MNOGE ZEMLJE SU ZAUSTAVILE PRIVREDNU SARADNJU SA RUSIJIM ALI OVO SE NIKO NE USUĐUJE DA PRIMENI! Izazvalo bi KOLAPS!

Iako su se mnoge zemalja Evrope, pre svega članice EU, zbog ekonomskih sankcija, gotovo zaustavile privrednu saradnju sa Rusijom, nijedna od njih se za sada ne usuđuje da princip kažnjavanja primeni i na uvoz gasa i nafte jer bi to izazvalo kolaps i njihovih ekonomija.

Drugim rečima ta opcija za sada je odložena jer 175 milijardi kubika, odnosno 40 posto gasa i 30 posto nafte, na godišnjem nivou, se uvozi iz Rusije pa bi zaustavljanje njihovog dotoka u značajnoj meri paralisalo i njihove ekonomije.

Rusija je jedan od najvećih dobavljača energije na svetu. Prema podacima iz CIA Vorld Factbook, ona je drugi najveći izvoznik sirove nafte na planeti, posle Saudijske Arabije i najveći izvoznik prirodnog gasa, daleko ispred drugoplasiranog Katara.

Kada se sve to sabere ocena je da je nerealno da evropske države, pod uticajem američkih političko-ekonomskih interesa, zamene “ruski gas” iz cevi sa prekookeanskim tečnim.

Takav zahtev je usmeren i prema Srbiji, koja je jedna od zemalja koja gotovo kompletnu količinu gasom, 99 posto, uvozi iz Rusije. Zato je Amerika insistirala da se takav oblik zavisnosti smanji. To je urađeno značajno pre izbijanja ove krize, kada nije bilo ni pomena o enormnom skoku cene nafte na više od 100 dolara po barelu i gasa na 1600 dolara za 1000 kubika, uz mogućnost da plavi energent stigne i do neverovatnih 2000 dolara.

Međutim, i tada i sada je ova američka opcija, bar za Srbiju, ali i mnoge države Evrope, na dalekom štapu kako zbog neizgrađene infrastrukture za eventualno dopremanje američkog tečnog ili eventualno azerbedžanskog gasa, tako i zbog cene ali i količina.

Ono što je pak na kratkom štapu, bar što se Srbije tiče a odnosi se na energetsku krizu, to je da do kraja grejne sezone, gas neće poskupeti i pored haosa na svetskom tržištu, ali i da ga ima dovoljno. Za sada ima dovoljno i goriva, iako je cena zamrznuta do 14. marta, ali ako država bude ovu meru produžila, pitanje je da li bi to naftaši i izdržali, što bi onda moglo da dovede do nestašica ili pak šverca.

Stručnjaci smatraju da ne bi trebalo očekivati takav scenario u Srbiji. Pored toga oni su mišljenja da i kao naša država tako i Evropa za sada nisu ugrožene ukrajinsko-ruskim ratom.

- Iako je politika u značajnoj meri upletena u ta dešavanja, ekonomska logika još uvek nije potpuno potisnuta ni na jednoj strani. Rusiji se ne isplati da obustavi isporuku gasa. U vreme gvozdene zavese, kada je bio Hladni rat, SSSR nikada nije obustavio izvoz gasa. Jedino za vreme Drugog svetskog rata nisu hteli gas da prodaju Hitleru. Nadam se da će taj ekonomski aspekt biti i danas i na jednoj i na drugoj strani preovlađujući jer je najbitnije da ljudi imaju gas i gorivo grejanje,saobraćaj, za transport. S druge strane ako se Evropa odrekne ruskog gasa, Rusija može da se okrene azijskim zemljama, pre svega da svoje energente prodaje Kini i drugim azijskim zemljama. Treba da se zna da oni imaju najveće svetske rezerve prirodnog gasa, koje čine 24 odsto ukupnih svetskih rezervi i uglavnom se nalaze u Sibiru - kaže Jelica Putniković urednica portala “Energija Balkana”.

I Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost, smatra da alternativa ruskom gasu, ne postoji.

Drugim rečima ta opcija za sada je odložena jer 175 milijardi kubika, odnosno 40 posto gasa i 30 posto nafte, na godišnjem nivou, se uvozi iz Rusije pa bi zaustavljanje njihovog dotoka u značajnoj meri paralisalo i njihove ekonomije.

Rusija je jedan od najvećih dobavljača energije na svetu. Prema podacima iz CIA Vorld Factbook, ona je drugi najveći izvoznik sirove nafte na planeti, posle Saudijske Arabije i najveći izvoznik prirodnog gasa, daleko ispred drugoplasiranog Katara.

Kada se sve to sabere ocena je da je nerealno da evropske države, pod uticajem američkih političko-ekonomskih interesa, zamene “ruski gas” iz cevi sa prekookeanskim tečnim.

Takav zahtev je usmeren i prema Srbiji, koja je jedna od zemalja koja gotovo kompletnu količinu gasom, 99 posto, uvozi iz Rusije. Zato je Amerika insistirala da se takav oblik zavisnosti smanji. To je urađeno značajno pre izbijanja ove krize, kada nije bilo ni pomena o enormnom skoku cene nafte na više od 100 dolara po barelu i gasa na 1600 dolara za 1000 kubika, uz mogućnost da plavi energent stigne i do neverovatnih 2000 dolara.

Međutim, i tada i sada je ova američka opcija, bar za Srbiju, ali i mnoge države Evrope, na dalekom štapu kako zbog neizgrađene infrastrukture za eventualno dopremanje američkog tečnog ili eventualno azerbedžanskog gasa, tako i zbog cene ali i količina.

Ono što je pak na kratkom štapu, bar što se Srbije tiče a odnosi se na energetsku krizu, to je da do kraja grejne sezone, gas neće poskupeti i pored haosa na svetskom tržištu, ali i da ga ima dovoljno. Za sada ima dovoljno i goriva, iako je cena zamrznuta do 14. marta, ali ako država bude ovu meru produžila, pitanje je da li bi to naftaši i izdržali, što bi onda moglo da dovede do nestašica ili pak šverca.

Stručnjaci smatraju da ne bi trebalo očekivati takav scenario u Srbiji. Pored toga oni su mišljenja da i kao naša država tako i Evropa za sada nisu ugrožene ukrajinsko-ruskim ratom.

- Iako je politika u značajnoj meri upletena u ta dešavanja, ekonomska logika još uvek nije potpuno potisnuta ni na jednoj strani. Rusiji se ne isplati da obustavi isporuku gasa. U vreme gvozdene zavese, kada je bio Hladni rat, SSSR nikada nije obustavio izvoz gasa. Jedino za vreme Drugog svetskog rata nisu hteli gas da prodaju Hitleru. Nadam se da će taj ekonomski aspekt biti i danas i na jednoj i na drugoj strani preovlađujući jer je najbitnije da ljudi imaju gas i gorivo grejanje,saobraćaj, za transport. S druge strane ako se Evropa odrekne ruskog gasa, Rusija može da se okrene azijskim zemljama, pre svega da svoje energente prodaje Kini i drugim azijskim zemljama. Treba da se zna da oni imaju najveće svetske rezerve prirodnog gasa, koje čine 24 odsto ukupnih svetskih rezervi i uglavnom se nalaze u Sibiru - kaže Jelica Putniković urednica portala “Energija Balkana”.

I Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost, smatra da alternativa ruskom gasu, ne postoji.

- U narednih 10 do 15 godina, kada govorimo o Evropi a onda i Srbiji, neće biti alternative ruskom gasu. Nema ga dovoljno iz drugih izvora tako da je nemoguće da naši potrošači ruski gas zamene nekim drugim.

Što se tiče značaja interkonektora između Srbije i Bugarske, koji se gradi uz podršku EU i Evropske investicione banke, a forsiraju taj projekt Brisel i Vašington i to zbog svojih geopolitičkih interesa. Osim što je taj gasovod skromnog kapaciteta, 1,8 milijardi kubika, on nema izgrađene infrastrukture sa kojom bi trebalo da se poveže na trasu kroz Bugarsku i Grčku da bi uopšte mogao da stigne do nas.

Takođe, ne postoji ni gas koji bi tom rutom mogao da dolazi do Srbije. Gradimo cevovod dužine 109 kilometara i na to će da se potroši deo novca, a gasa nema, kao ni potrebne infrastrukture – objasnio je Zdravković za “Politiku” i dodao :

- Interkonektor između Bugarske i Grčke još nije ni počeo da se gradi. Sumnjam u taj projekat kao što se ispostavilo da je promašaj i gasni terminal na Кrku u Hrvatskoj. LNG-a nema dovoljno, a ne može da konkuriše ni cenama. To znači da je izgradnja „Balkanskog (Turskog) toka” najznačajnija investicija u energetskom sektoru u Srbiji.

Ako je suditi po reakciji Rusa, oni ne brinu da bi njihov gas mogao uskoro da se potisne sa evropskog tržišta.

- Gasna kriza podstaknuta je i najnovijom eskalacijom tenzija u odnosima Rusije i Zapada zbog Ukrajine. U svetlu te krize SAD su ubeđivale Evropljane da se ne plaše zbog nestašice energenata i da slobodno preduzmu oštre sankcije Rusiji, obećavajući da će im naći drugi gas. Ipak, Evropa bi trebalo da shvati da je drugi gas nemoguće naći.Da bi se ruski gas zamenio bez ikakvih posledica, potrebno je proizvesti istu količinu novog i isporučiti ga. Amerikanci izjavljuju da će preusmeriti katarski gas u Evropu, iz Nigerije i iz Alžira, ali oba delimično i dolaze u Evropu. Ukoliko se potpuno preusmere u Evropu, u Aziji bi došlo do nestašice i rasta cena. Dakle, ruski gas se ne može zameniti čak i ako se na tome radi tri do četiri godine - izjavio je Igor Jušukov, stručnjak ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.

Bonus video:

(Espreso/Blic)