SRPSKA CRKVA U LJUBLJANI ODRŽALA LITURGIJU USRED PANDEMIJE: Žestoko su ih napali zbog toga!

Mediji Slovenije nedavno su izvestili, i oštro osudili liturgiju koju je usred pandemije koronavirusa Srpska pravoslavna crkva u Ljubljani ipak održala.

Povodom toga oglasili su se iz same crkve:

- U nedelju, 15. marta 2020. doživeli smo pravi medijski linč od navedenih medija, zato što smo služili u crkvi i molili se Bogu za ceo svet, da nam pomogne u ovim teškim i neizvesnim vremenima, verujući da, koliko nam je u ovom trenutku potrebna pomoć stručnih vladinih i medicinskih službi, potrebna i Njegova, Božija pomoć.

Kao crkva smo najodgovornije postupili prema svim uputstvima koje su davale vladine službe: prekinuli smo versku nastavu, otkazali sva već zakazana predavanja i okupljanja u crkvenim prostorijama, postavili na sva mesta gde je potrebno uputstva kako se zaštititi od virusa, bogosluženja smo sveli na minimum i pozvali naše vernike da se trezveno i odgovorno postave u odnosu na novonastalu situaciju. Isto tako ćemo poštovati i sve nove odluke nadležnih službi po ovom pitanju.

Krajnje odgovorno smo se odlučili i da služimo Svete Liturgije, tako što smo, poštujući uputstva vladinih službi, u hram koji prima više od petsto ljudi, pustili manje od sto, a sve vreme tokom bogosluženja jedan sveštenik je brinuo da vernici ne budu blizu jedan drugoga. Drugi vernici su isto tako, strpljivo i po hladnom vremenu, veoma disciplinovano, učestvovali u Svetoj Liturgiji ispred crkve, a pristupili su Svetom Pričešću tek nakon što su vernici koji su bili u crkvi, izašli napolje.

Da su novinari, koji su nepotrebno uznemirili slovenačku javnost, hteli ući u hram, kao što ulaze i u mnogim drugim prilikama, mogli su sve ovo videti i sami se uveriti o svim preduzetim merama. Ovako ostaje utisak da, samo zato što smo drugačiji, smo svi zaraženi ne samo Korona virusom nego i „Balkanskim virusom“ kako nas već nazivaju po društvenim forumima.

Od ozbiljnih medija se u ovakvim prilikama očekuje odgovorno i korektno izveštavanje, a ne sejanje straha uz tendenciozno upiranje prstom i traženje krivca za to u našoj ili bilo kojoj verskoj, etničkoj i drugoj društvenoj, a pogotovo manjinskoj zajednici. Upravo zbog tog i tako posejanog straha ljudi traže utehu u crkvi i kod Gospoda. Ko u to ne veruje neka ne veruje, a nama neka pusti da verujemo - saopštili su iz SPC.

(Espreso.co.rs)