IZMIŠLJENE BOLESTI KAKO BI SE PRODAVALI LEKOVI? Francuski lekari detaljno o svakoj od njih

Ovih dana brojni navodno novi poremećaji, zastrašujuća zdravstvena stanja i mentalne bolesti privlače pažnju ljudi i stvaraju atmosferu straha i brige za zdravlje.

Realno, često je reč o zastrašivanju podstaknutom od strane farmaceutske industrije kojima drama pomaže u prodaji proizvoda i stvaranju profita na račun lakoverne javnosti.

"Krajnji cilj vladajućeg sistema je da svaku pobunu protiv njega kvalifikuje kao mentalni poremećaj, pa uz pomoć farmaceutske mafije zdrave ljude pretvori u bolesne, koje će takođe tretirati samo kao "pokvarene mašine“ i izvor profita", tvrdi francuski parlamentarni zastupnik i lekar, Bernar Debre.

On je koautor knjige "4.000 korisnih, beskorisnih i opasnih lekova”, u kojoj ističe kako je polovina lekova na recept u zapadnoj medicini potpuno nepotrebna i neefikasna, a pet posto medikamenata je opasno za zdravlje.

Lekovi - priča o obmani

Radi se o svojevrsnoj "borbi s vetrenjačama" jer su na drugoj strani kapital i industrija farmacije, kao i čitav zdravstveni sistem, čije ustrojstvo to podržava.

U zdravstvu to se odnosi na zaradu medicinske, u prvom redu farmaceutske industrije.

Tako tzv. farmaceutska mafija utišava prirodne tradicionalne lekove te proizvodi sintetičke, koji najčešće imaju brojne nuspojave i navikavaju organizam na to da se bez njih više ne može.

Stručnjaci ističu samo neke od modernih i trendi zdravstvenih briga koje su najčešće obična glupost.

Halitoza je izmišljena bolest

Halitoza najčešće nastaje usled fermentacije čestica hrane anaerobnim gramnegativnim bakterijama u ustima, čime se stvaraju hlapljivi sumporni spojevi, poput vodikovog sulfida i metala merkaptana. Kod nekoliko sistemskih bolesti se stvaraju isparavajuće materije koje se mogu osetiti u dahu, a koje se, premda nemaju naročito neugodan miris, tipično smatraju halitozom.

Zbog zadaha sve više ljudi posećuje lekare, koji pak propisuju specijalne kaladonte i vodice za ispiranje usta, na čemu industrija zarađuje ogroman novac. No, stručnjaci tvrde da je zadah u većini slučajeva obična izmišljotina te da je prirodno da se u dahu oseća određen miris te se to stanje najčešće može popraviti većim unosom vode i promenom ishrane.

Detoksikacija je glupost

"Dodaci ishrani i razni preparati za detoksikaciju tela te mršavljenje jedno su od najbrže rastućih tržišta na svetu", kaže dr. Nik Fuler sa Univerziteta Sidnej koji ističe da za njihovo delovanje postoji vrlo malo dokaza.

Na primer, vrlo su popularni detoks proizvodi na bazi čičkova mleka ili pak maslačka, ali nema istraživanja koje potvrđuje njihov efekat.

Fuler kaže kako jetra prirodno eliminiše neželjene materije u telu kroz izmet i urin, a uzimanje skupih lekova ne samo da ne može pomoći, već opterećuje jetru dodatnim jedinjenjima koje mora razgraditi.

"Ono što treba napraviti je izbegavanje alkohola i zdrava ishrana, a ako već želite detoksikaciju, tada koristite prirodne čajeve, voće i povrće", naglašava Fuler.

Ispiranje vagine ne da nije dobro, već je opasno

Najveći mit je da vagine imaju neugodan miris. Ali osim ako imate ozbiljnih problema, bilo koji prirodan miris je normalan. Vagine ne treba da mirišu poput parfimerije i ne treba ih tretirati kao nešto što treba popraviti.

Znači, zaboravite na mirišljave kupke ili posebne čistače za ispiranje materice na kojima industrija sve više zarađuje, jer bilo koji proizvod koji može promeniti vašu pH ravnotežu može uzrokovati i pojavu gljivica.

Snižavanje lošeg holesterola sprečava bolest srca

Možda jedan od najvećih zdravstvenih mitova zapadne kulture jeste zloupotreba izmišljenog termina "loš holesterol" od strane medija i medicinske struke.

Osim toga naivna javnost je prevarena lažnom vezom holesterola i kardiovaskularnih bolesti. Nikad nije dokazano da holesterol uzrokuje bolesti srca, baš naprotiv jolesterol je od vitalnog značaja za telo i bilo kakav pokušaj njegovog snižavanja može imati pogubne posljedice, posebno kako starimo.

Postali smo društvo toliko opsednuto jedenjem hrane niskog holesterola i masnoće da se sada mnogi zdravstveni stručnjaci pitaju koje su posledice toga, kao i brojnih lekova koji se uzimaju za snižavanje holesterola.

Većina s dijagnozom depresije to nije

Britanski naučnici tvrde da Prozac, Seroxat i slični antidepresivi deluju kao lažni, placebo lekovi i nemaju učinak. Do rezultata, objavljenih u u časopisu PloS Medicine, došli su analizom 47 kliničkih studija, od kojih su neke bile sve do danas nedostupne javnosti.

Osim toga, danas je svaki četvrti čovek u zapadnom svetu depresivan - a nameće se pitanje kako je to moguće i zašto tako nije bilo pre?

Prevelika koncentracija na sebe i vlastitu sreću te taj nametnuti ideal srećnog života mnogima daje iluziju da su bolesni, premda se možda samo nalaze u prirodnoj, lošijoj životnoj fazi.

Postoje sigurne doze hemikalija u lekovima

Doze su ˝prihvatljive˝ od strane industrije i regulatornih standarda, ali naša izloženost ˝prihvatljivim dozama˝ drugih toksičnih hemikalija koje u našem telu ulaze u interakciju i izazivaju razne probleme nikad nisu uzeti u ozbiljno razmatranje.

Ne postoji sigurna doza otrova jer telo prepoznaje i najniže doze i odmah stvara upalne procese i imunosni odgovor kako bi se borio sa stranim telom. Toksične hemikalije se sada nalaze svuda, u školama i na našim radnim mestima. Oni uzrokuju postupno propadanje svakog sistema u našem telu i uzrokuju mnoge bolesti. Vrlo je teško otkriti koja hemikalija izaziva koju bolest.

(Espreso/Alo)