PAO DOGOVOR O FORMIRANJU VLADE: Okončana politička kriza u Bugarskoj?

Tokom pregovora o koaliciji potvrđeno je da će spoljna politika Bugarske, članice NATO-a, ostati nepromenjena

Objavljeno: 10.12.2021. 23:08h

Milica Drinčević

Lideri četiri bugarske partije saopštili su da su postigli dogovor o formiranju nove vlade, čime će biti okončana višemesečna politička kriza u toj zemlji.

Sporazum o vladajućoj koaliciji rezultat je dugih pregovora, započetih posle parlamentarnih izbora 14. novembra, trećih ovogodišnjih.

Vladu će činiti nova centristička stranka Nastavljamo sa promenom, nastala na talasu masovnih demonstracija protiv korupcije, zatim Bugarska socijalistička partija, nova populistička stranka Ima takvih ljudi i liberalni predizborni savez Demokratska Bugarska. Te četiri političke opcije zajedno imaju 134 od 240 mesta u parlamentu, koji će u ponedeljak glasati o izboru nove vlade, prve u punom kapacitetu od aprila.

Prema koalicionom sporazumu, 41-godišnji kopredsednik stranke Nastavljamo sa promenom Kiril Petkov biće kandidat koalicije za premijera.

Njegov zadatak će biti da izvuče najsiromašniju članicu Evropske unije iz teške zdravstvene i ekonomske krize.

I Petkov i drugi kopredsednik njegove partije, 44-godišnji Asen Vasilev, ministar ekonomije i finansija u prethodnoj prelaznoj vladi, zadobili su poverenje gradjana serijom akcija protiv korupcije i obećanjima da će se pozabaviti zloupotrebom državnih fondova.

Ta dva političara, obrazovana na američkom Harvardu, žele da u fokus nove vlade stave transparentnost, nultu toleranciju na korupciju i reforme u ključnim sektorima.

Tokom pregovora o koaliciji potvrđeno je da će spoljna politika Bugarske, članice NATO-a, ostati nepromenjena.

Bugarska nije imala vladu u punom kapacitetu od prvih ovogodišnjih izbora u aprilu, na kojima je poražena stranka GERB dugogodišnjeg premijera Bojka Borisova.

Posle tih izbora, kao i posle julskih, stranke nisu uspele da postignu dogovor o formiranju vlade.

Bugarska, zemlja sa sedam miliona stanovnika, spada u one čije se stanovništvo najbrže smanjuje, ima najveću nejednakost zarada od svih članica EU i najnižu stopu vakcinacije protiv korona virusa u tom bloku 27 zemalja.