DA LI SMO SVEDOCI UVODA U TREĆI SVETSKI RAT? Ceo svet MUČI isto pitanje, stigao ODGOVOR vojnih analitičara

Prateći nedavna događanja na relaciji Kremlj-Ukrajina i izjave ruskog lidera koje su izazvale pravu poplavu osuda i sankcije sa Zapada, gotovo ceo svet muči isto pitanje - da li smo svedoci uvoda u Treći svetski rat?

Koliko god da je situacija na granici između Rusije i Ukrajine zaoštrena u poslednjih nekoliko dana, ona trenutno ne uključuje direktnu vojnu konfrontaciju između NATO-a i Rusije. U stvari, videvši da Rusija formira snage sposobne da izvrše invaziju na Ukrajinu, SAD i Velika Britanija su brzo povukle svoje vojne trenere i savetnike, piše "Bi-Bi-Si".

"Svetski rat bi bio kada Amerikanci i Rusi počnu da pucaju jedni na druge", izjavio je američki predsednik Džo Bajden ranije ovog meseca, obećavajući da ni pod kojim okolnostima neće poslati američke trupe u Ukrajinu.

Strah je svakako prisutan

Ako ste u Ukrajini, onda je situacija očigledno opasna. Za milione Ukrajinaca strahovi o tome kako će kriza uticati na njihov svakodnevni život, svakako su prisutni.

Samo predsednik Putin i njegov najuži krug ljudi od poverenja znaju koliko daleko nameravaju da odu sa invazijom na Ukrajinu.

Crvenu liniju NATO i Zapad bi mogli da pređu jedino ako Rusija ugrozi državu članicu NATO-a. O tome jasno govori peti član pakta, koji kaže da je cela zapadna vojna alijansa u obavezi da stane u odbranu svake države članice ukoliko ona bude napadnuta.

Ukrajina nije članica NATO-a, iako izražava želju da se pridruži paktu, uprkos Putinovoj odluci da je na tom putu zaustavi.

Zemlje istočne Evrope poput Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske, koje su bile deo moskovske orbite u vreme Sovjetskog Saveza, sada su članice NATO-a. Ono što stvara napetost u tim državama jeste neizvesnost da što se ruske snage možda neće zaustaviti na Ukrajini, već bi mogle da upotrebe neki drugi izvor da "priteknu u pomoć" etničkim ruskim manjinama na Baltiku i izvrše invaziju.

Zbog toga je NATO nedavno poslao pojačanje da podrži svoje istočnoevropske članice kao sredstvo odvraćanja.

Koliko treba biti zabrinut?

Sve dok nema direktnog sukoba između Rusije i NATO-a, nema razloga da se ova kriza pretvori u rat svetskih razmera.

Ne zaboravimo da Rusija i Amerika imaju preko 8.000 nuklearnih bojevih glava koje se mogu rasporediti, kao i da stara doktrina iz doba Hladnog rata - "Uzajamno osigurano uništenje", i dalje važi. Po njoj bi korišćenje celokupnog nuklearnog arsenala od strane dve sukobljene strane rezultiralo uništenjem i strane koja napada i strane koja se brani, zbog čega je bazirana na teoriji odvraćanja.

Putin je u utorak za visoki britanski vojni izvor izjavio da "ne namerava da napadne NATO. On samo želi da pretvori Ukrajinu u vazalnu državu poput Belorusije". Nazvavši NATO "zlim", Putin je praktično poručio Ukrajini da nema pravo da postoji kao suverena država nezavisna od Rusije, što je mnoge zabrinulo.

Britanija nije jedina zemlja koja kažnjava Rusiju sankcijama, Sjedinjene Države su otišle korak dalje, a Nemačka je, na primer, odložila davanje zelenog svetla za gasovod Severni tok 2 iz Rusije.

Evropska unija je najavila najstrože sankcije koje bi podrazumevale i zvaničnike poput ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua.

Rusija će na ove "penale" svakako odgovoriti u nekom obliku. Firme sa zapada koje posluju u Rusiji verovatno će patiti, ali to bi moglo da ode i mnogo dalje, ako Putin donese odluku o tome.

"Osveta" bi mogla da bude izvedena u obliku sajber napada, na šta je Nacionalni centar za sajber bezbednost već upozorio. Na meti bi mogle da budu banke, preduzeća ili pojedinci, čak i sredstva koja su neophodna za funkcionisanje društva i privrede.

Međusobno poverenje između Rusije i Zapada gotovo da ne postoji, nakon godina narušavanja odnosa sa Moskvom, uključujući i trovanje ruskog špijuna na tlu Ujedinjenog kraljevstva. Ali to je, čini se, opasna pozadina u kojoj se vodi žestok javni spor oko toga ko je kriv za trenutnu krizu u Ukrajini.

Bonus video:

(Espreso)