KOLIKA JE STVARNA OPASNOST AKO PROJEKTIL POGODI NUKLEARKU? Struka je rekla svoje o "SLUČAJU ZAPOROŽJE"

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u dva je navrata optužio Rusiju za nuklearni terorizam – prvi put prošle nedelje kada su ruske snage osvojile Černobil, a drugi u četvrtak nakon što je tokom ruskog osvajanja najveće nuklearke u Evropi NE Zaporožje buknuo požar u administrativnoj zgradi.

Zelenski je u četvrtak istaknao da do sada nikada niti jedan narod nije granatirao nuklearne elektrane. "Prvi put u istoroji čovečanstva teroristička država provodi nuklearni terorizam“, rekao je ukrajinski predsednik.

„Ako dođe do eksplozije, to će biti kraj svima nama, kraj Evrope, evakuacija Evrope. Samo hitna akcija Evrope može zaustaviti ruske trupe i sprečiti smrt Evrope u katastrofi nuklearne elektrane", dodao je.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba objavio je na Tviteru upozorenje da bi eksplozija Zaporožje, ako do nje dođe, mogla biti "10 puta veća od Černobila".

Brojne zemlje i organizacije, a posebno Greenpeace, dramatično su reagovale na ruske napade na ukrajinska nuklearna postrojenja upozorivši da Rusija njima ugrožava sigurnost u Evropi i u celom svetu.

Ruska vojska u međuvremenu je zauzela nuklearku, a čelnik Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi objavio je da reaktori u nuklearnoj elektrani Zaporižje nisu pretrpeli štetu te da nema povećanog zračenja. Dodao je da ukrajinsko osoblje i dalje radi u nuklearnim pogonima.

Stručnjaci tvrde da je opasnost eksplozije nuklearke minimalna

Razumljivo je da ukrajinski čelnici žele da političari i javnost u Evropi i svetu shvate kakvu štetu ruska invazija predstavlja za sve.

Takođe je razumljivo da GreenPeace predstavlja najstrašniji scenario u kojem dolazi do eksplozije svih reaktora u NE Zapožirje. To mu je u opisu posla.

No koliko je realno moguće ono što predviđaju takvi najstrašniji scenariji?

Stručnjaci za nuklearnu sigurnost u svetu i Hrvatskoj uglavnom smatraju da je eksplozija nuklearke vrlo malo verovatna.

Mark Venman s Kraljevskog Koledža u Londonu rekao je u izjavi britanskom naučnom medijskom centru da veruje da je nuklearka dobro zaštićena, tako da je mogućnost curenja radijacije minimalna.

"Bitne komponente reaktora smeštene su unutar zaštitne zgrade od jakog čelika i armiranog betona koja može izdržati ekstremne spoljašnje događaje, prirodne i umetne, kao što su pad aviona ili eksplozije", rekao je.

“Jezgra reaktora dodatno je smeštena u zatvorenu čeličnu posudu sa pritiskom "zidića" debljine 20 centimetara. Dizajn ove nuklearke bitno je drugačiji od reaktora u Černobilu, koji nije imao zgradu za zadržavanje, pa stoga po mom mišljenju nema stvarnog rizika. U elektrani su sada reaktori sigurno zatvoreni,” dodao je.

Što se u elektrani može zapaliti?

Davor Grgić, redovni profesor na Fakultetu elektrotehnike i informatike (FER), kaže da je administrativna zgrada grada kao i svaka druga.

„To su kancelarije u kojima ne bi trebalo biti stvari koje mogu posebno jako goreti. Kada se pogodi elektrana, jedino što može ozbiljno goreti su transformatori. Oni se hlade transformatorskim uljem. Ono se može zapaliti i tada se stvara relativno veliki plamen i dim čije su pare otrovne i to je problem. Druga mogućnost za ozbiljan požar povezana je s dizel generatorima koji bi trebali imati rezerve goriva za jedan do sedam dana. Oni bi trebali biti posebno zaštićeni ili bi trebali biti u podzemnim spremištima. Stoga je teško moguće da bi se to zapalilo“, kaže Grgić.

Pumpe za vodu i dalje mogu raditi

Ističe da je rad reaktora sada obustavljen te da se oni nalaze u stanju preostale toplote.

„Neposredno nakon obustave rada onde gde je bilo 1000 MW, biće 6% od ukupne snage, što znači oko 60 MW. To se brzo smanjuje, no da bi se to događalo, potrebno je stalno odvoditi toplinu. To se radi preko posebnih nuklearnih sistema koji su radi sigurnosti projektovani da budu dvostruki. Da bi oni mogli raditi moraju imati izvor električne energije i neko ispuštanje topline. Da bi se jezgra hladila, toplina mora odlaziti negde u okolinu", kaže Grgić.

Objašnjava da se u nuklearkama za hlađenje obično koristi voda iz reke. Naravno, da bi pumpe radile, potrebna je električna energija iz mreže. Nuklearke za tu svrhu obično koriste deo energije koju same stvaraju. Osim toga moraju imati dvostruku vezu na električnu mrežu. Ako sve to ne radi, nuklearka mora imati barem dva puta po 100% dizelovog goriva kojim će se u generatorima osigurati struju za vitalne električne potrošače, što uključuje pumpe za vodu.

"Svaki od reaktora ima svoja dva sistema s dizelovim generatorima i svaki od njih može preuzeti napajanje strujom drugih reaktora. Najniži standard je da tog dizela ima dovoljno za jedan celi dan, a viši je da ga ima za nedelju dana“, tumači stručnjak Indexa.hr za nuklearke.

Uobičajene borbe ne mogu ugroziti nuklearke

Stručnjaci se slažu da nenamenska borbena delovanja uglavnom ne bi trebalo da mogu da naštete elektrani.

No Grgić kaže da elektrane ne funkcionisanju u automatskom režimu, što znači da treba osigurati stručne timove koji će raditi u njima.

„Neko od zaposlenih nuklearke morao bi voditi računa da sve u elektrani funkcioniše. Ako su Rusi zauzeli elektranu, bilo bi dobro da je onde ostala neka posada. Najbolje je da su to ukrajinski zaposleni nuklearke. Mediji javljaju da oni tamo rade pod pretnjom oružja, ipak mislim da bi oni trebali dobrovoljno obavljati posao uprkos tome što su Rusi zauzeli elektranu. To je ipak njihova nuklearka u njihovoj zemlji i trebalo bi im biti u interesu da ne bude problema", kaže Grgić.

Smatra da se u tom slučaju ruska strana trebati osigurati da mogu raditi u normalnim smenama.

"Čak i kada ukrajinski stručnjaci ne bi hteli da rade, svaka zemlja koja planira osvajanje nuklearke trebalo bi da vodi računa da ima svoje stručnjake koji bi mogli preuzeti kontrolu. Konačno, Rusija je projektovala i gradila tu elektranu pa ima stručne timove koji mogu njome upravljati. Objektivno je čak sigurnije da Rusi upravljaju nuklearkom“, kaže sugovornik Indexa.

Zaporožje ne može eksplodirati kao Fukušima

Grgić smatra da elektrana Zaporožje zapravo ne može eksplodirati.

„Kad bi sve išlo pogrešno, onda bi u nekoj relativno dugoročnoj ekskurziji zagrejavanja moglo doći do taljenja jezgra i nekog manjeg ispuštanja radioaktivnog materijala. Ipak to ne bila nikakva eksplozija. Sadržaj bi ostao unutar kontejmenta, međutim, pre ili kasnije, zbog taljenja jezgra negde bi se pojavila neka pukotina kroz koju bi nešto malo izlazilo. To je najgori mogući scenaio u kojem bi se reaktori morali zalivati vodom i trebalo bi osigurati dugoročno hlađenje. Tu se ulazi u stabilno funkcioniranje Fukušime", kaže Grgić.

Napominje da je ovo ipak drugi, moderniji tip elektrane od Fukušime.

"Razlika je ta što ovde ne bi bilo vodonik koji može eksplodirati. Zaporožje ima dvostruki kontejnment. Takođe ti sistemi nisu oštećeni vojnim delovanjima, u Fukušimi su bili oštećeni potresom. Ta je elektrana modernija i od ruskih elektrana 440. Ima kontejnment koji može idržati veliki pritisak. Takvi kontejnmenti su projektovani tako da na njih može pasti čak i avion. Obična granata namenjena za borbe s pešadijom ne može joj uopšte naštetiti. Kada bi neko namerno hteo napasti nuklearku da joj našteti, trebao bi napasti rasklopno postrojenje. Time se dugoročno stvaraju problemi koji bi se kasnije pokazali", kaže Grgić.

U tom slučaju bi bila potrebna spoljašnja pomoć za napajanje električnom energijom ili, u najgorem slučaju, da obezbdei nuklearku dizelom. Osim toga tu je reč o ruskoj tehnologiji, a onaj ko zauzme elektranu preuzima odgovornost za nju, navodi. "Nema nikoga na kugli zemaljskoj ko bi Ruse oslobodio te odgovornosti“, tumači Grgić.

Teroristi gotovo nikako ne mogu uzrokovati havariju nuklearke

A šta bi bilo kada bi teroristi namerno hteli da unište nuklearku? Važno je znati da nikada do sada nije bilo uspešnog terorističkog napada na nuklearku

Uprkos tome što su nuklearne elektrane prava meta za teroriste, nikada nije bilo uspešnog napada na nju, a one takođe nikada nisu bile na meti tokom rata jer bi posledice verovatno bile globalne pa bi uticale i na državu koja je izvršila napad. Svetska nuklearna asocijacija kaže da se čak ni u napetim danima hladnog rata, nuklearne elektrane obično nisu smatrale metama.

Elektrana Zaporožje navodno je bila meta pokušaja napada 2014. godine kada je 40 ljudi, koji su tvrdili da su članovi ekstremno desničarske skupine Desni sektor, pokušalo upasti u nju, ali su ih stražari zaustavili.

Greenpeace se jednom srušio dronom u nuklearnu elektranu i tvrdio da je pokazao njihovu ranjivost na teroristički napad, no u stvarnosti bi za oslobađanje nuklearnog materijala bila potrebna jako velika eksplozija.

"Nuklearku nije moguće uništiti čak ni udarom putničkih aviona"

Grgić kaže da u hipotetičkoj situaciji u kojoj teroristi pokušavaju napasti nuklearku, treba znati da svaka elektrana ima svoju vlastitu odbranu protiv manjih terorističkih grupa.

„Uz to ima i podršku vojske i policije za borbu protiv većih terorističkih grupa. Posada sigurnosti elektrane treba samo kupiti vreme dok ne dođe pomoć policije ili vojske. Tako funkcioniše svaka elektrana bilo u SAD-u ili u Europi. U normalnim situacijama nema potrebe držati vojsku na lokaciji elektrane“, kaže Grgić.

„Nuklearku nije moguće uništiti čak ni udarom putničkih aviona kakvi su udarili u Blizance u Njujorku. Putnički avioni su previše mekani za to. Kako se videlo u udaru aviona u Blizance, oni su ušli u zgradu i onde ispustili gorivo. Postoje eksperimenti koji su rađeni s udarima običnih aviona u beton. Kada njihov nos udara u betonsku zgradu, oni se samo spljošte", kaže Grgić.

"Najteža komponenta aviona su motori. Ja sam video testove u kojima se F4, jedan od najtežih borbenih aviona koji više ne lete, koji je teži od današnjih, zaleće brzinom od nekoliko stotina kilometara na sat i udara u zgradu i ne može je probiti. U nuklearkama postoji zid od 80 cm armiranog betona. Avion je krhka struktura. Teroristi ne mogu imati ni takve rakete koje bi to probile. Osim toga iza tog zida postoji još jedan zid", kaže Grgić.

Kaže da čak i kada bi se neki projektil uspeo probiti kroz sve to, komponente koje se nalaze unutra nisu mekane.

"To su čvrste komponente koje dodatno štite njihovi betonski pretinci. To nije zaštita od aviona već su to betonske konstrukcije na koje se komponente oslanjaju. No one ipak predstavljaju dodatnu zaštitu od spoljašnjeg udara. Unutrašnjost nuklearke je sklop betonskih soba u kojima se nalaze delovi opreme. Sama posuda teška je oko 350 tona. Ona ne može stajati u vazduhu. To isto vredi i za pumpe i za parogeneratore i sve ostalo“, kaže Grgić.

Šta je s drugim ukrajinskim elektranama?

Budući da će Rusi verovatno nastojati okupirati i druge nuklearke u Ukrajini nameće se pitanje postoje li neke koje su starije i možda osjetljivije na napade.

Grgić kaže da postoje dve osetljivije ukrajinske nuklearke tipa VVR 400 koje se nalaze u Rovnom u severozapadnom delu zemlje.

„Tu je niže Hmeljnicki, a još dve elektrane su u izgradnji. U južnom delu Ukrajine postoji još jedna elektrana s tri reaktora. No sve te nuklearke otporne su na uobičajena granatiranja. Osim toga, reaktori su okruženi drugim zgradama. One nisu izložene bombardiranju. Konačno, ako gađate ljude u pokušaju da osvojite nuklearku, gađate ljude, a ne reaktor. Slučajan pogodak ili rasap municije ne može naštetiti nijednoj ukrajinskoj nuklearki“, tumači Grgić.

Je li Rusija prekršila međunarodno pravo?

Nameće se pitanje je li Rusija napadom na nuklearnu elektranu prekršila međunarodne konvencije.

Tom Skot sa Univerziteta Bristol u Velikoj Britaniji rekao je u izjavi za britanski Naučni medijski centar da veruje da je Rusija prekršila međunarodno pravo.

Smatra da je granatiranje nuklearnih elektrana protivno Ženevskoj konvenciji. “No, više bi zabrinjavalo da su reaktori namerno ciljani da izazovu nuklearni incident”, rekao je Skot.

Nikolaj Štajnberg, bivši glavni inženjer u Černobilu, rekao je pak za New Scinetist da je ruski napad na nuklearku pokazao "nemoralan i barbarski odnos prema čovjčanstvu u celini i svakom ljudskom životu pojedinačno".

(Espreso / Index.hr)