PREMINUO PITER BOGDANOVIČ, TUGA!

Piter Bogdanovič američki reditelj, scenarista, glumac, producent, kritičar i istoričar filma, srpskog porekla, iz generacije „holivudskog novog talasa“ ili „novog Holivuda“, reditelj kultnih filmova „Poslednja bioskopska predstava“ i „Mesec od papira“, preminuo je u 83. godini.

Kada je sa 32 godine režirao film Poslednja bioskopska predstava, Piter Bogdanovič je dobio epitet „Novi Orson Vels“.

Film je dobio značajnu pažnju publike i dobro je ocenjen od strane kritičara, a takođe je i nominovan za Oskara. Takođe je zajedno sa Leri Mek Martrijem dobio nagradu Bafta za najbolji scenario.

Kasnije je ponovo doživeo uspeh filmom Što te tata pušta samu?, romantičnom farsom sa Barbrom Strajsend i Rajanom O'Nilom i filmom Mesec od papira.Rođen je u Kingstonu u saveznoj državi Njujork,u porodici srpskog slikara i pijaniste Borislava Bogdanovića i austrijske Jevrejke Herme Robinson. Piterovi roditelji su u Ameriku došli u maju 1939. bežeći od rata u Evropi. Pošto nisu govorili engleski, malom Petru je palo u zadatak da ih nauči, a najefikasniji način bio je odlazak u bioskop, gde im je prevodio radnju filma.

Od 1954. do 1958. pohađao je kurseve glume kod Stele Adler i glumio je na raznim pozorišnim festivalima. Šezdesetih godina 20. veka u njujorškim umetničkim krugovima postao je poznat kao urednik filmskog programa Muzeja savremene umetnosti.[22] Od zaborava je spasao pionire američke kinematografije kao što je Alan Dvon. Posebno je analizirao filmove Orsona Velsa (napisao knjiga Filmsko delo Orsona Velsa) i Džona Forda(knjiga Zovem se Džon Ford. Ja pravim vesterne).

Bogdanovič je odlučio da se bavi režijom pod uticajem francuskih novotalasovaca Fransoa Trifoa, Žana Lika Godara, Kloda Šabrola i Erika Romera.

Kako je Dejvid Tomson naveo u svom Novom biografskom rečniku filma, „Bogdanovič je bio vredan kritičar inspirisan Francuskom koji je insistirao na reditelju kao autoru, toliko da su mnogi Amerikanci počeli ozbiljnije da shvataju reditelje".

Na osnovu Bogdanovičevih filmskih meditacija u časopisu Eskvajer, Rodžer Korman, koji je takođe Fransisu Fordu Kopoli i Skorsezeu otvorio vrata sveta niskobudžetnih pokretnih slika, angažovao je Bogdanoviča 1966. godine da radi kao njegov pomoćnik reditelja na filmu Divlji anđeli.

Ova saradnja otvorila mu je put da 1971. godine snimi svoj revolucionarni igrani film Poslednja bioskopska predstava zasnovanom na romanu Larija Mekmarija.

(Espreso/VARIETY)