BILI BEZ KISEONIKA, KOPALI GROBOVE NOĆU, TELA STAVLJALI U KONTEJNERE: Region izašao kao POBEDNIK u trci vakcinacije

Tokom većeg dela 2020. i početkom 2021. godine Južna Amerika nije bila uspešna u globalnoj borbi protiv korona virusa.

Peru se suočio sa nedostatkom kiseonika. Grobari su radili i tokom noći u Sao Paulu u Brazilu. Tela su stavljana u kontejnere u Ekvadoru.

Brazil, najveća država u Latinskoj Americi, imao je drugu najvišu stopu smrtnosti na svetu, dok su Argentina i Peru prijavili nekad i najveću stopu smrtnosti po glavi stanovnika.

Međutim, u proteklim mesecima, uprkos lošem zdravstvenom sistemu i nižim nivoima prihoda nego u Evropi i SAD, region je izašao kao iznenađujući pobednik u trci vakcinacije.

Južna Amerika je sada region koji imaju najvišu stopu vakcinacije u svetu - 63,3 posto populacije je u potpunosti vakcinisano, prema podacima Our World in Data, koji sakuplja zvanične dokumente vlada širom sveta.

Evropa je na drugom mestu sa 60,7 posto vakcinisanih, dok je u Africi potpuno vakcinisano samo 8,8 posto.

Infekcija i stopa smrtnosti opala je u poređenju sa sredinom godine, kada su Latinska Amerika i Karibi imali skoro polovinu globalnih smrti i infekcija. Sada je Evropa na tom mestu, gde slučajevi obolelih rastu usled širenja omikron soja.

Epidemiolozi kažu da su nekoliko faktora zaslužno za brzu kampanju vakcinacije. Ali najvažnije su, kažu, bile decenije uspešnih kampanja vakcinacije koje su stvorile infrastrukturu potrebnu za masovno isporučivanje doza, istovremeno ulivajući poverenje kod stanovništva, prenosi Reuters.

- Uspešna vakcinacija protiv boginja, meningitisa, dečije paralize i morbila u Brazilu u poslednjih pola veka znači da se vrlo mali broj ljudi protivi vakcinama - rekao je Paulo Lotufo, epidemiolog i profesor na Univerzitetu u Sao Paulu.

U nekim velikim gradovima, uključujući Rio de Žaneiro i Sao Paulo, više od 99 posto odrasle populacije primilo je najmanje jednu dozu vakcine, rekle su vlasti. Brazilci često sa ponosom tvrde da nacija ima "cultura de vacinacao" ili "kulturu vakcine".

Isto može da se kaže i za nekoliko drugih nacija u regionu, koje su prethodno pokrenule ekspanzivne kampanje vakcinacije nakon izbijanja traumatskih zaraznih bolesti poslednjih decenija.

- Ovo samopouzdanje, izgrađeno tokom nekoliko godina, zasnovano je na prednostima našeg opsežnog rasporeda vakcinacije - rekla je Leda Guci, stručnjak za zarazne bolesti iz Buenos Ajresa.

I efikasne poruke javnog zdravlja su takođe ključne, rekao je Albert Ko, profesor javnog zdravlja.

U Brazilu, na primer, maskotu koja liči na poslušnu belu kapljicu, poznatu kao "Ze Gotinha" (Kapljica Džo) zdravstveni zvaničnici su uveliko koristili za promociju vakcine, čak i kada je predsednik Žair Bolsonaro sam odbio da bude vakcinisan.

Čak i sa impresivnom stopom vakcinacije od 63,3 posto, region ostaje ispod praga za koji naučnici kažu da je potreban da pruži masovnu zaštitu. Omikron sada besni i u većini Evrope uprkos sličnim stopama vakcinacije.

Stopa vakcinacije među decom dramatično varira od zemlje do zemlje u Latinskoj Americi, dok su vlasti u Meksiku i Brazilu spore u odobravanju vakcina za maloletnike.

Još jedan potencijalni problem su vakcine koje se koriste. Mnoge zemlje, kao što su Čile, Urugvaj i Brazil, u velikoj meri se oslanjaju na kinesku vakcinu Koronavak, posebno u početnim fazama vakcinacije.

Najmanje jedna početna studija je pokazala da možda neće proizvoditi antitela protiv varijante omikrona. Ranije u decembru, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da bi primaoci Sinovaka - kao i svih drugih "inaktiviranih" vakcina - trebalo da prime buster.

Epidemiolozi takođe kažu da je omikron možda veštiji u izbegavanju imuniteta koji je generisan prethodnim kovid-19 infekcijama. To bi mogla da bude loša vest u regionu gde je virus prošao kroz čitava naselja u ranijim fazama pandemije.

- Mnogi ljudi, posebno u ranjivim zajednicama u Brazilu, su inficirani. Vidimo da virus inficira ljude koji su već ranije bili zaraženi - rekao je profesor Ko.

(Espreso/Telegraf.rs)