BIO JE PRVI SRPSKI DOKTOR PSIHOLOGIJE I NAJBOLJI PRIJATELJ NIKOLE TESLE: Za njega NIKAD NISTE ČULI, a bio je VELIKAN NAŠE NACIJE!

Srpski naučnici ostavili su veliki trag u mnogobrojnim oblastima koje su bile u povoju krajem XIX i početkom XX veka, a među njima je i Pavle Paja Radosavljević, naš prvi doktor psihologije koji je imao uspešnu karijeru u Americi.

Paja Radosavljević dao je veliki doprinos eksperimantalnoj psihologiji, uvođenju egzaktnih metoda u drušvene nauke, reformisao je američko školstvo i bio je odličan pedagog.

PUTOVANJE U LJUDSKI UM

Njegova priča, kao i ona Teslina ili Pupinova, počinje u malom selu. On je rođen u sremskom mestu Obrež, od oca Ranka i majke Bosiljke. Imao je i brata.

U svom rodnom mestu je stekao osnovno obrazovanje, gde je njegov učitelj primetio njegovu razboritost. Zato je savetovao njegovom ocu da ga dalje školuje, i Paja je ubrzo upisao Zemunsku gimnaziju. Nakon toga, školovao se u srpskim pravoslavnim školama i Soboru i Pakracu, da bi diplomirao u učiteljskoj školi u Osjeku.

Ono što je njega najviše interesovalo bio je ljudski um - želeo je da pronikne u njegove tajne. Zato je ostvarenje njegovog sna bio odlazak u tadašnji naučni centar Evrope, Beč. Tamo je boravio godinu dana pre nego što je otišao u Cirih, gde se konačno posvetio eksperimentalnoj psihologiji koju je diplomirao kod čuvenog profesora Mojmana.

Ova nauka je bila sasvim nova i donosila je posebno uzbuđenje - jer je čovek konačno stajao pred potpuno novim vratima svojih najdubljih tajni. Do tada bilo je nečuveno da se metode prirodnih nauka koriste u društvenim naukama, a upravo je psihologija započela primenu ekperimenata i egzaktnog merenja duhovnih pojava i stanja našeg uma. Radosavljević je bio deo revolucionarnog talasa koji će transformisati način na koji čovek sebe vidi. Sve mistične i neuhvatljive pojave i ponašanja koja izražava čovek biće konačno objašnjene i raskrinkane.

Doktorirao je sa radom "Napredovanje zaboravljanja sa vremenom". Paja Radosavljević pored ovog doktorata stekao je i filozofsku doktorsku diplomu. Nakon briljiranja na evropskim učilištima, vratio se u Srbiju gde ga je dočekalo veliko razočarenje.

RAZOČARENJE U SRBIJI I NOVI SVET

Želeo je da dobije posao na Univerzitetu u Beogradu, ali su ga brutalno odbili. Bez obzira na to što je bio doktor nauka sa diplomom priznatog i prestižnog univerziteta, nije bio dovoljno dobar, zbog svog naučnog opredeljenja. Konzervativni pedagozi u Beogradu nisu odobravali nove, eksperimentalne metode koje je Radosavljević zagovarao.

Paja se onda zaposlio u selu Anjaši gde je radio kao učitelj, sve dok mu nije stigao sudbinski poziv.

Dekan Njujorškog univerziteta Tomas Balijat pozvao je Radosavljevića da dođe i predaje u Americi. Radosavljević je znao da u obećanoj zemlji može konačno da se posveti nauci koju je proučavao. Prihvatio je poziv i iz Hamburga isplovio za Novi svet.

Međutim, kada je stigao u Ameriku, nije odmah započeo svoj rad na univerzitetu. Pre toga, dobio je još jedan poziv koji ga je odveo do čoveka koji će mu postati najveći prijatelj u životu.

U pitanju je bio naš genijalni naučnik Nikola Tesla. Sve je počelo tako što je Radosavljevića zamolio Sebastijan Dabović da mu pomogne u izgradnji srpske crkve u Čikagu. Trebalo je da sakupe novac za izgradnju buduće crkve Svetog Luke.

Paja Radosavljević se odmah za pomoć obratio našim proslavljenim naučnicima u Americi - Mihailu Pupinu i Nikoli Tesli. Kada je upoznao Teslu, među njima se odmah rodilo snažno prijateljstvo.

PRIJATELJSTVO SA TESLOM

Tesla i Radosavljević su se viđali bar jednom nedeljno, i vodili su veliku prepisku u kojoj su raspravljali o svojim idejama. Paja se neizmerno divio Teslinoj genijalnosti i posećivao je sva njegova predavanja, a ponekad je i nagrade koje je dobio Tesla primao umesto njega.

Tesla je biopovučen čovek i nije voleo biti u društvu. Radosavljević je čak posredovao i između njega i njegove porodice, Tesline sestre, kao i između njega i srpskog ambasadora u Americi.

Njihova prepiska čuva se u Muzeju Nikole Tesle, u SANU i Matici srpskoj. Ona otkrivaju da je srpska zajednica u Americi tada bila podeljena u dva udruženja koja su bila u sukobu. Na čelu "Srbobrana" bio je Paja, a na čelu "Sloge" Pupin.

Radosavljević je u Americi nastavio da niže akademske uspehe. Odbranio je i drugi doktorat na temu "Uticaju sadržine reči na primarno pamćenje". Godinu dana je proveo i na Stenfordu u Kaliforniji, gde je započeo i studije medicine. Po povratku u Njujork, postao je docent a zatim i profesor, i na toj poziciji radio je do penzije.

PIONIR NOVIH METODA

U svom plodnom naučnom radi izrodio je hiljade radova. Bio je fasciniran pamćenjem i zaboravljanjem, a kao pionir ekperimentalne psihologije posebno je dao značaja metodama koje koristi. Sve reakcije i ponašanja koja ispoljava čovek mogu biti merljivi, smatrao je Radosavljević. Upravo zbog toga se smatra pretečom biheviorizma, koji je kasnije postao dominantni pravac u psihologiji.

Paja Radosavljević napisao je i značajna atropološka dela. Zanimljiva je njegova knjiga "Ko su Sloveni, doprinos psihologiji rase" gde je predviđao da će slovenski narod dominirati svetom u budućnosti. Ova knjiga nikada nije prevedena na srpski. Orginalni primerak nalazi se u Muzeju Nikole Tesle, jer je naučnik u knjizi predstavljen kao "naučni duh svih Slovena i najveći izumitelj svih vremena".

Ni on nikad nije zaboravio odakle je došao - pomagao je svojoj otadžbini za vreme dva velika svetska rata, i vredno radio na promociji naše kulture.

Redovno je dolazio u Jugoslaviju gde je držao predavanja, a odlikovan je i brojinm počastima uključujući i Orden Svetog Save.

Po svojoj smrti,biblioteku od 30.000 knjiga ostavio je Njujorškom univezitetu.

Bio je oženjen Ljubicom Krulj sa kojom je imao sina Milenka.

Umro je 7. aprila 1958. godine, a njegova urma alazi se na Floridi.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)