kao što su

“Oracle”, Leri Elison i Tim Draper, otac prijatelja iz detinjstva, osnivača poznate firme “VC firm Draper Fisher Jurvetson”. Draper je nastavio da je brani i nakon optužbi za prevaru.

Novac od investitora uzela je pod uslovima da ne mora da otkrije kako funkcioniše “Theraneova” tehnologija te da ima poslednju reč prilikom donošenja odluka.

Opsednutost tajnošću proširila se na sve aspekte firme do te mere da je troje bivših radnika tužila zbog otkrivanja poslovnih tajni. Tokom prvih deset godina gradila je firmu u tajnosti. A bila je opsednuta I bezbednošću. Svako ko bi posetio prostorije firme morao je da potpiše ugovor, a prostorijama se kreće u pratnji obezbeđenja, čak i do WC-a.

Ugledala se na Stiva Džobsa

Sklonost tajnovitosti je preuzela od jednog od svojih idola iz Silicjumske doline Stiva Džobsa. Ali, ne samo to. Počela je da nosi i dolčevite, postala je veganka, a kao i njen uzor, nikad nije išla na godišnji odmor.

Kažu da je čak i njen netipično za ženu dubok glas bio deo pažljivo osmišljenog imidža koji je stvorila kako bi se uklopila u dominantno muški poslovni svet. Bila je zahtevna šefica, želela je da njeni zaposleni rade jednako kao i ona. Od svoje sekretarice je tražila da vodi računa o tome kad zaposleni dolaze u firmu i odlaze s posla. Da bi ljude podstakla da duže ostaju na poslu, počela je da naručuje večere oko osam sati.

Što se privatnog života tiče i on je bio vezan za firtmu koju je gradila. Ubrzo nakon što je napustila fakultet počela je da izlazi sa dvadeset godina starijim COO-om Sanijem Balvanijem, kojeg je upoznala tokom Stenfordovih letnih škola kad joj je pomogao jer su je drugi student zlostavljali. Iako nije imao iskustva u medicinskoj nauci, postao je drugi čovek firme, a za njega su tvrdili da zlostavlja zaposlene. Bio je zadužen za to da naučnici i inženjeri u “Theranosu” ne razgovaraju jedni s drugima o poslu. Raskinuli su 2016. godine kad ga je Holms izbacila iz firme.

Probali da je smene još 2008. godine

Uprava je 2008. godine odlučila da smeni Holms sa mesta glavne direktorke kako bi je zamenili nekim iskusnijim, ali nakon tri sata nagovaranja, nagovorila ih je da odustanu.

Kako je “Theranos” počeo da prikuplja milione za ulaganje, Holms je postala javna ličnost, koja je krasila naslovnice magazine “Fortune” i “Forbs”, nastupala na TED Talku i učestvovala u panelima sa Bilom Klintonom.

“Theranos” je uskoro sklopio partnerstva sa “Capital Blue Crossom” I bolnicom u Klivlendu koji su ponudili testiranje patenta, a sa “Walgreensom”, drugim najvećim farmaceutskim lancem, sklopili su ugovor o testnim centrima. Firma je sklopila i partnerstvo sa “Safewayom” vredno 250 miliona dolara.

Njena kompanija oglašavala se pod motom “Jadna mala kap menja sve” “Potpuno isti testovi, potpuno mali uzorak”.

Holms je 2011. godine u firmi zaposlila i mlađeg brata Kristijana koji nije imao nikakvog iskustva u medicini ili nauci, a prethodno je radio kao analitičar u Vašingtonu nakon što je diplomirao na Univerzitetu Djuk. Mlađi brat je svoje prve dane u “Theranosu” proveo čitajući sportske vesti i dovodeći prijatelje sa fakulteta u firmu.

Postala je najmlađa milijarderka na svetu...

U jednom trenutku Elizabet je postala najmlađa milijarderka koja je to sama postala, sa oko 4,5 milijardi.

Negde u to vreme tehnologija “Theranosa” postaje sumnjiva naučnicima, a Ian Gibons, glavni naučnika firme i jedan od prvih zaposlenih, upozorava Holms kako postoje nedovršenosti u tehnologiji te da testovi nisu spremni za javnost.

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) u avgustu 2015. počinje da istražuje “Theranos” te pronalaze nepravilnosti u testiranju patenta.

U isto vreme službenici centra za regulaciju laboratorija (Centers for Medicare and Medicaid Services – CMS) posetili su laboratoriju kompanije gde su pronašli velike netačnosti u testovima koji su se sprovodili za pacijente. Dva meseca kasnije novinar “Volstrit džurnala”Džon Karejrou, koji prati medicinu i naučni sektor, objavljuje istraživanje o prevari u korišćenju tehnologije te to označava početak silazne putanje firme. Ovaj novinar otkrio je kako “Edison”, sprava za testiranje krvi koju koristi “Theranos”, nije mogla da pruži tačne rezultate te da je firma ustvari koristila tradicionalnu aparaturu. Za “Theranos” su se zainteresovale i druge državne i savezne institucije poput FBI-ja, a “Walgreens” je potom raskinuo ugovor sa firmom.

Kula od karata počela je da se ruši

- Ovo se dogodi kad pokušavaš da doneseš promene, prvo misle da si lud, onda se bore protiv tebe, a potom odjednom promeniš svet - rekla je Holms, braneći se od optužbi u CNBC-ovoj emisiji "Mad Money".

Ipak, u julu 2016. godine izbačena je na dve godine iz industrije laboratorijskog testiranja. Do oktobra “Theranos” je morao da prekine sva laboratorijska testiranja.

Američka komisija za regulisanje i trgovinu vrednosnim papirima u martu ove godine optužila je Holms i Balvanija za veliku prevaru. Holms je pristala da se odrekne finansijske kontrole i učestvovanja u donošenju odluka, plati 500.000 dolara kazne i vrati deo “Theranosovih” deonica. Takođe, nije joj dopušteno da u sledećih deset godina bude direktor kompanije na berzi, ali dopušteno joj je da bude CEO privatne kompanije. Uprkos optužbama, Holms je tražila od investitora još novca da spasi firmu.

“Theranos” je prošlog petka objavio da se Holms povlači sa mesta direktorke. Istog dana ministarstvo pravosuđa objavilo je da je federalna porota odlučila da optužiti Holms i Balvanija.

Pravosudna tela, državne agencije i mediji dokrajčili su tako lažnu priču o uspehu jednog startupa i uspešne investitorke, koja je nizu ozbiljnih investitora “prodala mu*a za bubrege”.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic)