BILA SAM ZAROBLJENA U SOPSTVENOM TELU: Stravično iskustvo žene koja je bila u VEŠTAČKOJ KOMI!

Kolin Klei Aleksander je imala 38 godina kada je doživela stravičnu nesreću.

Ona se tek udala i zatrudnela, kada ju je pregazio teretni kamion 2011. godine.

Njen medicinski karton pokazuje da je već 2007. bila podvrgnuta operaciji mozga i godinama se borila s lupusom. Ali ništa od toga nije je pripremilo za agonizirajuću bitku koja je počela jednog poslepodneva u Nju Hejvenu u Konetikatu, dok je krenula kući s posla.

Ona je izgubila je toliko krvi da je službeno umrla dva puta - jednom na 20 minuta i jednom na 10 minuta - a zatim "još nekoliko puta" u 48 sati nakon nesreće.

U bolnici te noći, njen muž Šon, uveren da je Kolin samo slomila nogu, često je šetao između dve čekaonicae, obične i sigurne, gde ljudima govore da su njeni voljeni upravo preminuli, dok su se lekari borili za život njegove supruge. Kad su lekari uspeli da je stabilizuju, stavili su je u veštačku komu. Iako to niko nije očekivao, Kolin je uspela da se potpuno oporavi. Nedavno je napisala i knjigu o svom iskustvu napornog oporavka.

- Bilo je neverojatno katarzično. Postoje neke stvari koje me pogađaju više od drugih: saznanje da nikad neću moći da imam dete ili sećanje na komu. To su najteži trenuci. Ali što više govorim o tome, to više postaje prilika da se razmišlja o ovoj priči koja je i prilično lepa. - kaže ona za "Dejli mejl".

U nastavku pročitajte odlomak iz njene knjige.

- Ljudi imaju pogrešnu ideju o tome što je medicinski izazvana koma. Misle da to znači da ste potpuno nesvesni, ne možete videti ni čuti niti reagovati na bilo koji način. Ali to zapravo nije tako. Nekoliko nedelja nakon traume, osećala sam se kao da sam zatočena u noćnoj mori, zarobljena u vlastitom telu. Ponekad sam bila bez svesti, ali drugi put sam bila u nekom stanju koje ne mogu porediti s bilo čime - to je bila moja "koma".

Nisam se mogla koncentrisati ni na koga ni na bilo šta, ali sam čula zvukove i osećala sam neke stvari. Bilo je tako vruće sve vrijeme da sam se osećala kao da mi telo gori. Sve na što sam mogla misliti bilo je koliko sam htela čašu vode. Počela sam imati halucinacije o ležanju u bazenu vode. Povremeno bih čula poznati glas, i to je donelo neku dozu utehe. Kad god je Šon ušao u sobu, govorio mi je je: 'Hej, dušo, ovde sam.' Znam to samo zato šta mi je pričao, ne zato što se zapravo sećam toga. Moji roditelji bi takođe razgovarali sa mnom kad bi došli da me posete ali i onda bih samo posmatrala sobu. Nisam mogla shvatiti ko su ljudi u prostoriji sa mnom, ali bila sam svesna da su mi poznati. Moj strah bi se povećavao ili smanjivao prema onome ko je bio u sobi. Uživala sam kada bi me neko držao za ruku, gladio me po glavi ili češljao kosu. To je bio jedini dobar deo. Snovi su bili grozni. Često sam imala noćne more da me netko siluje ili sodomizira. Nisam imala pojma što se zapravo događalo u to doba da bi prouzrokovalo te užasne slike, ali sada znam da su došli kad bi medicinsko osoblje menjalo zavoje. Vagina i rektum su mi bili raskomadani. Medicinske sestre bi satima svakoga čistile mi rane i menjale su zavoje. Iako sam bila jako uznemirena i imala cevčicu za disanje gurnutu niz grlo, krvni pritisak bi mi skočio tokom promena zavoja i osoblje je moglo videti grimase na mom licu. Tako izgleda medicinski inducirana koma. Ništa ne može u potpunosti ukloniti bol već vas samo nadrogiraju dovoljno da ne umrete zbog šoka.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs/Express.hr)