ZAPAD JE UVEO NAJTEŽE SANKCIJE RUSIJI IKAD: Da li slede i dodatne?

Zapad je uveo niz sankcija kako bi otežao funkcionisanje ruske privrede i bankarskog sIstema i kaznio uži krug Vladimira Putina. No, kakve bi još sankcije mogli da uvedu Rusiji?

Kao odgovor na rusku invaziju Ukrajine, SAD, UK, EU i više od dvadesetak drugih zemalja uzvratili su gospodarskim merama koje su dovele do pada vrednosti ruskog rublja, isključile velike ruske banke iz globalnog finansijskog sistema i naštetile državnim firmama i ruskim oligarsima, uključujući i samog Putina.

Sjedinjene Države navode da su svojim potezima pogodile 80% bankarske imovine u Rusiji i 70% u EU. Američki saveznici su takođe poduzeli korake kako bi ograničili Rusima pristup ključnoj tehnologiji, poput mikročipova i lasera. Radi se o najvećim sankcijama koje su do sada zadesile Putinovu Rusiju, piše BBC.

"Smatram da će postati politički neodrživo dalje plaćati Rusiji naftu, gas i ugalj"

Analitičari smatraju da političari spremaju da uvedu dodatne sankcije, poput uvrštavanja više vrsta tehnologije i kompanija na crne liste. Mnoge zapadne firme, uključujući BP, Apple, takođe su poduzele vlastite poteze u znak podrške Ukrajini i zaustavile protok usluga ili proizvoda u ili iz Rusije.

Ali, trgovinski sektor u Rusiji još uvek funkcioniše te se i dalje trguje s mnogim proizvodima, a ne samo onim ključnim za izvoz Rusije poput nafte ili plina. Zapad još uvek okleva da uvede sankcije na energente, delom iz straha da će to izazvati skok cena energije koji bi imao ekonomske posledice i po evropske zemlje.

No, kako raste nasilje u Ukrajini, raste i pritisak na SAD i Evropu da poduzmu dalje mere.

"Smatram da će postati politički neodrživo dalje plaćati Rusiji naftu, plin i ugalj", rekao je Kristofer Miler sa Univerziteta Tufts.

Problematična računica

S obzirom na to da je trgovina naftom i plinom ključna za rusko gospodarstvo, ukidanje te "sigurnosne mreže" moglo bi izazvati ekstremniju reakciju Rusije, rekao je ekonomista Džefri Skot s instituta Peterson, Institut za međunarodnu ekonomiju.

"Sada svedočimo ozbiljnom ekonomskom pritisku na Rusiju. Ako je previše stisnemo, Putin bi mogao odgovoriti nekom sigurnosnom ili vojnom akcijom", dodao je.

S druge strane, Rusija bi mogla gubitak zapadnih kupaca nadomestiti s drugim strankama na globalnom tržištu, tako da je pitanje hoće li ta forma sankcija uistinu naštetiti toj zemlji.

Ekonomske posledice

Sankcije su već izazvale gospodarski haos u Rusiji. Rubalj je pao na rekordno niske razine u odnosu na dolar, što je naštetilo kupovnoj moći mnogih ruskih porodica. No, ekonomski problemi nisu ograničeni samo na Rusiju.

Globalne cene nafte već su porasle za više od 10% od početka februara, a analitičari smatraju da će i dalje ostati na visokom nivou Treba spomenuti i da Ukrajina i Rusija proizvode gotovo 30% svetske pšenice, 19% kukuruza i 80% suncokretovog ulja.

Pogođene su i valute u zemljama s bliskim vezama s Rusijom, poput Kazahstana.

"To je problem sa sankcijama - one nikad ne napadaju samo jedno mesto. One mogu imati i druge negativne posledice i političari to trebaju uzeti u obzir", rekla je istoričarka Kristy Ironside sa Sveučilištu McGill.

"Stvari bi se mogle održavati sve dok se penzije i dalje isplaćuju"

Nije jasno ni kako će ekonomska destabilizacija uticati na Putinov položaj u Rusiji, niti hoće li zbog toga biti spreman pregovarati o okončanju nasilja u Ukrajini. Treba imati na umu da su Rusi i pre prolazili kroz ekonomsku izolaciju te da im možda međunarodna putovanja i uvezeni sir ne igraju veliku ulogu u njihovoj računici.

"Stvari bi se mogle održavati sve dok se penzije i dalje isplaćuju te ljudi mogu uživati u relativno razumnom životnom standardu", rekla je Ironside.

Miler je kazao kako baš ne veruje da će kratkoročne sankcije naterati Putina na pregovore o Ukrajini, no da bi se situacija mogla promeniti ako bi se radilo o dugotrajnom procesu.

"Ruska ekonomija bi zbog njih mogla imati tmuran period kroz nekoliko sledećih godina, što znači da će ruska vlada teže držati svoju unutrašnju političku situaciju pod kontrolom i istovremeno voditi niz ratova u inostranstvu", dodao je.

(Espreso / Index.hr / BBC)