MAKRON NAKON SASTANKA SA ZELENSKIM: Evropa i Rusija će se vratiti dijalogu o bezbednosim garancijama

Francuski predsednik Emanuel Makron izrazio je danas u Kijevu nadu da će se situacija u Ukrajini stabilizovati uz striktnu primenu Minskih sporazuma i da će Evropa i Rusija moći da se vrate dijalogu o bezbednosnim garancijama.

- Svrha mojih putovanja u Moskvu i Kijev je da kolektivno uspostavimo red, stabilnost i bezbednost na našem kontinentu, koji doživljava štetne posledice vojnog pritiska - poručio je Makron na konferenciji za novinare posle sastanka sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, prenosi TAS S.

On je dodao i da veruje da će se doći do konkretnih i praktičnih rešenja koja će omogućiti napredak.

- Pokrenuo sam ovo pitanje u razgovorima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i evropskim partnerima. Voleli bismo da se situacija stabilizuje u narednim nedeljama ili mesecima, što bi nam omogućilo da se vratimo na mehanizme novih garancija i stabilne deeskalacije - naveo je francuski predsednik.

Makron je istakao da se sadašnji proces rešavanja krize na istoku Ukrajine mora nastaviti „bez obzira na tenzije” i „vojni pritisak” na granici zemlje.

On je dodao da je na pregovorima sa Putinom u ponedeljak u Moskvi dosta vremena razgovarao o tom pitanju, kao i da su taj sastanak i ovaj današnji sa Zelenskim omogućili napredak kada je reč o doprinosu bezbednosti u regionu.

- U narednim danima i nedeljama moramo da idemo napred ovim dvostrukim kolosekom, a to je, kao prvo, striktno poštovanje Minskih sporazuma u okviru Normandijske četvorke. Kao drugo, to podrazumeva širok, zahtevan i inovativan dijalog, koji će nam omogućiti da stvorimo garancije stabilnosti i bezbednosti na našem kontinentu i održimo bezbednost u kratkom roku - naglasio je Makron.

Zelenski i Putin potvrdili da će poštovati sporazume iz Minska

On je saopštio i da je Zelenski potvrdio spremnost za primenu sporazuma iz Minska, kao i da mu je Putin u ponedeljak rekao da će poštovati te sporazume.

Sporazume iz Minska su 2014. i 2015. godine potpisali lideri Ukrajine, Rusije, Francuske i Nemačke, i predstavljaju odgovor na rusku aneksiju Krima, a njihov cilj je bio da se zaustave sukobi na istoku Ukrajine.

Ovi sporazumi su, između ostalog, podrazumevali sveobuhvatan prekid vatre u Donjecku i Lugansku, povlačenje teškog naoružanja obe strane na lokacije na podjednakom rastojanju od linije razdvajanja, amnestiju za sve osobe u vezi sa događajima na nekoliko područja Donjecka i Luganska i oslobađanje svih nepravedno utamničenih po principu „svi za sve".

Sporazumima je predviđeno i nesmetano dopremanje humanitarne pomoći, efikasan monitoring koji bi sprovodio OEBS, specijalan status za Donjeck i Lugansk, uz punu obnovu socijalnih i ekonomskih veza, kao i da sve strane oružane grupe, vojna oprema i plaćenici treba da napuste Ukrajinu.

(Espreso / Agencije)