DA LI ULAZIMO U NOVI HLADNI RAT? Stvari koje se dešavaju NEODOLJIVO PODSEĆAJU...

Trenutno se vode velike bitke za Harkov i Kijev.. Ruski predsednik Vladimir Putin juče je naredio da se nuklearno oružje stavi u stanje visoke pripravnosti.

Uputstva o nuklearnom oružju podsećaju na Hladni rat

Bez obzira na to kako će se ovaj sukob završiti, smernice za nuklearno oružje podsećaju na događaje iz Hladnog rata, kada je svet živeo u strahu od nuklearnog rata između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza, ili zapadnog i istočnog bloka.

Strah od nuklearnog oružja obeležio je generacije koje su stasavale u drugoj polovini dvadesetog veka, a posle pada Berlinskog zida 1989. i raspada SSSR-a 1991. godine, zaboravljeno je koliko je svet bio grčevit. Taj strah je ponovo potvrdio Putin, sugerišući da bi se svet mogao vratiti u blokovsku podelu u kojoj je bio od 1947. do 1991. godine. Svet je opasnije mesto nego pre nekoliko godina.

Da li je tako nešto stvarno?

Svet biznisa je opasnije mesto nego što je bio pre nekoliko godina, piše za Bi-Bi-Si Džon Simpson. Stare hladnoratovske godine bile su jednostavnije, a pravila su generalno bila mnogo jasnija – ako bi jedna strana upala u prostor druge, postojala je mogućnost potpunog međusobnog uništenja.

To se nikada nije dogodilo, iako se rat nekoliko puta nespretno približavao. Važna je i uloga Kine, koja je, kako Simpson podseća Bi-Bi-Si, u poslednjih deset godina počela da stvara novi blok sa Rusijom, ne nužno neprijateljski raspoložen prema Zapadu, ali pružajući međusobnu podršku pred zapadnim kritikama.

Kina bez osude ruske invazije

Što se tiče ruske invazije na Ukrajinu, Kina izbegava da je osudi, odnosno kinesko Ministarstvo spoljnih poslova odbija da rusku akciju protiv Ukrajine nazove invazijom.

Na dnevnom brifingu u Pekingu, portparol Vang Venbin je ponovio stav Kine da, iako poštuje teritorijalni integritet svih zemalja, ona takođe razume legitimnu zabrinutost Rusije u vezi sa bezbednosnim pitanjima.

Što se tiče uloge Kine, treba uzeti u obzir i reči Čarlsa A. Kupčana, člana Saveta za nacionalnu bezbednost u administraciji Baraka Obame. On je za LA Tajms rekao da je Kina dugogodišnji ruski saveznik. "Ali Kinezi, za razliku od Putina, ne vole smetnje. Oni vide da je Putin sve okrenuo naglavačke i ne misle da je to dobra ideja. U interesu je Sjedinjenih Država da to iskoriste", rekao je on.

Vidmarović: Ovo je opasnije od onog u 20. veku

Pitamo hrvatskog stručnjaka, spoljnopolitičkog analitičara dr. sc. Branimir Vidmarović, više na ovu temu. Prema vodećim stručnjacima, Hladni rat je počeo 2014. godine i polako se zahuktavao pre toga.

Mnogi su mislili da je Hladni rat trgovinski sukob sa Kinom, a u stvari traje od 2014.

Ovo što se sada dešava je opasnije od šta se desilo u 20. veku“, kaže Vidmarović.

Situacija se promenila, ljudi su zaboravili strah od nuklearnog oružja, promenila se kultura informisanja i medija.

Ranije nije bilo mogućnosti komunikacije preko Tvitera, ali su državnici govorili direktno i to je uticalo na mišljenja. Sada 'mehurići' mišljenja " Nekada je bilo čistije i direktnije“, kaže on.

"Tada je priznata mogućnost međusobnog uništenja. Imali smo Karipsku krizu 1962. godine, a nuklearne rakete su uklonjene 1963. SSSR je to uradio sa Kube, a SAD iz Turske. Posle toga su odnosi zagrejani", rekao je on.

On dodaje da je sada teško reći kakva će biti podela.

„Možda imamo i podelu na tri, četiri pola“

"Tada je bilo jasno, imali smo istočni i zapadni blok. Sada zapadni svet više nema uticaj na jugu, odnosno u Latinskoj Americi, ali ni u Kini, Indiji, jugoistočnoj i istočnoj Aziji. Tu je i islamski svet.Generalno svet je postao veći, države su se uzdigle.To više ne zavisi od SAD i Rusije.Takođe me mnogo zanima da li će biti više od dva bloka,možda tri ili četiri svaki sa svojim sopstvenim interesima."

"Rusija forsira ovu novu eru, ali neće biti glavni korisnik moći u novom poretku. Neće više biti glavni akter. Nekada smo imali slabiju Evropu. Sada je drugačije, sada imate Tursku sa kojom razgovara. Rusija ravnopravno. Jednog dana", rekao je on. pesma Prljavog pozorišta, ovaj rat je gotov, neće biti lako Amerikancima i Rusima da stvaraju stvari pod svojim uslovima", zaključio je Vidmarović.

Bandov: Gotovo sve evropske zemlje našle su zadovoljavajuće mesto u novim okvirima

Razgovarali smo sa prof. dr sc. Goran Bandov, redovni profesor međunarodnih odnosa i diplomatije i predstojnik Sveučilišnog ureda za međunarodne odnose i održivi razvoj Sveučilišta u Zagrebu.

Zamolili smo ga da opiše svet koji nije funkcionisao u sistemu hladnog rata, odnosno u periodu od kraja komunizma do danas.

"Svet je odahnuo i sve mogućnosti su izgledale otvorene. Građani Istoka su želeli slobodu i ekonomski standard Zapada. Snažnim preobražajem svojih društava pripremali su se za ujedinjenje sa Zapadom. Prvo ujedinjenje je prošlo kroz demokratske institucije i vladavinu prava, kao što je Savet Evrope, a kasnije i kroz bezbednosno-vojne, poput NATO-a, i na kraju kroz političke i ekonomske, kao što je EU“, kaže on.

"Ovaj proces je bio pun izazova, ali i nade. Gotovo sve evropske zemlje našle su svoje zadovoljavajuće mesto u novim okvirima, posvećujući sve pre svega podizanju kvaliteta života svojih građana", rekao je Bandov.

„Mislim da smo daleko od Hladnog rata 2.0“ Ističe da smo danas ponovo u burnim vodama, kada nam se možda čini da je vreme mira i slobode iza nas.

„Ali zato treba da budemo još glasniji i odlučniji u borbi da održimo stil života koji vodimo, da imamo slobodu da mislimo i govorimo šta verujemo i želimo, za nivoe vladavine prava i ljudskih prava koji imaju postanu naši životi“, rekao je Bandov.

I koliko je realna opcija Hladnog rata 2.0?

„Mislim da smo dosta daleko od Hladnog rata 2.0 jer ne znam ko bi bio na drugoj strani. Čini se da sami Rusi ne žele da budu na drugoj strani kada pratimo reakcije koje stižu iz Rusije u vezi sa Putinov rat u Ukrajini., ekonomske sankcije će značajno uticati na kvalitet života građana, ali i samih oligarha, pa sam sve uvereniji da na drugoj strani Evrope neće imati ko da uspostavi Hladni rat 2.0“, rekao je Bandova.

Ali ako bi se to desilo, kako bi izgledao taj svet, kakve bi bile razlike od te prve blokovske podele?

Svet podela bi se sigurno pomerio nekoliko koraka unazad.Serija globalnih uspeha, inovacija, tehnologija je rezultat jake međunarodne saradnje, tako da bi hladnoratovsko razdvajanje bilo pogubno za dalji razvoj i održivost pravca koji smo postavili kao globalni društva.na strani dobra, posebno vodećih svetskih sila, jer samo na taj način možemo podići kvalitet života i ekonomski standard naših građana“, kaže Bandov.

(Espreso / Index.hr)