NIKAKO VAM NEĆE BITI SVEJEDNO: Da nije bilo Đokovića za jednu HOROR PRIČU SE NIKADA NE BI SAZNALO!

Sve do pretprošle nedelje, hotel "Park" u Melburnu bio je neupadljivo mesto.

Zgrada se činila sasvim običnom, međutim, kad se malo bolje pogleda, horor kroz koji prolaze tamošnji stanari počinje da upada uu oči.

Da nije najbolji svetski teniser Novak Đoković tamo bio nepravedno pritvoren, ne bi se saznalo koliku su tek nepravdu doživeli migranti koji su tu zatočeni godinama.

Obližnje ulice su se popunile aktivistima, demonstrantima, novinarima i policijom, a azilanti su mogli samo da se nadaju da će pažnja koja je dodeljena Đokoviću, biti uskoro usmerena i na njih.

- Siguran sam da će Novak Đoković govoriti o nama - rekao je Mehdi Ali kome je bilo svega 15 godina kada je stigao u Australiju. 7. januara je proslavio 24. rođendan.

U daleku ostrvsku zemlju je stigao brodom. Pobegao je iz Irana gde je kao pripadnik manjine arapskih Ahvaza bio progonjen. Ostavljajući porodicu za sobom, samo je želeo da pronađe sigurno mesto.

Ali više nije tinejdžer, u međuvremenu je postao muškarac kome nije dozvoljeno da napušta hotel "Park".

- Došao sam u Australiju u julu 2013. godine i od tada sam pritvoren pod surovim uslovima. Iskusio sam traumu i frustraciju, viđao sam da se ljudi samopovređuju, video sam užasne stvari koje su se dogodile izbeglicama i sada to govorim svetu - rekao je za portal Thelatch.com.

Iako je australijska vlada brzo prihvatila njegov zahtev za zaštitom, što podrazumeva da je zakonski obavezana da se brine o njegovoj bezbednosti, zbog raznih formalnosti nije osetio bolji život. Poslednjih devet godina je proveo u prihvatnim centrima u Nauruu, Brizbejnu i Melburnu.

Australijski imigracioni centar koji se nalazi na ostrvu Nauru posebno mu je ostavio posttraumatski poremećaj. Prijatelje je video kako su se samospaljivali iz očaja, bio je prebijan, zlostavljan i zatvaran bez razloga.

- Bilo je to malo ostrvo, posebno što smo bili u prihvatnim centrima, bilo smo u šatorima u užasnim uslovima. Život se svodio na puko preživljavanje. Pristup vodi je bio ograničen, morali smo da čekamo kišu da bismo pili ili se okupali, a to je samo jedan primer - prisetio se.

Ali nikada nije bio optužen ni za jedno krivično delo, ali ga je australijska vlada svejedno tretirala kao najgoreg kriminalca.

- Kriminalce osude zbog zločina koji su počinili, pa oni znaju kada će se naći na slobodi, a do tada mogu nekako da upravljaju svojim vremenom. Tragedija je da azilanti ne znaju kada će izaći. To može biti danas, sutra ili za tri godine. A ta nesigurnost pogađa mentalno zdravlje i psihološki je sve puno uspona i padova. Užasno je - poručio je.

Nedavno su se na internetu pojavile slike iz famoznog hotela "Park", a izgleda da migranti dobijaju hranu u kojoj gamižu crvi. Bube su po sobama, pojedini prozori ne mogu uopšte da se otvore, pa nema ni svežeg vazduha. Osim toga, u oktobru i novembru 22 od 46 migranata je bilo pozitivno na koronavirus.

- Kvalitet hrane je zaista loš iako ja ne jedem jer nemam apetita. Nema svežeg vazduha u našim sobama, ne možemo da otvorimo prozore. Većinu vremena provodim u sobi - rekao je Ali.

Kako je navela advokatica za ljudska prava, Alison Batison, australijski pritvorski sistem je namerno osmišljen tako da će vas užasni uslovi naterati da se vratite odakle ste došli.

- U tome se našao i Đoković, u ovoj noćnoj mori politike zastrašivanja - rekla je Batison.

Za Alija su dani neopisivo dugi. Odsečen od sveta, prikovan je za četiri zida hotelske sobe, kao da se nalazi u čistilištu. Mladost mu prolazi, a svaki dan je teži od prethodnog.

- Pokušavam da pronađem metode preživljavanja i da nađem nešto čime bih zaokupio vreme. Ponekad preležim ceo dan u krevetu. Ležim u očaju, ali se trudim da ostanem snažan. Pisanje pomaže, disanje pomaže. Obaveštavanje javnosti o svim grozotama je takođe deo mog postojanja - rekao je.

Ni sa majkom, koju nije video godinama, ne može tek tako da razgovara.

- Nije lako stupiti sa njima u kontakt, ali se trudim da razgovaram sa majkom iako je komplikovano. Razgovarajući sa njima, stavljam i njih i sebe u rizični položaj - objasnio je.

Iako je godinama pokušavao da ukaže na surove uslove u kojima se nalaze migranti, tek je sa dolaskom Đokovića imao više uspeha, mada je bilo pomalo ogorčen zbog pažnje koja je bila usmerena na tenisera.

- Uzbuđen sam što svet konačno saznaje za nas, ali se ipak to dešava posle 9 godina. Lokalni mediji se nisu interesovali za naše priče tokom svih tih godina sve dok nije došao Đoković, a to je pomalo tužno - kazao je.

Ali još nije okusio slobodu, a ne zna ni hoće li je ikada dočekati. Kroz prozor hotelske sobe može da vidi užurbane ulice Melburna i često se pita znaju li ti ljudi koliko su srećni.

- Mogu da šetaju, da idu u bioskop, u kafić na šoljicu kafe. Mogu da izađu kad god žele. Želim da cene slobodu koju imaju, ja o tome sanjam već dugo, nisam to iskusio već devet godina - naveo je.

Ljudima koji žele da pomognu je skromno poručio: "Prvo, molite se za mene. Drugo, podignite glas i protestujte za mene i treće, promenite (ishod) glasanja - rekao je.

Na pitanje šta bi prvo uradio kada konačno bude slobodan, odgovorio je: "Idem u šetnju. Šetaću daleko koliko god budem mogao".

Slučaj koji je sve posramio

Većina Australijanaca nije uopšte svesna da postoje slučajevi poput Alijevog.

- Moja ćerka je nedavno proslavila 15. rođendan. Brzo raste, ali je i dalje dete iako to možda ona tako ne vidi. Mehdi Ali je bio istih godina kada je brodom stigao sa Božićnog ostrva, bežeći iz Irana. To je bilo pre više od 8 godina. U međuvremenu je proslavio 24. rođendan, pritvoren u hotelu u Melburnu. Njegov slučaj je dospeo u medije kada je Novak Đoković zadržan u istoj zgradi. Ne smemo dozvoliti da se zaboravi na ovu priču - naveo je australijski novinar i politički analitičar Piter van Onselen.

Ali je u Australiju došao iz Indonezije, u poslednjim danima mandata premijera Kevina Rada koji je izjavio da svako ko dođe nekim plovilom u zemlju neće moći tu da se nastani, bez obzira status izbeglice.

U narednim godinama, broj dolazaka brodovima se smanjio, a nekadašnji ministar za imigracije Skot Morison (sadašnji premijer) se hvalio da je to njegova zasluga. Čak je dobio i nagradu u obliku migrantskog čamca na kome je pisalo "Ovo sam zaustavio". Međutim, posledica ove politike bila je nehumani tretman onih koji su već stigli u zemlju.

Mehdi Ali je služio poput mamca, ali na drugačiji način - trebalo je da služi kao upozorenje da u Australiju ne treba dolaziti brodom jer ćete biti ostavljeni negde da istrulite.

- Beskrajni pritvor je forma mentalne torture koju samo zlikovci koriste - naveo je van Onselen.

- Gandi je jednom rekao da se društvo najbolje prepoznaje po onome kako tretira svoje najranjivije članove. Možda Vlada može da kaže da Mehdi nije član australijskog društva, da nije "jedan od nas". Ali, jeste, on je član ljudske rase koji je sada pod našom zaštitom, gadno smo ga ostavili na cedilu. Država je trebalo da bude njegov zaštitnik - dodao je.

Tokom svih godina u pritvoru, Mehdi je bio izložen seksualnom nasilju, prošao je kroz sva moguća mentalna stanja i torture.

Van Onselen je zaključio da svi u Australiji snose odgovornost za Alijev slučaj, bilo da podržavaju politiku imigracije ili ne.

(Espreso / 24sedam)