ZAPAD SUMNJA DA SE SPREMA NOVI NAPAD NA UKRAJINU: Rusija izložila 8 ZAHTEVA

Rusija je objavila niz zahteva koje traži od Zapada, uključujući obećanje da će se odreći bilo kakvog vojnog delovanja u Ukrajini i istočnoj Evropi i da se NATO više neće širiti. Ali, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da SAD i NATO za sada ne prihvataju te ideje i da njihov odgovor nije ohrabrujući, preneo je Interfax.

Moskva je predala svoje zahteve ove nedelje SAD u kontekstu gomilanja ruskih vojnih snaga u blizini Ukrajine. Zapadne zemlje upozoravaju da bi Rusija mogla uskoro pokrenuti novi napad na Ukrajinu, što Moskva poriče, navodi Hina.

Rusija ističe da reaguje na pretnje sopstvenoj bezbednosti jer Ukrajina ima sve bliže odnose s NATO i želi da postane njegova članica. Poručuje da je njen bezbednosni paket put za smirivanje napetosti u Evropi i izbegavanje vojnog sukoba.

Ključni ruski predlozi, kako prenosi RIA, su sledeći:

Isključiti dalje širenje NATO i pristupanje Ukrajine Savezu; Ne raspoređivati nove snage i oružje izvan zemalja u kojima su se nalazili u maju 1997. godine (pre nego što su se istočnoevropske zemlje pridružile NATO), osim u izuzetnim slučajevima uz pristanak Rusije i članica NATO; NATO treba da odustane od bilo kakvih vojnih aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, na Kavkazu i u srednjoj Aziji.

Ne raspoređivati projektile srednjeg i kratkog dometa na mestima odakle mogu da gađaju teritorije druge strane; Ne sprovoditi vežbe više od jedne vojne brigade u dogovorenom pograničnom području i redovno razmenjivati informacije o vojnim vežbama; Potvrditi da se strane neće smatrati protivnicima i složiti se da će sve sporove rešavati mirnim putem i da će se suzdržavati od korišćenja sile. Obećati da se neće stvarati uslovi koje bi druga strana mogla da smatra pretnjom. Uvesti dežurne linije za kontakte u kriznim situacijama.

Berlin da razmisli o saradnji s Rusijom

Zapadni čelnici istovremeno i dalje pokušavaju da smisle na koji način da odgovore ako Rusija pokrene invaziju na Ukrajinu u narednim nedeljama na šta brojni stručnjaci i analitičari upozoravaju da bi se moglo dogoditi.

U komentarima novinama Frankfurter Algemajne nemački ministar privrede Robert Habek rekao je da bi ruska invazija mogla da podstakne Berlin da razmisli o svojoj saradnji s Rusijom po pitanju gasovoda Severni tok 2.

Kontroverzni gasovod, koji bi trebalo da doprema gas direktno iz Rusije u Nemačku, zasmetao je saveznicima. SAD kaže da će to učiniti Evropu još zavisnijom od Rusije. Ukrajina, koja se oslanja na prihod i uticaj od toga što ruski gasovod prolazi kroz njenu teritoriju, boji se da je ostavljena po strani.

Gasovod još nije u upotrebi, nego čeka odobrenje nemačkih regulatora. Iako su nemački zvaničnici naglasili da regulator treba da donese nepolitičku odluku, Habek je rekao da se to može promeniti u slučaju invazije. Međutim, vesti u nedelju nisu bile pozitivne za Ukrajinu.

Ne treba da se zavaravaju

Britanska novinska agencija Pres Asosijejšn izvestila je da je britanski ministar odbrane Ben Volas dao intervju za Spektejtor, u kojem kaže da "Ukrajina nije članica NATO, tako da nije verovatno da će iko slati vojsku u Ukrajinu da bi se sukobio s Rusijom."

- Ne treba zavaravati ljude da ćemo to učiniti. Ukrajinci su toga svesni - rekao je u komentarima objavljenim pre objave intervjua.

Dan ranije britanski premijer Boris Džonson rekao je telefonski ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da bi bilo kakva destabilizirajuća aktivnost Rusije prema Ukrajini bila "strateška greška".

(Espreso / Telegraf)