SAD SU NAJBOGATIJI BRAČNI PAR, A POČELI SU OD NULE: Sve Srbe zanima kako su uspeli, a tajna je u jednom!

Na vrhu liste 100 najbogatijih već godinama je nekadašnji bračni par iz Slovenije Iza Sia i Samo Login. Njihova imovina procenjuje se na 689 miliona evra. Osnivači su kompanije sa zabavnim aplikacijama Outfit7, kompaniju su prodali 2017. kineskom holdingu United Luck Group za milijardu dolara, a onda su kupili zemlju u Banatu i započeli organsku proizvodnju.

Pre nekoliko godina pojavila se i priča da Loginovi ništa ne rade dok ne konsultuju astrologa?! Koja je njihova tajna, pitali su svojevremeno slovenački novinari, a na to im je odgovorila Loginova supruga: “Nijednu poslovnu odluku nikada nismo doneli bez konsultacije sa astrologom.”

Osnovali su kompaniju 2009. godine i kreatori su svetski poznate aplikacije Talking Tom. Igrica je preko noći postala planetarno popularna.

Srpskoj javnosti postali su poznati nakon što su kupili više od 4.000 hektara zemljišta u Vojvodini kako bi pokrenuli jednu od najvećih platformi za organsku poljoprivrednu proizvodnju u Evropi. Plan im je da u Vojvodini razviju nove tehnologije tako što u proizvodnji hrane neće koristiti ništa što je životinjskog porekla.

- Razvijamo tehnologiju zelenog đubrenja jer je po mom mišljenju to jedini održivi način da poljoprivrednici sami proizvode svoje đubrivo, naglasio je svojevremeno Login u izjavi za medije dežele i pojasnio da su usredsređeni na žito, suncokret, grašak, soju..., pisale su pre godinu i po danaslovenačke Finance.

Kada je mačak koji priča, ponavlja rečenice, duhovito reaguje na dodir, pere zube i na različite načine zabavlja korisnika, lansiran u julu 2010. godine, postao je globalni hit za veoma kratko vreme. Danas su karakteri koji pored Toma obuhvataju i druge životinje postali deo popularne internet kulture, a pored aplikacija za mobilne telefone, imaju svoj Youtube kanal i animirane mini web-serije, pisao je pre skoro dve godine Bizlife.

Ovako su počeli....

Kada je Telekom Slovenije 2007. godine kupio popularni slovenački pretraživač Najdi.si, Samo Login koji je radio kao jedan od direktora u toj kompaniji i bio manjinski akcionar, dobio je svoj deo kolača i odlučio da će sledeći korak u životu biti pokretanje sopstvenog posla.

Dve godine kasnije, okupio je sedam nekadašnjih saradnika, inženjera sa velikim iskustvom u web-tehnologijama i uz pomoć supruge koja je takođe radila u IT sektoru, uložio sopstveni kapital i osnovao kompaniju Outfit7. Početna ideja bila je, kako se navodi na portalu Intela o razvoju poznatih svetskih igrica, da tim okupljen u kompaniji iskoristi sve svoje znanje o performansama i algoritmima i napravi nešto zabavno i smešno.

Iza Login imala je tada svoju firmu, ali je pristala da pomogne Samu u pokretanju posla, vodila je brigu o finansijama, ugovorima, registraciji, zapošljavanju, kako bi sve teklo kako treba i kako bi ostali, na čelu sa Samom, mogli da se posvete razvoju krajnjeg proizvoda. Ostavrili su ogroman uspeh, prodali, obogatili se a onda ušli u nešto sasvim drugo.

Sad sade u Banatu

Tako su Loginovi svoje interesovanje preusmerili su skoro na zemlju u Banatu.

Još 2007. odlučili su da se bave neprofitnim projektima, onima koji će doprineti održivom životu čovečanstva na našoj planeti. Međutim, to se nije pokazalo tako jednostavnim i plan je preobličen: prvo zaraditi novac, a onda se baviti održivim projektima.

Danas je porodica Login posvećena proizvodnji hrane, a kako je tekla ta njihova priča, otkrio je za hrvatski Tportal lično biznismen Samo Login koji je sa ženom u plodnom srpskom Banatu kupio 4.000 hektara zemljišta.

Ljubav iz školske klupe

Samo i Iza Login su bili srednjoškolske simpatije. Zajedno su studirali informatiku i zatim su se 2009. godine odlučili da posveti dizajniranju aplikacija za pametne telefone jer im se to učinilo kao brzi izvor zarade.

“Samo i ja rođeni smo 1972, a zaljubili smo se u gimnaziji, na časovima informatike nakon kojih bismo još dugo za kompjuterima istraživali nove tehnologije. Osvojio me pameću. Pamtim da je večno bio zadubljen u neki matematički problem koji je i za profesore bio izazov”, ispričala je Iza Login u intervjuu za hrvatsku Gloriju pre skoro četiri godine.

Početni pokušaji Loginovih (prezime su promenili pravnim putem kako bi zvučalo hi-tech) bili su promašaji, a uključivali su fudbalsku aplikaciju, aplikaciju o isceljujućim kristalima, vodič za put na Island te aplikaciju za slanje digitalnih zagrljaja. „To očito nije bilo ono što je većina korisnika tražila“, seća se Loginova. Ali, nakon šest meseci neuspeha, osmislili su dečju igru s animiranim mačkom Talking Tomom, koji je odmah postao hit.

Pekla kolače za restorane i prodavala svilene marame

Ispričala je i da je odrasla u Kranju, išla u crkvu, pevala u horu, bila dobar đak, svirala klavir i volela da čita. Proživela sam lepo detinjstvo, zajedno sa sestrom, svi smo se puno više družili nego danas. Jedino me živciralo što u socijalizmu nije bilo prave čokolade. "Seka i braco" je bila šećerna tabla, a ne čokolada.

Samo je sa svojim ocem imao firmu za razvoj softvera za automatizaciju procesa, dobro smo zarađivali i podigli smo kuću. A meni ni to nije bilo dovoljno, nisam htela da se oslanjam na suprugove prihode pa sam pekla kolače za restorane i uz to oslikavala i prodavala svilene marame.

Ispričala je tada i da vežba jogu svaki dan. Već sam 25 godina veganka i jedem samo organsku hranu, sa mnom uvek putuje moj "chef". Osim stiliste, ima i svog frizera, zubara, ali i astrologa i duhovne učitelje, i to još od 20. godine. Nijednu poslovnu odluku nikada nismo doneli bez konsultacije s astrologom, rekla je za hrvatski magazin Gloria.

U jednoj od britanskih reportaža navodi se da je Iza majka troje dece.

- Nije mi prvo pala na pamet organska proizvodnja. Ali za taj odgovor treba da odem malo dalje u prošlost - 2007. godine, kad sam prodao Najdi, odlučio sam da se bavim neprofitnim projektima. Ali samo nekoliko miliona, koliko sam dobio od te prodaje, nije bilo dovoljno za tako velike planove. Zbog toga sam odlučio da to postignem u dve faze: prvo zaraditi novac da bismo onda mogli da radimo na održivim projektima. U tu svrhu sa suprugom i šestoro drugih osnivača osnovao sam firmu Outfit7, poznatu po Talking Tom-u, i sastavili smo plan da je za sedam godina prodamo za 100 miliona evra. Prodali smo je skoro tačno na taj dan, ali za milijardu dolara, pričao je svojevremeno Samo.

Poljoprivreda je, navodi, nisko profitabilan posao.

"I baš u tome videli smo ogroman potencijal za razvoj tehnologije koja bi omogućavala održivu proizvodnju, jer ako uporedimo poljoprivredu s drugim industrijama, ona još nije u 21. veku. Kako volim da kažem saradnicima, 'naš najvažniji proizvod je znanje' i sve znanje podelićemo besplatno sa svima jer je to po mom mišljenju najbrži način da smanjimo uticaj poljoprivrede na okolinu. Države bi mogle da zakonima naprave dosta toga za unapređenje poljoprivrede, ali uvek je tu problem nepostojanja tehnologije za bolji način proizvodnje. Baš taj deo mi želimo da rešimo", objašnjava.

Na pitanje kako su izabrali Srbiju i koliko su uložili u novi posao, odgovario je pre par godina da kada se počinje od nule, najteži deo je naći dovoljno poljoprivredne zemlje, a odlučili su se za Banat jer se pojavila prilika. Visinu ulaganja ne otkrivaju javno, a ogroman deo toga predstavlja razvoj softvera i tehnologije.

- Naravno, komšije poljoprivrednici zainteresovani su za naš rad i mnogo njih prati ono što radimo. Neki su čak već počeli da primenjuju neke od naših praksi, tvrdi.

"Polovina svih saradnika projekta radi na razvoju IT tehnologija koje će omogućavati jednostavniji rad poljoprivrednicima i bolje razumijevanje svih njihovih akcija. Razvoj vođen podacima već dugo primenjuje se u drugim industrijama – to znači da se sakupljaju svi podaci. U našem sistemu imamo snimke nastale dronom iz svih faza rasta, podatke iz naših vremenskih stanica, izveštaje agronoma, analize zemljišta, analize biljnog materijala, analize proizvoda, tačne podatke o svim operacijama, pa znamo koji je traktor šta radio na kom polju i to skoro u centimetar tačno. Na osnovu tih podataka možemo da analiziramo koji su bili pravi razlozi za uspeh ili neuspeh proizvodnje. I to ne na nivou jednog polja, nego skoro na nivou kvadratnog metra. Prilikom razvoja vođenog podacima ne pitaš se da li ti trebaju neki podaci – za razvoj ti trebaju svi oni koji se mogu prikupiti. Više podataka znači manju mogućnost da si promašio nešto i došao do pogrešnih zaključaka", navodi Login.

Ali omogućava i mnogo više toga, dodaje.

- U budućnosti neće biti više moguće to da ponavljanjem u recimo tri sezone ustanovimo koja je metoda uzgajanja bolja jer će nas brze klimatske promene sprečavati u tome. Razvoj će još biti moguć upotrebom snimljenih podataka iz prošlih sezona i predikcijom klimatskih promena u budućim godinama. Pogotovo najvažniji nusproizvod našeg razvoja taj je da ćemo postignuti potpunu sledljivost: od semena, svih operacija, pa do konačnog proizvoda za potrošača, čime ćemo postići transparentnost. Transparentnost je bitna i stvara poverenje. Već danas kupci traže od nas podatke o analizama zemljišta i biljnog materijala. Ali mi smo u stanju da ponudimo mnogo više od toga. Možemo pokazati na kojoj se njivi uzgajao određeni proizvod koji su kupili, kao i sve ono što se radilo na njemu celu sezonu. U budućnosti će to biti neophodno za svakog poljoprivrednika ako želi da postigne dobru cenu za svoje proizvode, zaključio je on za Tportal pre par godina.

(Espreso / Kurir / Youtube)